БРАЗИЛ НА РАСКРСНИЦИ

После недавног покушаја десничара да насилно сруше демократски изабрану власт, и најаве новог левичарског председника Луиса Игнасиа Луле да Силве да ће се оштро обрачунати с „вандалима и фашистима“, како је назвао организаторе, финансијере и вође побуне, Бразил се налази у некој врсти ванредног стања, обележеног и масовним хапшењем одговорних за хаос који је претио да прерасте у отворени сукоб два главна политичка блока

Из Бразила су, у првих десетак дана јануара, емитоване три светски врло ексклузивне вести: првом је саопштено да је нови шеф државе званично постао левичар Луиз Игнасио Лула да Силва, другом – да је сахрањен најславнији Бразилац, фудбалер Пеле, а трећом – да су присталице бившег десничарског председника Жаира Месијаса Болсонара напале и демолирале Конгрес, Председничку палату и Врховни суд, што је означено као покушај пуча. Због њене важности, трећа вест се данима допуњава новим детаљима из опсежне истраге о антидемократским демонстрацијама, која ће трајати до краја овог месеца, а можда и дуже. Истрагу је наредио председник Лула, обећавши оштре казне за све „вандале и фашисте“. Већ је ухапшено око 1.500 нападача на државне институције у престоници Бразилији, а рачуна се да ће их, широм земље, сигурно бити још. Слободе су лишени и бивши командант војне полиције и бивши шеф јавне безбедности, а под лупу је стављен и Болсонаро, који се, од почетка године, налази на Флориди, наводно због лечења. Зна се да је међу изазивачима нереда било и више политичара и владиних званичника, повезаних с бившим председником. Неки од њих су, ваљда као личну препоруку за место у будућој власти, којој су се надали после обарања Луле, објављивали селфије са локација на којима се рушило и насртало на снаге реда. У изгредничким групама било је и бизнисмена и генерала војске која је, пре избора, сматрана Болсонаровим ослонцем. Правда ће, како се очекује, стићи и многе припаднике служби безбедности који су у кризним тренуцима показали попустљивост и неспремност да делују у складу с прописима.
Бразилски дневник „Глобо“ објавио је снимак на ком се види како се поједини полицајци смеју и фотографишу док демонстранти иза њих заузимају владин комплекс. Ред у престоници је успостављен тек кад је Лула тамо послао Националну гарду која је растурила и многобројне кампове Болсонарових симпатизера испред касарни, где су они призивали војску да спречи Лулину инаугурацију. По општим оценама, пред новом влашћу је сада крупан задатак спречавања новог хаоса од чијег ће успешног решавања зависити не само њена даља судбина него и стабилност земље, тренутно дубоко и опасно подељене.

БОЛСОНАРОВО КОПИРАЊЕ ТРАМПА Да ће се нешто нежељено догодити могло је да се наслути још у октобру, када је Болсонаро, након другог изборног круга, и Лулине тесне победе (50,9 према 49,1 одсто), одбио да призна пораз, изражавајући отворену сумњу у начин спровођења избора и позивајући своје присталице да не прихвате резултате државне изборне комисије. Тиме је он копирао америчког председника Доналда Трампа, свог политичког идола, а немили догађаји у престоници Бразилији су, према запажањима медија, били бразилска верзија јуриша Трампових бирача на вашингтонски Капитол, у јануару 2021. Сукоба Болсонарових и Лулиних следбеника, срећом углавном мањих, било је широм Бразила, који има око 215 милиона становника. Зато ће у расплету који се очекује најзанимљивије бити како ће „проћи“ Болсонаро, ког је Лула већ оптужио да је и током предизборних митинга потпаљивао своје симпатизере да, у случају његовог пораза, изазову немире у земљи. На једном од снимака, који је сада у рукама тужилаца, бивши председник тврди да Лулу нису изабрали грађани већ Врховни суд и Централна изборна комисија Бразила.
Доливањем уља на ватру сматра се и Болсонарова, унапред најављена, одлука да не присуствује Лулином полагању заклетве, која је протекла уз јаке мере безбедности због најава присталица бившег председника да ће спречити тај свечани чин. Уместо на инаугурацију, Болсонаро је отпутовао на Флориду, и то у Орландо, где постоји бројна колонија исељених Бразилаца, углавном наклоњених њему. Пре напуштања земље он је, путем друштвених мрежа, подсетио сународнике на резултате постигнуте у његовом мандату и позвао их да наставе да исказују отпор Лули.
Болсонару никако не иде у прилог то што је Лулину победу поздравио практично цео свет – почев од латиноамеричких земаља, преко САД и Европске уније, до савезница Бразила у БРИКС-у, Русије и Кине. Џо Бајден, обрадован вешћу о паду „Трамповог обожаваоца Болсонара“, честитао је Лули победу на „слободним и фер изборима“, и поручио да се радује наставку сарадње између њихове две земље. Ова срдачност шефа Беле куће била је прилично изненађујућа с обзиром на то да се Американцима није допала недавна Лулина изјава да су и они, Европа и Володимир Зеленски, а не само Путин, одговорни што је дошло до рата у Украјини.

