PEČAT NEDELJE

„Slučaj“ Horgoš

Razbuktavanje rata

Sve je više tvrdnji da kriminalne grupe usmeravaju ilegalne imigrante i zarađuju na njihovoj nesreći

Kad su 24. novembra pucnji presekli noćnu tišinu u Horgošu, žitelji ovog mirnog mesta uz srpsko-mađarsku granicu znali su da je došlo do oružanog obračuna migranata, njihovih privremenih komšija, koji se tu godinama sakupljaju u želji da se domognu Evropske unije (EU) gde su se, bežeći od siromaštva i drugih nedaća, zaputili sa Bliskog istoka, iz Azije i Afrike. Njihovo uverenje potvrdili su pripadnici srpske policije, obavestivši javnost da je na mestu sukoba zatečen migrant sa dve prostrelne rane na grudima, da je šest ranjenih prebačeno u bolnicu i da je privedeno više lica, među kojima i osumnjičeni za krijumčarenje migranata. Nađeno je i oružje. „Radi se o automatskom oružju, o pištoljima i određenoj količini municije“, izjavio je pomoćnik direktora policije, pukovnik Dragan Vasiljević. Posebno zanimljivo je da su kod nekih migranata, na kapama, šalovima i kačketima, pronađena i obeležja takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), što bi mogao biti znak da su imali „kontakt“ sa tom terorističkom organizacijom. Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila rekao je da iza horgoškog „slučaja“ stoji organizovani kriminal, „a reč je o grupama koje imaju lokalne i regionalne korene“, čime je pojačao stare tvrdnje o tome.

MIGRANTI KAO BIZNIS Usledio je transport 829 ilegalnih migranata iz Horgoša i Beograda u prihvatne centre, i najavljene redovne kontrole njihovog boravka i kretanja kako bi se očuvala bezbednost i imovina građana Srbije, ali i njih samih. Ministar policije Bratislav Gašić je, povodom nasilja u Horgošu, ocenio da su migranti zloupotrebili gostoprimstvo naše zemlje i naglasio da će policija Srbije „biti spremna da odgovori svim bezbednosnim izazovima“. Nema sumnje da poseban zadatak za naše nadležne organe mora biti borba protiv kriminalnih grupa, koje je pomenuo Đurović, a za koje su migranti biznis na čijem krijumčarenju može dobro da se zaradi. Čak i više nego na švercu oružja, droge ili neke druge robe. Jer je izbeglička ruta preko naše zemlje, od Severne Makedonije do Mađarske, jedna od najfrekventnijih u Evropi. Njom je 2015. godine prošlo oko 700.000 ljudi, sad ih je manje, ali „priliv“ ne prestaje. Krijumčari znaju da svaki migrant može i nekoliko puta postati njihov „klijent“. Komesarka za izbeglice i migracije Srbije Nataša Stanisavljević kazala je, prošlog meseca, da je od početka godine u našoj zemlji registrovano čak 30.000 migranata više nego lane. Srbija je u teškoj poziciji zato što je poslednja zemlja pred EU i Šengen zonu, ali i zbog činjenice da nam Mađarska dnevno vraća i po nekoliko stotina migranata. Usled manjka prihvatnih centara prema toj zemlji, Hrvatskoj i Rumuniji, ali i zato što ih sami često izbegavaju, ti ljudi postaju lak plen krijumčara koji im, za novac, nude privremeni smeštaj, hranu i, naravno, čvrsta obećanja da će ih izvesti na put „ka Evropi“. Ti očajnici lako postaju predmet raznih manipulacija i ucena.

ZNAČAJ ZAJEDNIČKE ODBRANE Pošto su migracije globalni fenomen, i traju dugo, Srbija svoje probleme s migrantima ne može rešiti sama, niti povremenim „lovom“ na te ljude po ulicama i njihovim smeštanjem u prihvatne centre. Potrebno je zato više razvijati regionalnu i globalnu saradnju o ovom pitanju, a primer takve prakse je ovomesečni sastanak predsednika Aleksandra Vučića s premijerima Mađarske i Austrije Viktorom Orbanom i Karlom Nehamerom. Samit je zaključen potpisivanjem Memoranduma o borbi protiv ilegalnih migracija, kao temelja za zajedničke akcije koje će krenuti pre kraja ove godine. Vučić je istakao da je sa Austrijom i Mađarskom dogovorena saradnja u pomeranju granice odbrane od ilegalnih imigranata na jug „kako bi zajedno štitili Evropu i svoju zemlju“. Podsetio je i na individualne poteze Srbije, poput ukidanje slobodnog viznog režima s Tunisom i Burundijem, i naglasio da ni Srbija, poput drugih zemalja, ne želi da bude „parking za ilegalne migrante“. Mađarska i Austrija su prihvatile da pomognu u kontroli granice Srbije sa Severnom Makedonijom, iz koje u našu zemlju dolazi najviše migranata – oko 51 odsto. Dogovoreno je, uz ostalo, i da se migranti bez šanse za azil u Mađarskoj i Austriji, iz Srbije deportuju u zemlju porekla, a da potpisnice Memoranduma dele troškove.