BRAZIL NA RASKRSNICI

Posle nedavnog pokušaja desničara da nasilno sruše demokratski izabranu vlast, i najave novog levičarskog predsednika Luisa Ignasia Lule da Silve da će se oštro obračunati s „vandalima i fašistima“, kako je nazvao organizatore, finansijere i vođe pobune, Brazil se nalazi u nekoj vrsti vanrednog stanja, obeleženog i masovnim hapšenjem odgovornih za haos koji je pretio da preraste u otvoreni sukob dva glavna politička bloka

Iz Brazila su, u prvih desetak dana januara, emitovane tri svetski vrlo ekskluzivne vesti: prvom je saopšteno da je novi šef države zvanično postao levičar Luiz Ignasio Lula da Silva, drugom – da je sahranjen najslavniji Brazilac, fudbaler Pele, a trećom – da su pristalice bivšeg desničarskog predsednika Žaira Mesijasa Bolsonara napale i demolirale Kongres, Predsedničku palatu i Vrhovni sud, što je označeno kao pokušaj puča. Zbog njene važnosti, treća vest se danima dopunjava novim detaljima iz opsežne istrage o antidemokratskim demonstracijama, koja će trajati do kraja ovog meseca, a možda i duže. Istragu je naredio predsednik Lula, obećavši oštre kazne za sve „vandale i fašiste“. Već je uhapšeno oko 1.500 napadača na državne institucije u prestonici Braziliji, a računa se da će ih, širom zemlje, sigurno biti još. Slobode su lišeni i bivši komandant vojne policije i bivši šef javne bezbednosti, a pod lupu je stavljen i Bolsonaro, koji se, od početka godine, nalazi na Floridi, navodno zbog lečenja. Zna se da je među izazivačima nereda bilo i više političara i vladinih zvaničnika, povezanih s bivšim predsednikom. Neki od njih su, valjda kao ličnu preporuku za mesto u budućoj vlasti, kojoj su se nadali posle obaranja Lule, objavljivali selfije sa lokacija na kojima se rušilo i nasrtalo na snage reda. U izgredničkim grupama bilo je i biznismena i generala vojske koja je, pre izbora, smatrana Bolsonarovim osloncem. Pravda će, kako se očekuje, stići i mnoge pripadnike službi bezbednosti koji su u kriznim trenucima pokazali popustljivost i nespremnost da deluju u skladu s propisima.
Brazilski dnevnik „Globo“ objavio je snimak na kom se vidi kako se pojedini policajci smeju i fotografišu dok demonstranti iza njih zauzimaju vladin kompleks. Red u prestonici je uspostavljen tek kad je Lula tamo poslao Nacionalnu gardu koja je rasturila i mnogobrojne kampove Bolsonarovih simpatizera ispred kasarni, gde su oni prizivali vojsku da spreči Lulinu inauguraciju. Po opštim ocenama, pred novom vlašću je sada krupan zadatak sprečavanja novog haosa od čijeg će uspešnog rešavanja zavisiti ne samo njena dalja sudbina nego i stabilnost zemlje, trenutno duboko i opasno podeljene.

