Čekajući političke babice

Nove provokacije na KiM

Srbija je ušla u novu godinu opterećenija nego što je bila. Ugroženost srpskog življa na KiM nije smanjena već je povećana, a belosvetski emisari nastavljaju s pritiscima kako bi svoj cilj što pre ostvarili

Skoro da nijedan verski praznik na Kosovu i Metohiji ne prođe a da Srbi ne budu meta ekstremnih Albanaca i da nemaju mira ni na crveno slovo. Dva srpska dečaka Stefan Stojanović (11) i Miloš Stojanović (21) ranjeni su u Gotovuši kod Štrpca, kada je na njih iz vozila u pokretu, dok su nosili badnjak, pucao lokalni Albanac, inače pripadnik „Kosovskih bezbednosnih snaga“ (KBS).
Pucnji u ovu decu, kao i prebijanje mladića u Klokotu uoči jednog od najvećih hrišćanskih praznika Božića, po ko zna koji put podsetili su na strašni niz stotine kidnapovanih, mučenih i pobijenih Srba od Albanaca u južnoj srpskoj pokrajini poslednjih decenija. Ovaj put za Božić a ranije na Uskrs, kada je kamenovana porodična kuća Aleksandra Jaćovića iz Kosovske Vitine i razbijeno staklo na automobilu đakona iz Orahovca.
Kosovo je postalo jedini deo evropskog kontinenta na kome su uništavane hrišćanske crkve, u vreme mira, van ratnog sukoba. Samo u jednoj godini srpske svetinje na Kosovu i Metohiji budu desetine puta mete napada, obijanja i pljačkanja, a neretko i skrnavljenja natpisima terorističke organizacije OVK kako bi iznova podsetili Srbe na svoje etnički i rasno motivisane zločine iz mržnje.
Do danas nije rasvetljeno ubistvo 14 Srba iz Starog Gacka, koje su pripadnici OVK ubili 1999. godine dok su želi pšenicu na svojim njivama. Ili ubistvo srpske dece na reci Bistrici kod Goraždevca 2003, kada su, navodno, nepoznate osobe iz automatskog oružja pucale na srpsku decu koja su se tu kupala. Kao i ubistvo četvorogodišnjeg srpskog dečaka dok je kupovao sladoled sa svojim stricem. Ubistvo 12 srpskih civila u autobusu „Niš ekspresa“ 2002. godine u mestu Livadice kod Podujeva do danas nije rasvetljeno. Štaviše, ubrzo nakon napada, navodi se u izveštaju Unmika, oficiri Kfora naredili su da se krater nastao posle eksplozije zatrpa – „da bi saobraćaj normalno funkcionisao“, a istražitelji tvrde da su na taj način uništeni dokazi.
Pre 18 godina Srbi su bili izloženi dvodnevnom nasilju Albanaca. U „martovskom pogromu“ ubijeno je najmanje 19 osoba, a povređeno oko hiljadu. Proterano je oko 4.000 Srba, uništeno 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata. Iako istraga nikada nije stigla do organizatora, iz međunarodnih misija već godinama nema ni glasa o novim detaljima.

