Др Милан Рогановић – Сумрак здравог разума

Живимо у свету у коме је савремени човек духовно раслабљен и навикнут на уживања у свакодневним пролазним задовољствима и с лажним осећањем сигурности у својим материјалним добрима, под сталним медијским манипулацијама вредносним нормама које несвесно прихвата као чињенице

Средином октобра 2020. године, у јеку пандемије изазване вирусом корона, Српски покрет Двери је формирао стручни Савет за биоетику. Тим поводом Двери су објавиле и Проглас о биоетици, и постале прва политичка организација у Србији која је понудила одговоре на биоетичке изазове, сматрајући да се поред здравствених питања ради и о важним и актуелним политичким темама наше садашњости, и још више будућности. За председника Савета за биоетику изабран је др Милан Рогановић, специјалиста за ухо, грло и нос из Чачка, с којим смо овим поводом разговарали за „Печат“.

Чиме су Двери биле подстакнуте да оснују Савет за биоетику, кад већ при САНУ постоји Национални комитет за биоетику?
Чланови Двери су, као што је јавности познато, веома ангажовани на политичкој сцени, и осетили смо потребу и обавезу да грађанима Србије укажемо на озбиљност модерних изазова урушавања човекове личности и достојанства с којима се све чешће суочавамо. То никако не значи да негирамо активности и научна достигнућа у биоетици Националног комитета САНУ, већ да желимо заједно да се супротставимо проблемима нарастајућег тоталитаризма и све јачег утицаја биомедицинских поступака и савремених информационих технологија на живот савременог човека од рођења до смрти, као и на потребу дефинисања етичких и моралних постулата у новонасталој здравственој и свеукупној геополитичкој кризи на шта смо указали у већ поменутом Прогласу о биоетици. Двери су заузеле став да се мора покренути општа јавна расправа у којој би учествовале све релевантне институције наше државе и друштва, а то су и САНУ, и СПЦ, и сви државни органи, политичке странке, различита струковна удружења и угледни појединци до постизања ширег научног консензуса о питању етичности примене нових технологија.

[restrict]