BOLSONAROVO KOPIRANJE TRAMPA Da će se nešto neželjeno dogoditi moglo je da se nasluti još u oktobru, kada je Bolsonaro, nakon drugog izbornog kruga, i Luline tesne pobede (50,9 prema 49,1 odsto), odbio da prizna poraz, izražavajući otvorenu sumnju u način sprovođenja izbora i pozivajući svoje pristalice da ne prihvate rezultate državne izborne komisije. Time je on kopirao američkog predsednika Donalda Trampa, svog političkog idola, a nemili događaji u prestonici Braziliji su, prema zapažanjima medija, bili brazilska verzija juriša Trampovih birača na vašingtonski Kapitol, u januaru 2021. Sukoba Bolsonarovih i Lulinih sledbenika, srećom uglavnom manjih, bilo je širom Brazila, koji ima oko 215 miliona stanovnika. Zato će u raspletu koji se očekuje najzanimljivije biti kako će „proći“ Bolsonaro, kog je Lula već optužio da je i tokom predizbornih mitinga potpaljivao svoje simpatizere da, u slučaju njegovog poraza, izazovu nemire u zemlji. Na jednom od snimaka, koji je sada u rukama tužilaca, bivši predsednik tvrdi da Lulu nisu izabrali građani već Vrhovni sud i Centralna izborna komisija Brazila.
Dolivanjem ulja na vatru smatra se i Bolsonarova, unapred najavljena, odluka da ne prisustvuje Lulinom polaganju zakletve, koja je protekla uz jake mere bezbednosti zbog najava pristalica bivšeg predsednika da će sprečiti taj svečani čin. Umesto na inauguraciju, Bolsonaro je otputovao na Floridu, i to u Orlando, gde postoji brojna kolonija iseljenih Brazilaca, uglavnom naklonjenih njemu. Pre napuštanja zemlje on je, putem društvenih mreža, podsetio sunarodnike na rezultate postignute u njegovom mandatu i pozvao ih da nastave da iskazuju otpor Luli.
Bolsonaru nikako ne ide u prilog to što je Lulinu pobedu pozdravio praktično ceo svet – počev od latinoameričkih zemalja, preko SAD i Evropske unije, do saveznica Brazila u BRIKS-u, Rusije i Kine. Džo Bajden, obradovan vešću o padu „Trampovog obožavaoca Bolsonara“, čestitao je Luli pobedu na „slobodnim i fer izborima“, i poručio da se raduje nastavku saradnje između njihove dve zemlje. Ova srdačnost šefa Bele kuće bila je prilično iznenađujuća s obzirom na to da se Amerikancima nije dopala nedavna Lulina izjava da su i oni, Evropa i Volodimir Zelenski, a ne samo Putin, odgovorni što je došlo do rata u Ukrajini.

IZAZOVI ZA LULU Činjenica da je Brazil erupciju nasilja doživeo odmah po Lulinoj inauguraciji dokaz je da novog predsednika čekaju veliki izazovi. Zato što jaz između dva politička tabora u zemlji, desnog i levog, nikada nije bio veći od ukidanja diktature 1985. godine, pri čemu je u oba nivo spremnosti za poštovanje demokratskih načela uveliko zavisan od uspeha njihovih kandidata na izborima. Iako se Lula, prilikom preuzimanja dužnosti, zavetovao da će ujediniti i izgraditi zemlju „koja je sad u ruševinama“, problem će mu, svakako, predstavljati i fakat da on danas, na početku svog trećeg predsedničkog mandata, nije više popularan kao što je bio tokom trajanja prva dva, kada je bitno ojačao međunarodni ugled Brazila i osigurao mu snažan ekonomski prosperitet. Američki predsednik Barak Obama tada je izjavio da je Lula „najpopularniji političar na Zemlji“, jer ga je podržavalo oko 90 odsto njegovih sunarodnika. To doba se, između ostalog, pamti po podizanju oko dvadeset miliona Brazilaca iz niže u srednju klasu, uspešnim programima socijalne pomoći najugroženijim i značajnoj reformi obrazovanja i zdravstvenog sistema. Kasniji Lulin odlazak u zatvor, po optužbi za korupciju, bez obzira što će presuda naknadno biti ukinuta, evidentno je skratio kolonu građana koji su ranije išli na birališta da bi zaokružili njegovo ime. Upravo je tesan oktobarski rezultat najbolja potvrda navedenog.
Posao učvršćivanja demokratije i ekonomskog jačanja zemlje Luli bi moglo da olakša – iako to možda zvuči paradoksalno – upravo viđeno nasilje na početku njegovog mandata. Zato što se već pokazuje da nije ceo desničarski blok za uništavanje demokratskih institucija nego da je to forsiralo Bolsonarovo radikalno jezgro koje će se, nema sumnje, u danima koji dolaze, naći na meti tužilaštava i sudova širom zemlje, a neki, verovatno, i u zatvoru. Pravosudni organi su sada dobili priliku da otvoreno udare na pučiste, bez bojazni da će se njihova akcija shvatiti kao progon Bolsonarovih pristalica iz političkih razloga. Dobitak za Lulu svakako je i držanje armije u turbulentnim događajima na početku godine. Vojska je, uprkos pozivima Bolsonarovih pristalica, odbila da ruši novoizabranog predsednika, čime je aktuelno vođstvo oružanih snaga poštovanje ustava stavilo iznad partijskih simpatija.