ETNIČKO ČIŠĆENJE Albanci ne kriju da hoće nezavisnost i da Srbija prizna Kosovo, ali i nameru da se ostatak srpskog stanovništva južno i severno od Ibra postepeno progoni i da u dogledno vreme to postane čista albanska zemlja.
Nepoznata sudbina kidnapovanih Srba, pucnji u decu, napadi na povratnike, paljenje kuća, retko ili nikako kažnjeni počinioci – današnja je slika života Srba na Kosovu i Metohiji, uglavnom praćena licemernim i neodgovornim izjavama što iz Prištine, što od evropskih zvaničnika.
Aljbin Kurti je na sebi svojstven način osudio ranjavanje srpskog dečaka i mladića u Gotovuši. „Najoštrije osuđujem napad na dva državljana Kosova u Štrpcu…“, navešće Kurti na svom fejsbuk nalogu, ne pominjući da se radi o Srbima. Još licemernije zvuči čestitka povodom pravoslavnog Božića predsednice privremenih institucija u Prištini Vjose Osmani, u kojoj je, posle napada na Srbe u Gotovuši i Klokotu, istakla da je „tolerancija tradicionalna vrednost ‚kosovskog‘ društva“.
Napad osuđuju i čelnici Evropske unije, ali nijednom rečju ne pominju kako je pucano na Srbe, niti da se radi o čistom terorističkom aktu prema pripadnicima srpskog naroda. Naravno, da je i ovaj put „zablistao“ portparol EU Peter Stano, tvorac čuvene sintagme o krivici obe strane, karakterišući mučki božićni napad kao „pucnjavu“. Aludirajući na razmenu vatre, iako je Azem Kurtaj, sin nekadašnjeg teroriste OVK Danuša, rafalima sasekao dete i mladića koji su mirno išli pored puta.
Na Badnji dan, kada su u Gotovuši ranjeni srpski dečaci, Kancelarija EU na Kosovu je tvitovala da se „Kosovo svrstalo na pravu stranu istorije“, da bi ubrzo obrisala tvit. „Kosovo se svrstalo na pravu stranu istorije. Stoga bi se moglo tvrditi da je ruska agresija na Ukrajinu stvorila priliku za Kosovo i Zapadni Balkan u celini da ubrzaju…“, jedino je ostalo od izbrisanog teksta.
Skoro kao božićna čestitka može da deluje i negativan odgovor Kfora na zahtev za povratak srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo i Metohiju koji je uputila Srbija. Odgovor, koji je stigao na Badnje veče, saopštio je i komentarisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kfor je, kako kaže Vučić, odgovorio da smatraju da nema potrebe za povratkom Vojske Srbije na teritoriju KiM, pri tome se pozivajući na Rezoluciju 1244, na koju se pozvala i Srbija. Ali samo na onaj njen deo da čuvaju red i poredak, zanemarujući onaj o povratku do hiljadu vojnika na Kosovo i Metohiju. Predsednik je dodao da se u odgovoru Kfora navodi da „pažljivo motre na to šta se zbiva na severu“. „Nije vaš posao da brinete o barikadama na severu već o svim Srbima na Kosovu i Metohiji. Njihovo rukovodstvo brine o političkim rešenjima, o članicama NATO-a koje su organizatori svega toga, a ne o stvarnoj bezbednosti. Oni su samo političko oruđe u rukama najmoćnijih zapadnih sila“, poručio je Vučić.
Podsetimo, 15. decembra predsednik Srbije saopštio je da je doneta odluka da se Kforu uruči zahtev, koji je u skladu s Rezolucijom 1244, da se određeni broj pripadnika srpske vojske i policije vrati na Kosovo i Metohiju. Vučić je tada naveo da je to bitno za bezbednost Srba na KiM, ali i za kontrolisanje administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak.
Povodom negativnog odgovora Kfora oglasila se i premijerka Srbije Ana Brnabić izjavom da je „jedno šta kaže Kfor, a drugo šta je realnost, a realnost je da Srbi nisu bezbedni na KiM. Tražićemo dodatne garancije za Srbe jer ovo nisu uslovi u kojima bilo ko u Evropi treba da živi u 21. veku“, rekla je Brnabićeva u izjavi za Tanjug.
U takvoj atmosferi organizovana su dva odvojena mitinga Srba. Prvi – u Kosovskoj Mitrovici protiv „veleizdaje“ Aleksandra Vučića i „torture, bahaćenja, nekontrolisanog bogaćenja, pretnji, ucena“ Srpske liste a drugi – u Štrpcu, u organizaciji Srpske liste zbog ranjavanja mladića i dečaka u Štrpcu i napada na 18-godišnjaka koji se vraćao sa Božićne liturgije u Klokotu.
Stalne tenzije pothranjuju konflikte koji će biti sve veći i veći, jer srpsko stanovništvo to više ne može da trpi, što se pokazalo i nedavnim barikadama i izlaskom Srba iz privremenih kosovskih institucija. Božićni napad na Srbe samo je potvrdio njihovu sumnju i bojazan, iako su teška srca pristali na ustupak (pod uticajem i pritiskom Beograda) da se povuku i uklone barikade, uprkos ne ispunjenim zahtevima.
Srbi sa Severa Kosova podigli su prve barikade 10. decembra, a sve do 29. decembra bilo ih je najmanje 14. Zvaničan povod za postavljanje novih barikada bilo je hapšenje bivšeg pripadnika Kosovske policije Dejana Pantića. Njegovo puštanje, ali uz oslobađanje još dvojice uhapšenih Srba, bio je i jedan od uslova za uklanjanje barikada uz povlačenje navodnih spiskova za hapšenje Srba, te povlačenje pripadnika Kosovske policije koji su se rasporedili na Severu. I dok je Dejan Pantić pušten u kućni pritvor, a Beograd navodno dobio garancije da neće biti krivičnog procesuiranja učesnika na barikadama, Srđan Trajković i Miljan Adžić još uvek su u pritvoru, a policajci albanske nacionalnosti i dalje su raspoređeni u etnički mešovitim naseljima severnog dela Mitrovice. Čak je i Aljbin Kurti izjavio da Srbiji nije dao nikakve garancije da neće hapsiti Srbe ili da neće slati snage na sever Kosova.
Već se pokazalo da Kurti ništa ne čini bez saglasnosti svojih mentora oličenih u kolektivnom Zapadu, dozirajući tenzije i sukobe po njihovim uputstvima, da bi se oni onda pojavili kao mirotvorci koji malo prete, malo nude „šargarepe“, ne odustajući od svog glavnog cilja – nezavisnosti njihove tvorevine, uz pristanak i amin Srbije. Naročito sada, kada rat u Ukrajini stalno podseća na NATO agresiju i njihovo kršenje svih međunarodnih propisa, deklaracija i rezolucija.
Odmah posle Božića u Srbiji će se sjatiti brojni zapadni „specijalci“ za region s misijom da pojačaju pritisak na našu zemlju i ubrzaju rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Cinici takvu navalu porede s „babicama i kilavim detetom“. Već je prošla kroz medije informacija iz diplomatskih izvora da bi prvo došla četvorka iz SAD, EU, Francuske i Nemačke. Tačnije, planirano je da u združenu posetu dođu specijalni izaslanici Vašingtona i Brisela Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak, i to u društvu emisara francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca. To su Emanuel Bon i Jens Pletner, koji su zajedno s Eskobarom i Lajčakom već dolazili u Beograd, prošlog septembra, kada je našoj strani i uručena prva verzija francusko-nemačkog plana.
Da „parada“ bude veća, pored američko-evropske četvorke pominje se Stjuart Pič, izaslanik Velike Britanije, koja je i do sada prednjačila u pritiscima na našu zemlju. Izaslanike za region imaju i Slovenija (Anžej Frangeš) i Grčka (Sofija Gramata). Pored Pletnera, regionom se u ime Berlina bavi i Emanuel Zaracin, kojeg je imenovala vlada Nemačke.
Uz njih, a pre bi se reklo na njihovom čelu, biće i viši savetnik u Stejt departmentu SAD Derek Šole, najavljujući svoj dolazak izjavom da je u ovom trenutku ključno smirivanje situacije i nastavak rada na dijalogu Beograda i Prištine koji bi trebalo da bude zasnovan na nemačko-francuskom predlogu. Podvlačeći da je duh tog predloga i namera SAD u podršci tom predlogu da se obezbedi evroatlantska budućnost i za Srbiju i za Kosovo. „Fokusirani smo u ovom trenutku na normalizaciju, to je u centru tog francusko-nemačkog predloga, koji mi podržavamo, ali smatramo da bi normalizacija trebalo da bude zasnovana na međusobnom priznanju“, poručio je Šole.

