Rat do uništenja

Zelenski je Bajdenu obećao da nikakvog kompromisa s Rusijom neće biti i da će ukrajinska pobeda biti „pobeda SAD“, čime je priznao da Ukrajinci odrađuju krvavi posao za Vašington

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski napustio je prošle nedelje Ukrajinu, prvi put posle početka ruske specijalne vojne operacije. Razlog je bio (dugo) očekivan, jer je primljen svečano u Vašingtonu, pre svega u Beloj kući, gde je imao susret s predsednikom Džozefom Bajdenom. Održao je i govor u Kongresu, uz parlamentarce koji su mu stojeći aplaudirali, a utisak je da su se najviše obradovale njegovom dolasku potpredsednica Kamala Haris i odlazeća šefica Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi. Njene demokrate izgubile su u novembru izbore, pa će ovo mesto preuzeti Republikanska partija – a upravo u njihovim redovima je sve više onih koji ne podržavaju ni Kijev, ni Zelenskog. Naprotiv, smatraju da politika „podrške Ukrajini“ mnogo košta američke poreske obveznike, u trenucima dok ekonomska kriza potresa i Sjedinjene Države.

RUSKA I UKRAJINSKA KRV ZA INTERESE AMERIKE Ukrajinski lider je na konferenciji za novinare sa američkim šefom države rekao da Kijev nije spreman na kompromise zarad postizanja mira, a Bajden je obećao da će nastaviti da podržava Ukrajinu u nadi da će njene Oružane snage ostvariti pobedu na bojnom polju. Zelenski je istakao da će ta pobeda biti „pobeda SAD“, čime je prilično direktno priznao da – ma koliko propaganda to predstavljala kao borbu za slobodu – Ukrajinci zapravo samo odrađuju krvavi posao za Vašington. On ovo priznanje nije lako izustio, ali je bilo neophodno, imajući u vidu da Amerikanci (ne samo iz Republikanske partije) sve više postaju veoma skeptični prema njegovoj „borbi i pobedama“, pa ih treba nekako ubediti da se desetine milijardi dolara izdvajaju za „našu stvar“ i da Zelenski radi u interesu SAD. S druge strane, bolje da u Ukrajini nisu čuli ovo što je rekao, da ne bi neko postavio pitanje: za šta, u stvari, ginemo? Da li prolivamo ukrajinsku i rusku krv za interese američkih multinacionalnih kompanija i političke oligarhije? Ova pitanja sve više sazrevaju i u ukrajinskom društvu.

Jedan od ciljeva posete Zelenskog bio je povećanje vojne pomoći iz SAD, uključujući – osim obećanih PVO sistema „patriot“ – i moderne tenkove, avione i rakete dugog dometa kojima se može dejstvovati duboko unutar ruske teritorije, što bi bio okidač za neviđenu eskalaciju sukoba. Ne treba sumnjati da bi odgovor Moskve na takvu agresiju bio žestok i surov – neuporedivo jači od svega do sada viđenog. Za sada, Zelenski nije uspeo o ovom pitanju: američki predsednik je ponovio da Vašington ne namerava da Ukrajini isporuči sve traženo oružje. Tako put Zelenskog u SAD nije doneo iznenađenja, imajući u vidu da je sve navedeno, uključujući i isporuke „patriota“, bilo najavljeno i pre njegovog odlaska. Ne iznenađuje ni „čvrstina“ kursa Kijeva i Vašingtona da produže sukob. Jer da su želeli da sukob bude kratkotrajan, ili da ga uopšte ne bude, tada bi od 2014, uz pritisak Vašingtona, Kijev bezbroj puta mogao da primeni Minske sporazume. Kako proističe iz priznanja bivše nemačke kancelarke Angela Merkel, cilj sporazuma za Zapad nije bio da se sukob spreči već naprotiv – da Kijev toliko ojača da može da napravi veliki rat u Evropi, što vidimo u poslednjih osam meseci.

Predsednik Ukrajine, kako je navedeno na njegovom sajtu, „upoznao je američku stranu sa situacijom na bojnom polju i u energetskom sektoru zemlje“, a takođe je izneo i potrebe svoje zemlje. Njegovo drugo veliko priznanje na konferenciji za novinare bilo je to da Kijev nije spreman na kompromise za „postizanje pravednog mira“, kako je glasilo jedno novinarsko pitanje. „Za sve nas, mir je pravedan na različite načine. Za mene, kao predsednika, šta je pravedan mir? To nisu nikakvi kompromisi u vezi s našom zemljom, teritorijalnim integritetom, našim suverenitetom – to je najvažnije“, podvukao je ukrajinski lider. Bajden je svečano obećao da će nastaviti da podržava Kijev u nadi da će ukrajinske Oružane snage imati uspeha. „Danas smo razgovarali o tome kako ćemo nastaviti da pomažemo Ukrajini da uspe na bojnom polju. To je moguće zahvaljujući našoj pomoći, pomoći naših evropskih saveznika i drugih strana. Dakle, kada predsednik Zelenski bude spreman da razgovara s Rusijom, i ako bude spreman, on će takođe moći da postigne uspeh jer će pobediti na bojnom polju“, podvukao je američki predsednik.

