Рат до уништења

Зеленски је Бајдену обећао да никаквог компромиса с Русијом неће бити и да ће украјинска победа бити „победа САД“, чиме је признао да Украјинци одрађују крвави посао за Вашингтон

Председник Украјине Володимир Зеленски напустио је прошле недеље Украјину, први пут после почетка руске специјалне војне операције. Разлог је био (дуго) очекиван, јер је примљен свечано у Вашингтону, пре свега у Белој кући, где је имао сусрет с председником Џозефом Бајденом. Одржао је и говор у Конгресу, уз парламентарце који су му стојећи аплаудирали, а утисак је да су се највише обрадовале његовом доласку потпредседница Камала Харис и одлазећа шефица Представничког дома Конгреса Ненси Пелоси. Њене демократе изгубиле су у новембру изборе, па ће ово место преузети Републиканска партија – а управо у њиховим редовима је све више оних који не подржавају ни Кијев, ни Зеленског. Напротив, сматрају да политика „подршке Украјини“ много кошта америчке пореске обвезнике, у тренуцима док економска криза потреса и Сједињене Државе.

РУСКА И УКРАЈИНСКА КРВ ЗА ИНТЕРЕСЕ АМЕРИКЕ Украјински лидер је на конференцији за новинаре са америчким шефом државе рекао да Кијев није спреман на компромисе зарад постизања мира, а Бајден је обећао да ће наставити да подржава Украјину у нади да ће њене Оружане снаге остварити победу на бојном пољу. Зеленски је истакао да ће та победа бити „победа САД“, чиме је прилично директно признао да – ма колико пропаганда то представљала као борбу за слободу – Украјинци заправо само одрађују крвави посао за Вашингтон. Он ово признање није лако изустио, али је било неопходно, имајући у виду да Американци (не само из Републиканске партије) све више постају веома скептични према његовој „борби и победама“, па их треба некако убедити да се десетине милијарди долара издвајају за „нашу ствар“ и да Зеленски ради у интересу САД. С друге стране, боље да у Украјини нису чули ово што је рекао, да не би неко поставио питање: за шта, у ствари, гинемо? Да ли проливамо украјинску и руску крв за интересе америчких мултинационалних компанија и политичке олигархије? Ова питања све више сазревају и у украјинском друштву.

Један од циљева посете Зеленског био је повећање војне помоћи из САД, укључујући – осим обећаних ПВО система „патриот“ – и модерне тенкове, авионе и ракете дугог домета којима се може дејствовати дубоко унутар руске територије, што би био окидач за невиђену ескалацију сукоба. Не треба сумњати да би одговор Москве на такву агресију био жесток и суров – неупоредиво јачи од свега до сада виђеног. За сада, Зеленски није успео о овом питању: амерички председник је поновио да Вашингтон не намерава да Украјини испоручи све тражено оружје. Тако пут Зеленског у САД није донео изненађења, имајући у виду да је све наведено, укључујући и испоруке „патриота“, било најављено и пре његовог одласка. Не изненађује ни „чврстина“ курса Кијева и Вашингтона да продуже сукоб. Јер да су желели да сукоб буде краткотрајан, или да га уопште не буде, тада би од 2014, уз притисак Вашингтона, Кијев безброј пута могао да примени Минске споразуме. Како проистиче из признања бивше немачке канцеларке Ангела Меркел, циљ споразума за Запад није био да се сукоб спречи већ напротив – да Кијев толико ојача да може да направи велики рат у Европи, што видимо у последњих осам месеци.

Председник Украјине, како је наведено на његовом сајту, „упознао је америчку страну са ситуацијом на бојном пољу и у енергетском сектору земље“, а такође је изнео и потребе своје земље. Његово друго велико признање на конференцији за новинаре било је то да Кијев није спреман на компромисе за „постизање праведног мира“, како је гласило једно новинарско питање. „За све нас, мир је праведан на различите начине. За мене, као председника, шта је праведан мир? То нису никакви компромиси у вези с нашом земљом, територијалним интегритетом, нашим суверенитетом – то је најважније“, подвукао је украјински лидер. Бајден је свечано обећао да ће наставити да подржава Кијев у нади да ће украјинске Оружане снаге имати успеха. „Данас смо разговарали о томе како ћемо наставити да помажемо Украјини да успе на бојном пољу. То је могуће захваљујући нашој помоћи, помоћи наших европских савезника и других страна. Дакле, када председник Зеленски буде спреман да разговара с Русијом, и ако буде спреман, он ће такође моћи да постигне успех јер ће победити на бојном пољу“, подвукао је амерички председник.