Smenjen vrhovni komandant vojske Predsednik Lula smenio je vrhovnog komandanta vojske Brazila generala Hulija Cezara de Arudu zbog navodnog pokušaja da zaštiti desničarske demonstrante, pristalice prethodnog šefa države Žaira Bolsonara, koji su 8. januara upali u državne institucije i demolirali ih. Istraga i hapšenja u vezi s tim događajem su u toku, a Lula je već otpustio oko 80 pripadnika vojske, kako bi iz oružanih snaga iskorenio tvrdokorno jezgro Bolsonarovih sledbenika. Novi vrhovni komandant biće Tomas Migel Ribeiro Paiva.

Pitanje koje u nastaloj situaciji najviše interesuju Brazilce, ali i javnost izvan Brazila, glasi: kakva bi mogla da bude sudbina Bolsonara, kog su njegove pristalice, uoči izbora, nazivale „spasiteljom“ i zaštitnikom najvećih vrednosti – „vere, otadžbine i porodice“. Iako je Lula, već u nekoliko navrata, svog rivala u predsedničkoj trci proglasio odgovornim za nedavni haos u prestonici, u ovom trenutku malo ko veruje da Bolsonaru sigurno sleduju optuženička klupa, a onda i zatvor. Pravnici posebno ukazuju na dva momenta, kao olakšavajuća za Bolsonara: njegov boravak u inostranstvu u vreme nasilnih nemira i „maglovitost“ njegovih izjava, koje se mogu tumačiti na više načina. Po ugledu na Trampa, on je svojim pristalicama slao nedovoljno precizne, ali njima vrlo jasne pozive na prevrat, za koje je kasnije lako mogao da tvrdi da nikad nije rekao ono što mu se pripisuje. Taj metod primenio je i u poruci iz Floride u kojoj je osudio nasilje u Braziliji, ali ga i opravdavao, podsećanjem na buntove levice iz ranijih godina. Zbog svega toga, izglednije je da će „žrtveni jarac“ biti neko od Bolsonarovih bliskih saradnika. Mediji, zasad, najčešće tipuju na guvernera Brazilije Ibanijesa Rošu, kog je Vrhovni sud suspendovao odmah posle nemira u prestonici, i bivšeg Bolsonarovog ministra pravosuđa, ranije zaduženog za bezbednost distrikta Brazilija Andersona Toresa, koji je uhapšen. Zanimljivo je da je Roša, posle nasilnih demonstracija, objavio video-snimak u kom se izvinjava predsedniku Luli, ali tim pokajanjem nije izbrisao krivicu koja mu se pripisuje. Mogući su, naravno, i drugačiji ishodi, zavisno od rezultata istrage. Što se Bolsonara tiče, očekivanja su da će, najverovatnije, izgubiti liderstvo na desnom krilu, a time i priliku da bude predsednički kandidat na izborima 2026. godine. Lulina eventualna nova kandidatura zavisiće, naravno, od onoga što bude učinio u tek započetom mandatu. Uprkos „dobrim“ godinama – rođen je 1945 – oni koji ga bolje poznaju uvereni su da će želeti da produži „stanovanje“ u predsedničkoj palati, a kao signal njegovog životnog i političkog nepredavanja ističu podatak da se prošle godine ponovo oženio.