Tako su Bajden i Zelenski saopštili svoju „formulu mira“, koja ne predstavlja ništa drugo do najavu rata do potpunog uništenja. Kako oni smatraju – ruskog. Ne ulazeći ovom prilikom u dublju analizu da li je to moguće, i zašto nije, treba ipak napomenuti da opciju poraza u Ukrajini niko ozbiljan u Moskvi ne razmatra. Jer svima je jasno da se sada bije bitka za opstanak Rusije i kao velike sile, i kao suverene države – u situaciji kada (kao što se videlo iz izjava Zelenskog i Bajdena) više niko i ne krije da je ceo politički Zapad upregnut protiv Moskve. Takva situacija zahteva najodlučnije mere i povećanje ratnih napora do one granice koja bude neophodna za ostvarenje ovog cilja. Tračak mogućnosti za koliko-toliko častan kompromisni izlaz za obe strane pojavio se upravo u opcijama koje je predsednik Ukrajine odlučno odbio – nema predavanja ni pedlja teritorije i suvereniteta. Bajden može biti zadovoljan: Zelenski je učinio baš kako treba.

 

POGREŠNE RAČUNICE I OPASNE ZABLUDE Ako se izuzmu ova ritualna zaklinjanja na vernost, iznad same posete lebdela je druga senka – sveopšteg nezadovoljstva ukrajinskim sukobom i načinom kako Zapad tome pristupa. Mora se veoma pažljivo tome pristupati, jer nezadovoljnici i kritičari nisu samo u Vašingtonu, već ih mnogo više ima u raznim evropskim prestonicama. Treba napomenuti i ulogu Kine, kojoj nimalo ne odgovara beskrajno razvlačenje sukoba i, uprkos uveravanjima pojedinih zapadnih medija i analitičara, nema nikakve potvrde da Peking za to krivi Rusiju. Naprotiv, jasno je da odgovornost za nastavak rata najviše leži na Zapadu koji je potrošio basnoslovne sume da veštački produži ratni „život“ Ukrajine, iako je već posle dve-tri nedelje ruske operacije bilo jasno da je Kijev izgubio sav strateški potencijal i da je sukob već tada mogao da bude okončan manjim teritorijalnim ustupcima i pružanjem garancija neulaska Kijeva u NATO. Međutim, isporukama različitih taktičkih raketnih i drugih sistema, NATO zemlje su omogućile Kijevu da nastavi da se odupire po cenu ogromnih ljudskih i materijalnih gubitaka. Kina na sve to gleda nimalo blagonaklono, jer trpe njena industrija i trgovina. To je, pored iscrpljivanja Rusije, bio još jedan strateški cilj Vašingtona: gubitke snose sva tri globalna rivala SAD – Brisel, Moskva i Peking. Ali jedino u Evropi su zbog toga srećni i nadaju se da će im „kad Ukrajina pobedi“ sve biti nadoknađeno. Možda u nekom holivudskom filmu.

Kako navodi „Vašington post“, uprkos najavi američkog državnog sekretara Entonija Blinkena o dodeli dodatne vojne pomoći Ukrajini u iznosu od 1,85 milijardi dolara, što uključuje i transfer „patriota“, Zelenski ipak nije uspeo da ostvari glavni cilj – isporuke opasnijih vidova naoružanja, poput američkih aviona i tenkova, kao i raketa dugog dometa. „Bilo je malo znakova da je Zelenski uspeo“, ocenjuje ovaj list. Bajden je nespremnost da izađe u susret objasnio time da bi takva odluka mogla da dovede do tenzija među članicama NATO-a. „Ideja da Ukrajini damo materijalne resurse koji se suštinski razlikuju od onoga što tamo već odlazi doneće perspektivu raskola NATO-a, Evropske unije i čitavog ostatka sveta“, poručio je šef Bele kuće. To je poruka da udari u dubinu ruske teritorije nisu u interesu SAD. Vašington očigledno i dalje dozira pomoć u skladu sa svojim interesima – da nanosi štetu Rusiji, ali zadržavajući pravo da deklarativno bude opredeljen „protiv rata“.

Govoreći u Kongresu, Zelenski je naglasio da su Kijevu potrebni američki tenkovi i avioni. „Ukrajina nikada nije tražila i nikada ne traži da se američki vojnici bore na našem tlu umesto nas. Uveravam vas da sami ukrajinski vojnici mogu odlično da upravljaju američkim tenkovima i avionima“, rekao je kijevski lider. Umesto tenkova – dobio je dvominutni aplauz. I iz ovih njegovih reči provejava ista poruka: mi ginemo na terenu za vaše interese, ne smemo da se nadamo da ćete poslati vaše trupe u pomoć, ali olakšajte nam bar malo muke da manje krvarimo! Jasno je i njemu da Vašington neće da se duboko upetljava u sukob i razjari partnere i na Zapadu i na Istoku. Zato šalje poruku Kijevu: to vam je, što vam je! I budite zahvalni. Zelenski je ubeđivao Kongres za još izdvajanja para u svoju „crnu rupu“, rečima da novac koji SAD troše za Ukrajinu „nije u dobrotvorne svrhe“ već je to „investicija u globalnu bezbednost i demokratiju“. Moguće je da su ga njegovi savetnici ubedili da se „globalna bezbednost“ gradi tako što šalješ više tenkova, aviona i raketa na Rusiju, ali to je uvek bila pogrešna računica i opasna zabluda. Na kraju će se ipak pitati Vladimir Putin.