ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ

„Случај“ Хоргош

Разбуктавање рата

Све је више тврдњи да криминалне групе усмеравају илегалне имигранте и зарађују на њиховој несрећи

Кaд су 24. новембра пуцњи пресекли ноћну тишину у Хоргошу, житељи овог мирног места уз српско-мађарску границу знали су да је дошло до оружаног обрачуна миграната, њихових привремених комшија, који се ту годинама сакупљају у жељи да се домогну Европске уније (ЕУ) где су се, бежећи од сиромаштва и других недаћа, запутили са Блиског истока, из Азије и Африке. Њихово уверење потврдили су припадници српске полиције, обавестивши јавност да је на месту сукоба затечен мигрант са две прострелне ране на грудима, да је шест рањених пребачено у болницу и да је приведено више лица, међу којима и осумњичени за кријумчарење миграната. Нађено је и оружје. „Ради се о аутоматском оружју, о пиштољима и одређеној количини муниције“, изјавио је помоћник директора полиције, пуковник Драган Васиљевић. Посебно занимљиво је да су код неких миграната, на капама, шаловима и качкетима, пронађена и обележја такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК), што би могао бити знак да су имали „контакт“ са том терористичком организацијом. Радош Ђуровић из Центра за помоћ тражиоцима азила рекао је да иза хоргошког „случаја“ стоји организовани криминал, „а реч је о групама које имају локалне и регионалне корене“, чиме је појачао старе тврдње о томе.

МИГРАНТИ КАО БИЗНИС Уследио је транспорт 829 илегалних миграната из Хоргоша и Београда у прихватне центре, и најављене редовне контроле њиховог боравка и кретања како би се очувала безбедност и имовина грађана Србије, али и њих самих. Министар полиције Братислав Гашић је, поводом насиља у Хоргошу, оценио да су мигранти злоупотребили гостопримство наше земље и нагласио да ће полиција Србије „бити спремна да одговори свим безбедносним изазовима“. Нема сумње да посебан задатак за наше надлежне органе мора бити борба против криминалних група, које је поменуо Ђуровић, а за које су мигранти бизнис на чијем кријумчарењу може добро да се заради. Чак и више него на шверцу оружја, дроге или неке друге робе. Јер је избегличка рута преко наше земље, од Северне Македоније до Мађарске, једна од најфреквентнијих у Европи. Њом је 2015. године прошло око 700.000 људи, сад их је мање, али „прилив“ не престаје. Кријумчари знају да сваки мигрант може и неколико пута постати њихов „клијент“. Комесарка за избеглице и миграције Србије Наташа Станисављевић казала је, прошлог месеца, да је од почетка године у нашој земљи регистровано чак 30.000 миграната више него лане. Србија је у тешкој позицији зато што је последња земља пред ЕУ и Шенген зону, али и због чињенице да нам Мађарска дневно враћа и по неколико стотина миграната. Услед мањка прихватних центара према тој земљи, Хрватској и Румунији, али и зато што их сами често избегавају, ти људи постају лак плен кријумчара који им, за новац, нуде привремени смештај, храну и, наравно, чврста обећања да ће их извести на пут „ка Европи“. Ти очајници лако постају предмет разних манипулација и уцена.

ЗНАЧАЈ ЗАЈЕДНИЧКЕ ОДБРАНЕ Пошто су миграције глобални феномен, и трају дуго, Србија своје проблеме с мигрантима не може решити сама, нити повременим „ловом“ на те људе по улицама и њиховим смештањем у прихватне центре. Потребно је зато више развијати регионалну и глобалну сарадњу о овом питању, а пример такве праксе је овомесечни састанак председника Александра Вучића с премијерима Мађарске и Аустрије Виктором Орбаном и Карлом Нехамером. Самит је закључен потписивањем Меморандума о борби против илегалних миграција, као темеља за заједничке акције које ће кренути пре краја ове године. Вучић је истакао да је са Аустријом и Мађарском договорена сарадња у померању границе одбране од илегалних имиграната на југ „како би заједно штитили Европу и своју земљу“. Подсетио је и на индивидуалне потезе Србије, попут укидање слободног визног режима с Тунисом и Бурундијем, и нагласио да ни Србија, попут других земаља, не жели да буде „паркинг за илегалне мигранте“. Мађарска и Аустрија су прихватиле да помогну у контроли границе Србије са Северном Македонијом, из које у нашу земљу долази највише миграната – око 51 одсто. Договорено је, уз остало, и да се мигранти без шансе за азил у Мађарској и Аустрији, из Србије депортују у земљу порекла, а да потписнице Меморандума деле трошкове.