Тако су Бајден и Зеленски саопштили своју „формулу мира“, која не представља ништа друго до најаву рата до потпуног уништења. Како они сматрају – руског. Не улазећи овом приликом у дубљу анализу да ли је то могуће, и зашто није, треба ипак напоменути да опцију пораза у Украјини нико озбиљан у Москви не разматра. Јер свима је јасно да се сада бије битка за опстанак Русије и као велике силе, и као суверене државе – у ситуацији када (као што се видело из изјава Зеленског и Бајдена) више нико и не крије да је цео политички Запад упрегнут против Москве. Таква ситуација захтева најодлучније мере и повећање ратних напора до оне границе која буде неопходна за остварење овог циља. Трачак могућности за колико-толико частан компромисни излаз за обе стране појавио се управо у опцијама које је председник Украјине одлучно одбио – нема предавања ни педља територије и суверенитета. Бајден може бити задовољан: Зеленски је учинио баш како треба.

 

ПОГРЕШНЕ РАЧУНИЦЕ И ОПАСНЕ ЗАБЛУДЕ Ако се изузму ова ритуална заклињања на верност, изнад саме посете лебдела је друга сенка – свеопштег незадовољства украјинским сукобом и начином како Запад томе приступа. Мора се веома пажљиво томе приступати, јер незадовољници и критичари нису само у Вашингтону, већ их много више има у разним европским престоницама. Треба напоменути и улогу Кине, којој нимало не одговара бескрајно развлачење сукоба и, упркос уверавањима појединих западних медија и аналитичара, нема никакве потврде да Пекинг за то криви Русију. Напротив, јасно је да одговорност за наставак рата највише лежи на Западу који је потрошио баснословне суме да вештачки продужи ратни „живот“ Украјине, иако је већ после две-три недеље руске операције било јасно да је Кијев изгубио сав стратешки потенцијал и да је сукоб већ тада могао да буде окончан мањим територијалним уступцима и пружањем гаранција неуласка Кијева у НАТО. Међутим, испорукама различитих тактичких ракетних и других система, НАТО земље су омогућиле Кијеву да настави да се одупире по цену огромних људских и материјалних губитака. Кина на све то гледа нимало благонаклоно, јер трпе њена индустрија и трговина. То је, поред исцрпљивања Русије, био још један стратешки циљ Вашингтона: губитке сносе сва три глобална ривала САД – Брисел, Москва и Пекинг. Али једино у Европи су због тога срећни и надају се да ће им „кад Украјина победи“ све бити надокнађено. Можда у неком холивудском филму.

Како наводи „Вашингтон пост“, упркос најави америчког државног секретара Ентонија Блинкена о додели додатне војне помоћи Украјини у износу од 1,85 милијарди долара, што укључује и трансфер „патриота“, Зеленски ипак није успео да оствари главни циљ – испоруке опаснијих видова наоружања, попут америчких авиона и тенкова, као и ракета дугог домета. „Било је мало знакова да је Зеленски успео“, оцењује овај лист. Бајден је неспремност да изађе у сусрет објаснио тиме да би таква одлука могла да доведе до тензија међу чланицама НАТО-а. „Идеја да Украјини дамо материјалне ресурсе који се суштински разликују од онога што тамо већ одлази донеће перспективу раскола НАТО-а, Европске уније и читавог остатка света“, поручио је шеф Беле куће. То је порука да удари у дубину руске територије нису у интересу САД. Вашингтон очигледно и даље дозира помоћ у складу са својим интересима – да наноси штету Русији, али задржавајући право да декларативно буде опредељен „против рата“.

Говорећи у Конгресу, Зеленски је нагласио да су Кијеву потребни амерички тенкови и авиони. „Украјина никада није тражила и никада не тражи да се амерички војници боре на нашем тлу уместо нас. Уверавам вас да сами украјински војници могу одлично да управљају америчким тенковима и авионима“, рекао је кијевски лидер. Уместо тенкова – добио је двоминутни аплауз. И из ових његових речи провејава иста порука: ми гинемо на терену за ваше интересе, не смемо да се надамо да ћете послати ваше трупе у помоћ, али олакшајте нам бар мало муке да мање крваримо! Јасно је и њему да Вашингтон неће да се дубоко упетљава у сукоб и разјари партнере и на Западу и на Истоку. Зато шаље поруку Кијеву: то вам је, што вам је! И будите захвални. Зеленски је убеђивао Конгрес за још издвајања пара у своју „црну рупу“, речима да новац који САД троше за Украјину „није у добротворне сврхе“ већ је то „инвестиција у глобалну безбедност и демократију“. Могуће је да су га његови саветници убедили да се „глобална безбедност“ гради тако што шаљеш више тенкова, авиона и ракета на Русију, али то је увек била погрешна рачуница и опасна заблуда. На крају ће се ипак питати Владимир Путин.