Да ли је биоетика, у суштини, биомедицинска етика, и шта је све домен њеног научног истраживања?
Биоетика је наука која проучава утицај научнотехнолошког напретка на човека и на све остале облике живота. Термин „биоетика“ је увео немачки филозоф Фриц Јар 1926. године као одговор на бројна морална питања која се појављују током све бржег научнотехнолошког напретка и примене биомедицинских поступака, а која су остајала ван оквира традиционалне медицинске етике. С друге стране, медицинска етика представља посебан облик нормативне или посебне практичне етике која регулише искључиво оне норме које су у области професионалних и моралних дужности медицинских радника. Највеће упориште медицинска етика је проналазила у Хипократовој заклетви, а временом и у теоријама утилитаризма и деонтологије. Може се рећи да је биоетика произашла из медицинске етике и да има много шире поље научноистраживачког рада, јер се бави бројним изазовима данашњице као што су абортуси, контролисано рађање кроз примену контрацептивних средстава, болест бесплодности, ширење идеологије репродуктивних права, сурогат материнство, примена савремених биомедицинских метода у лечењу наследних болести, клонирање или добијање генетске копије, савремена трансплантологија, еутаназија, проблеми наметања хомосексуализма и оперативне промене биолошког пола као пожељног и државним законима потпомогнутог облика сексуалног понашања, еугеника, примена савремених вакцина које нису „класичне“ вакцине претходних епоха, као и трансхуманизам, роботика и киборгизација до вештачке интелигенције и других нових технологија (као 5Г или 6Г технологија).
Како се догодило да у фокус јавности доспе биоетика, а да од принципа Хипократове заклетве, који су основ биоетике, посебно током корона пандемије одустану бројни лекари који су се заклели да ће их следити у пракси?
Пре свега мислим да се ради о духовној и моралној деградацији која немилосрдно захвата друштво прожето наметнутим „вредностима“ неолибералног капитализма, уз злоупотребу науке и технологије у стварању тоталитарних друштава у којима се врше непрекидан надзор и контрола сваког појединца. Дакле, суштински проблем је у постепеној промени вредносних образаца једног друштва. Током још увек актуелне пандемије вируса корона, на пример, у Србији није било разумне стручне расправе на највишем медицинском нивоу и сучељавања различитих мишљења о најбољим начинима лечења људи који су нам умирали у ковид болницама широм Србије, већ су безусловно прихватани наметнути протоколи лечења компромитоване Светске здравствене организације. Чак се забрањивало другачије мишљење, сејан је страх, многи лекари су доживели прогоне, мећу њима и угледни универзитетски професори само зато што су сматрали да начини управљања пандемијом и лечења пацијената нису били добри. Или потпуно неетично и неморално наметање ковид вакцина, које су још увек у експерименталној фази, мимо сваке добре медицинске праксе, без икакве потврде да је корист од вакцине већа од могуће штете по здравље. Поготово деци! То је био сумрак здравог разума и медицинске етике. Никада не смемо заборавити да је основни медицински постулат PRIMUM NON NOCERE (примарно ненашкодити).
Цео свет нападнут је покушајима физичког истребљења на веома подмукао начин – доношењем закона писаних у неким центрима моћи које онда власти марионетских држава свесно некритички усвајају. Пошто је Србија држава већински православног народа, како објашњавате тај отклон од наших традиционалних вредности?
Стиче се утисак да је данас све експлицитније мешање отуђених центара моћи у доношење политичких одлука појединих земаља и постављање марионетских режима који треба да воде политику по њиховом диктату или да свесно учествују у социо-економским или биолошким експериментима над својим народима. Данас је тај утицај доведен готово до савршенства кроз мултинационалне компаније, разне међународне организације, наднационалне савезе, кроз некакве покрете који се боре за заштиту људских права, зелене агенде или идеологију политичког хомосексуализма. Живимо у свету у коме је савремени човек духовно раслабљен и навикнут на уживања у свакодневним пролазним задовољствима и с лажним осећањем сигурности у својим материјалним добрима, под сталним медијским манипулацијама вредносним нормама које несвесно прихвата као чињенице. Све се то, нажалост, спроводи и у нашој Србији. Покушај отуђене глобалистичке елите да доведе до преумљења целог нашег народа, да избрише из сећања нашу велику и страдалну историју, да заборавимо на нашу веру, традицију и културу, на наше корене. А народ који изгуби своје традиционалне духовне вредности осуђен је на пропаст.
Хоће ли се Двери као странка десне оријентације у Народној скупштини борити против легализације еутаназије предвиђене Преднацртом Грађанског законика, јер је еутаназија у нашој традицији и закону дефинисана као криминални чин?
Одмах да кажем да за нас у Дверима, као покрету који заснива своју политику на традиционалним хришћанским вредностима, о питању легализације еутаназије нема дилеме. Аргументовано ћемо се супротставити предлогу озакоњења „намерног убијања безнадежно болесних“. Етимолошки реч еутаназија значи добра смрт, лака смрт, блага смрт или смрт без велике патње. Али није било која лака смрт еутаназија већ само она која представља намерно прекраћивање туђег живота особе која болује од неизлечиве болести или трпи велика предсмртна физичка страдања.
Полазећи од принципа неповредивости људског живота не можемо, као морално оправдан, прихватити у свету широко распрострањен покушај легализације еутаназије чак и оних који то сами желе. Мишљења смо да се тим чином изопачује професионална дужност лекара који је позван да очува, а не да прекрати људски живот и да се на тај начин деградира људска личност сводећи је на пуку ствар. „Право на смрт“ лако се може претворити у претњу за све пацијенте за чије лечење нема довољно новца. Индикативно је да у суровом и нечовечном свету, у коме је профит најважнији, властима појединих земаља одговара еутаназија неизлечиво болесних. Тако је размишљала и Хитлерова Немачка. Зато не смемо дозволити обнову нацистичког односа према људском бићу ни у каквом смислу.
Хришћански свет, а посебно православни, веома је осетљив на још једну дубоко теолошку, филозофску и биоетичку тему – питање живота и смрти, тј. абортуса. Имате ли план како да се ово питање од националног интереса за мале народе, као што је српски, заштити од интереса глобалиста којима је најдиректније супротстављено?
Још једна од значајних биоетичких, али и теолошких тема су и све присутнији абортуси или намерно прекидање трудноће и део су стратегије глобалистичке елите у разарању традиционалних хришћанских вредности и светиње живота, јер се представљају као цивилизацијска еманципација и неотуђиво право жене да одлучује о свом телу и судбини плода, занемарујући духовну димензију. Мислим да је широка распрострањеност и оправдавање абортуса директна претња опстанку нашег народа и целокупног човечанства и очигледан знак моралне деградације.
У Србији су на тему абортуса подаци алармантни. Годишње се обави између 150.000 и 200.000 намерних прекида трудноће. За то време се роди између 60.000 и 70.000 беба. За десет година Србија изгуби један град величине Београда. У просеку свака Српкиња абортира три пута. Годишње се на абортус одлучи између 6.000 и 10.000 девојака од 16 до 19 година. Многе девојке и жене више никад не могу да роде.
Двери се већ годинама залажу за формирање Министарства за породицу, да се усвоји озбиљна национална стратегија за борбу против беле куге, да се усвоје строжи закони који регулишу абортус утемељени на медицинским чињеницама и индикацијама, да држава доноси читав низ мера којима подстиче младе брачне парове на формирање породице и рађање деце, као што су подстицаји за запошљавање, за стицање прве некретнине, укидање ПДВ-а на храну и опрему за бебе, разне друге привилегије и стимулације за вишедетне породице.