ИЗАЗОВИ ЗА ЛУЛУ Чињеница да је Бразил ерупцију насиља доживео одмах по Лулиној инаугурацији доказ је да новог председника чекају велики изазови. Зато што јаз између два политичка табора у земљи, десног и левог, никада није био већи од укидања диктатуре 1985. године, при чему је у оба ниво спремности за поштовање демократских начела увелико зависан од успеха њихових кандидата на изборима. Иако се Лула, приликом преузимања дужности, заветовао да ће ујединити и изградити земљу „која је сад у рушевинама“, проблем ће му, свакако, представљати и факат да он данас, на почетку свог трећег председничког мандата, није више популаран као што је био током трајања прва два, када је битно ојачао међународни углед Бразила и осигурао му снажан економски просперитет. Амерички председник Барак Обама тада је изјавио да је Лула „најпопуларнији политичар на Земљи“, јер га је подржавало око 90 одсто његових сународника. То доба се, између осталог, памти по подизању око двадесет милиона Бразилаца из ниже у средњу класу, успешним програмима социјалне помоћи најугроженијим и значајној реформи образовања и здравственог система. Каснији Лулин одлазак у затвор, по оптужби за корупцију, без обзира што ће пресуда накнадно бити укинута, евидентно је скратио колону грађана који су раније ишли на биралишта да би заокружили његово име. Управо је тесан октобарски резултат најбоља потврда наведеног.
Посао учвршћивања демократије и економског јачања земље Лули би могло да олакша – иако то можда звучи парадоксално – управо виђено насиље на почетку његовог мандата. Зато што се већ показује да није цео десничарски блок за уништавање демократских институција него да је то форсирало Болсонарово радикално језгро које ће се, нема сумње, у данима који долазе, наћи на мети тужилаштава и судова широм земље, а неки, вероватно, и у затвору. Правосудни органи су сада добили прилику да отворено ударе на пучисте, без бојазни да ће се њихова акција схватити као прогон Болсонарових присталица из политичких разлога. Добитак за Лулу свакако је и држање армије у турбулентним догађајима на почетку године. Војска је, упркос позивима Болсонарових присталица, одбила да руши новоизабраног председника, чиме је актуелно вођство оружаних снага поштовање устава ставило изнад партијских симпатија.

Смењен врховни командант војске Председник Лула сменио је врховног команданта војске Бразила генерала Хулија Цезара де Аруду због наводног покушаја да заштити десничарске демонстранте, присталице претходног шефа државе Жаира Болсонара, који су 8. јануара упали у државне институције и демолирали их. Истрага и хапшења у вези с тим догађајем су у току, а Лула је већ отпустио око 80 припадника војске, како би из оружаних снага искоренио тврдокорно језгро Болсонарових следбеника. Нови врховни командант биће Томас Мигел Рибеиро Паива.

Питање које у насталој ситуацији највише интересују Бразилце, али и јавност изван Бразила, гласи: каква би могла да буде судбина Болсонара, ког су његове присталице, уочи избора, називале „спаситељoм“ и заштитником највећих вредности – „вере, отаџбине и породице“. Иако је Лула, већ у неколико наврата, свог ривала у председничкој трци прогласио одговорним за недавни хаос у престоници, у овом тренутку мало ко верује да Болсонару сигурно следују оптуженичка клупа, а онда и затвор. Правници посебно указују на два момента, као олакшавајућа за Болсонара: његов боравак у иностранству у време насилних немира и „магловитост“ његових изјава, које се могу тумачити на више начина. По угледу на Трампа, он је својим присталицама слао недовољно прецизне, али њима врло јасне позиве на преврат, за које је касније лако могао да тврди да никад није рекао оно што му се приписује. Тај метод применио је и у поруци из Флориде у којој је осудио насиље у Бразилији, али га и оправдавао, подсећањем на бунтове левице из ранијих година. Због свега тога, изгледније је да ће „жртвени јарац“ бити неко од Болсонарових блиских сарадника. Медији, засад, најчешће типују на гувернера Бразилије Ибанијеса Рошу, ког је Врховни суд суспендовао одмах после немира у престоници, и бившег Болсонаровог министра правосуђа, раније задуженог за безбедност дистрикта Бразилија Андерсона Тореса, који је ухапшен. Занимљиво је да је Роша, после насилних демонстрација, објавио видео-снимак у ком се извињава председнику Лули, али тим покајањем није избрисао кривицу која му се приписује. Могући су, наравно, и другачији исходи, зависно од резултата истраге. Што се Болсонара тиче, очекивања су да ће, највероватније, изгубити лидерство на десном крилу, а тиме и прилику да буде председнички кандидат на изборима 2026. године. Лулина евентуална нова кандидатура зависиће, наравно, од онога што буде учинио у тек започетом мандату. Упркос „добрим“ годинама – рођен је 1945 – они који га боље познају уверени су да ће желети да продужи „становање“ у председничкој палати, а као сигнал његовог животног и политичког непредавања истичу податак да се прошле године поново оженио.