INVESTICIJE I PRETNJE E, tu je da na terenu pripremi njihov dolazak specijalni ambasador SAD Kristofer Hil, sa njegovim glagoljivim obećanjima novih odnosa SAD i Srbije, ekonomske saradnje i investicija, ali ne bez upozorenja i uslova: „Pa zar misle da će ako budu imali krizu dovesti investitora, obično investitori nisu zainteresovani da dođu u zemlje koje su stalno u krizama“, rekao je Hil. A to znači, kako je najavio uoči Nove godine, da se posle januarskih praznika iskoristi zalet ka političkom rešenju za Kosovo. Iako izražava žaljenje zbog bombardovanja 1999. godine, nije imao konkretan odgovor na konstataciju da se šest međunarodnih sporazuma vezanih za KiM ne poštuje, niti se zna koji je važeći, a diplomatski se izvlačio i nije hteo da odgovori na to kako poštuje teritorijalni integritet različit Ukrajine, ali ne i Srbije, iako ga potvrđuje i Rezolucija 1244.
Za njih je glavni cilj da Beograd i Priština što pre potpišu neki sporazum o normalizaciji odnosa, i da se „Kosovu“ omogući poseban kolosek ka EU, uz sve već do sada dogovoreno, i ono skorije i ono ranije (kroz Briselski sporazum).
Sada se pokazala sva pogubnost davanja ustupaka koji nisu praćeni istovremenim kontraustupcima, pre svega raspuštanje ili rasformiranje svih institucija države Srbije na KiM, kao i „integracija“ zaposlenih u državnim institucijama u one prištinske. Na taj način je oduzet glavni pregovarački adut vezan za Zajednicu srpskih opština – Nećete ZSO? Onda ne diramo institucije države Srbije, pa bi i dalje postojali službenici i uniforme Republike Srbije.
Da li obelodanjivanje devet zemalja koje su povukle priznanje „Kosova“ znači najavu da Srbija neće preći „crvenu liniju“ i ugroziti svoje nacionalne interese? Jer priznavati pravo drugome nije moguće po cenu odricanja svoga elementarnog prava, a samim tim ni razgovor o odricanju od suverenosti srpskog naroda na svojoj zemlji nije moguć a da se ne dovedu u pitanje osnove na kojima počiva Republika Srbija. Kao uostalom i Ujedinjene nacije, Evropska unija, Savet Evrope i druge međunarodne organizacije koje bi trebalo da predstavljaju garant mira i stabilnosti u svetu.