КО НАМ МЕЊА ИДЕНТИТЕТ? Држава Србија најавила је да ће ускоро за потребе парова који имају проблем са стерилитетом започети поступке вантелесне оплодње с донираним репродуктивним ћелијама (сперматозоидима и јајним ћелијама) увезеним из Шпаније и Данске, јер банка репродуктивног материјала формирана при Гинеколошко акушерској клиници Вишеградска још није заживела. Ова одлука, међутим, изазива морално-етичке дилеме јер би поменутим поступком држава директно стимулисала генетску модификацију нашег становништва уз помоћ туђег генетичког материјала, што би кроз генерације могло довести до мењања идентитета наших потомака. Није познато да ли је, и ко, о овој важној теми спровео стручну расправу, ни да ли су штетне последице сагледане са свих аспеката.

Колико Србију треба да брине податак о постојању четири биолабораторије о чијим делатностима, изузев оних под чијим надзором „ничу“, не знамо ништа, и за које је лидер Двери Бошко Обрадовић у парламенту прозвао Ану Брнабић као директног извршиоца радова Клауса Шваба?
Индикативно је да је госпођа Брнабић на мала врата још у првом мандату дошла на чело наше владе, а да за њу нико није гласао и да може бити пројекат неформалног центра моћи Светског економског форума с Клаусом Швабом на челу, јер је повезана с програмом дигитализације Србије, што представља део шире агенде Четврте индустријске револуције и све веће примене савремених технологија у надзору и контроли људи под изговором веће безбедности.
Због нетранспарентности и спекулација око отварања поменутих биолабораторија, али и због бриге за здравствену безбедност нашег народа, Двери су биле прва политичка организација која је јавно поставила питања у вези са информацијама о постојању биолабораторија у Београду, Новом Саду, Нишу и Краљеву, што је проглашено теоријом завере. Подсетићу да је управо ЦИА још шездесетих година прошлог века пласирала термин „теорија завере“ да би тиме маскирала своје „прљаве“ акције. Да се озбиљно морају размотрити све околности у вези с постојањем тих лабораторија, говоре подаци да је Команда копнене војске САД за Европу финансирала набавку опреме за лабораторију у Нишу, а недавно обелодањени подаци од стране Министарства спољних послова Кине и Војске Руске Федерације да су САД финансирале преко 300 биолабораторија широм света, па тако и у Украјини и неким другим земљама бившег Совјетског Савеза, додатно подгревају сумњу.
У јавности су све присутнији појмови генетски биоинжењеринг, клонирање, родна равноправност, вантелесна оплодња, еугеника, суицид и други, а који асоцирају на нехумане поступке. Да ли је то припрема за скоро претварање Србије у балкански епицентар експеримената с потпуно непознатим исходима по људско здравље, биљни и животињски свет?
Разлога за забринутост има. Већ дуже време се на светском нивоу, а одскоро и у Србији, уочавају тенденције и покушаји примене нових технологија ради „поправљања“ или „побољшавања“ човека у разним аспектима, а све са циљем достизања бесмртности. Суштински, циљ је „технолошка трансформација“ људског бића и прелазак на сасвим нови ниво цивилизацијског развоја друштва. Застрашујуће делује примена одређених биомедицинских поступака на људима, као што су производња и уградња вештачких ткива или органа, чиповање, интравенозно убризгавање наночипа или нанобота, генетички инжењеринг, манипулације са ДНК, примена аутоматизованих платформи за геномска тестирања, коришћење алгоритама вештачке интелигенције у истраживањима, као и покушаји претварања људског организма у биорачунар кроз спрегу мозга с рачунаром применом нанотехнологије и вештачке интелигенције. Сматрамо да иза ових тенденција стоји трансхуманистичка глобална елита која такве технологије намеће људима као обавезу са образложењем веће сигурности и заштите. Укратко, заједничко за све ове технологије је могућност контроле и трансформације људи.

СУРОГАТ МАТЕРИНСТВО У НАЈАВИ Најављена је и могућност да ће вантелесна оплодња репродуктивним материјалом из Шпаније и Данске бити доступна и свим женама до 45 година које не могу да имају децу, а немају партнера (подвлачим – немају партнера)! Како ова процедура може да се разуме него као развој сурогат материнства и ширења агенде репродуктивних права и евентуалне могућности да хомосексуални парови у блиској будућности наручују и усвајају децу, што према нашем мишљењу нарушава традиционалну породицу у Србији и Богом дани савез мушкарца и жене.

Неретко се уз генетски инжењеринг помиње и промена ДНК, што указује на недопустиве злоупотребе, какве је у не тако давној прошлости под окриљем нацизма спроводио др Менгеле. Није ли то аларм да Србија треба озбиљно да се одупре сваком, а нарочито непознатом експериментисању над својим народом?
Одговор на ово питање био би у контексту претходног. Данас међу глобократском елитом има следбеника еугенике коју је још 1883. године дефинисао енглески научник Френсис Галтон као „науку усавршавања генетског материјала“, с тим што је неки савремени аутори одређују и као „употребу науке у циљу квантитативног или квалитативног унапређења људског генома“, што значи како у смислу бројчаног регулисања људске популације, тако и њеног генетског побољшања. Међутим, треба знати да еугеника нема утемељење у науци у смислу да постоје „лоши“ гени које треба елиминисати и „добри“ гени које треба стимулисати и повећати њихову учесталост у популацији. С друге стране, држава се својим законодавством не би смела ослањати на такве идеје и програме, јер би то значило њену принуду у смислу планирања породице, легализовање поступака који би имали за циљ елиминисање тешко болесних или неизлечивих болесника. Такође, и развој генетичких база становништва изазива сумњу у могућности њихове злоупотребе и ограничавање слобода.
Србија трпи тешке последице не само од болести зване ковид него и од страха који је тим поводом изазван, од свакодневног тровања с неба тзв. хемтрејловима и неспровођења обавезе о демонтирању 5Г мреже о којој се спекулише као узроку бројних, досад незабележених смрти од срчаних и можданих удара. Имате ли намеру, сад кад сте у Народној скупштини, да прозовете одговорне?
Све што сте набројали може се третирати као део специјалног рата који се води не само против Србије него против целог човечанства. Додао бих такозване ковид вакцине које су делом узрочник изненадних смрти, а о чему у Србији не постоји евиденција. Поновићу да смо, не само као чланови Двери већ и као грађани ове земље у којој живимо са својим породицама, изузетно забринути за здравствену безбедност нашег народа. Сада као парламентарна политичка странка осећамо додатну одговорност да тражимо одговоре од релевантних државних органа на бројна питања која се тичу стања јавног здравља и мера за његово побољшање, као и да укажемо на одговорне за лоше стање, о чему нам говоре и доступни статистички подаци о броју оболелих и умрлих.
На друштвеним мрежама појавила се фотографија огромног објекта у Крагујевцу који, како пишу, треба да буде центар тзв. Четврте индустријске револуције. Прича се и да приступ том центру, као ни поменутим биолабораторијама није дозвољен. Није ли већ то доказ да су наше сумње у оно чиме ће се оне бавити сасвим оправдане?
Потврда свега што наводите је и чињеница да је у Београду од 20. до 21. октобра одржан међународни скуп под називом „Будућност биотехнологије“ у организацији Владе Србије и Светског економског форума. На скупу су представљена достигнућа из области генетике и биотехнологије, као и Центар за четврту индустријску револуцију који су у марту ове године, у оквиру Канцеларије за ИТ и еУправу, основали Влада Србије и Светски економски форум. Дакле, сумње у даље спровођење тоталитарних агенди у циљу трансформације човека и даљег популационог разарања су на месту. Нама преостаје да се боримо кроз институције или ванинституционално да као народ сачувамо своје право на постојање, да будемо на стражи здравља и смисла живота.

[/restrict]