Dr Milan Roganović – Sumrak zdravog razuma

Živimo u svetu u kome je savremeni čovek duhovno raslabljen i naviknut na uživanja u svakodnevnim prolaznim zadovoljstvima i s lažnim osećanjem sigurnosti u svojim materijalnim dobrima, pod stalnim medijskim manipulacijama vrednosnim normama koje nesvesno prihvata kao činjenice

Sredinom oktobra 2020. godine, u jeku pandemije izazvane virusom korona, Srpski pokret Dveri je formirao stručni Savet za bioetiku. Tim povodom Dveri su objavile i Proglas o bioetici, i postale prva politička organizacija u Srbiji koja je ponudila odgovore na bioetičke izazove, smatrajući da se pored zdravstvenih pitanja radi i o važnim i aktuelnim političkim temama naše sadašnjosti, i još više budućnosti. Za predsednika Saveta za bioetiku izabran je dr Milan Roganović, specijalista za uho, grlo i nos iz Čačka, s kojim smo ovim povodom razgovarali za „Pečat“.

Čime su Dveri bile podstaknute da osnuju Savet za bioetiku, kad već pri SANU postoji Nacionalni komitet za bioetiku?
Članovi Dveri su, kao što je javnosti poznato, veoma angažovani na političkoj sceni, i osetili smo potrebu i obavezu da građanima Srbije ukažemo na ozbiljnost modernih izazova urušavanja čovekove ličnosti i dostojanstva s kojima se sve češće suočavamo. To nikako ne znači da negiramo aktivnosti i naučna dostignuća u bioetici Nacionalnog komiteta SANU, već da želimo zajedno da se suprotstavimo problemima narastajućeg totalitarizma i sve jačeg uticaja biomedicinskih postupaka i savremenih informacionih tehnologija na život savremenog čoveka od rođenja do smrti, kao i na potrebu definisanja etičkih i moralnih postulata u novonastaloj zdravstvenoj i sveukupnoj geopolitičkoj krizi na šta smo ukazali u već pomenutom Proglasu o bioetici. Dveri su zauzele stav da se mora pokrenuti opšta javna rasprava u kojoj bi učestvovale sve relevantne institucije naše države i društva, a to su i SANU, i SPC, i svi državni organi, političke stranke, različita strukovna udruženja i ugledni pojedinci do postizanja šireg naučnog konsenzusa o pitanju etičnosti primene novih tehnologija.

[restrict]

Da li je bioetika, u suštini, biomedicinska etika, i šta je sve domen njenog naučnog istraživanja?
Bioetika je nauka koja proučava uticaj naučnotehnološkog napretka na čoveka i na sve ostale oblike života. Termin „bioetika“ je uveo nemački filozof Fric Jar 1926. godine kao odgovor na brojna moralna pitanja koja se pojavljuju tokom sve bržeg naučnotehnološkog napretka i primene biomedicinskih postupaka, a koja su ostajala van okvira tradicionalne medicinske etike. S druge strane, medicinska etika predstavlja poseban oblik normativne ili posebne praktične etike koja reguliše isključivo one norme koje su u oblasti profesionalnih i moralnih dužnosti medicinskih radnika. Najveće uporište medicinska etika je pronalazila u Hipokratovoj zakletvi, a vremenom i u teorijama utilitarizma i deontologije. Može se reći da je bioetika proizašla iz medicinske etike i da ima mnogo šire polje naučnoistraživačkog rada, jer se bavi brojnim izazovima današnjice kao što su abortusi, kontrolisano rađanje kroz primenu kontraceptivnih sredstava, bolest besplodnosti, širenje ideologije reproduktivnih prava, surogat materinstvo, primena savremenih biomedicinskih metoda u lečenju naslednih bolesti, kloniranje ili dobijanje genetske kopije, savremena transplantologija, eutanazija, problemi nametanja homoseksualizma i operativne promene biološkog pola kao poželjnog i državnim zakonima potpomognutog oblika seksualnog ponašanja, eugenika, primena savremenih vakcina koje nisu „klasične“ vakcine prethodnih epoha, kao i transhumanizam, robotika i kiborgizacija do veštačke inteligencije i drugih novih tehnologija (kao 5G ili 6G tehnologija).
Kako se dogodilo da u fokus javnosti dospe bioetika, a da od principa Hipokratove zakletve, koji su osnov bioetike, posebno tokom korona pandemije odustanu brojni lekari koji su se zakleli da će ih slediti u praksi?
Pre svega mislim da se radi o duhovnoj i moralnoj degradaciji koja nemilosrdno zahvata društvo prožeto nametnutim „vrednostima“ neoliberalnog kapitalizma, uz zloupotrebu nauke i tehnologije u stvaranju totalitarnih društava u kojima se vrše neprekidan nadzor i kontrola svakog pojedinca. Dakle, suštinski problem je u postepenoj promeni vrednosnih obrazaca jednog društva. Tokom još uvek aktuelne pandemije virusa korona, na primer, u Srbiji nije bilo razumne stručne rasprave na najvišem medicinskom nivou i sučeljavanja različitih mišljenja o najboljim načinima lečenja ljudi koji su nam umirali u kovid bolnicama širom Srbije, već su bezuslovno prihvatani nametnuti protokoli lečenja kompromitovane Svetske zdravstvene organizacije. Čak se zabranjivalo drugačije mišljenje, sejan je strah, mnogi lekari su doživeli progone, meću njima i ugledni univerzitetski profesori samo zato što su smatrali da načini upravljanja pandemijom i lečenja pacijenata nisu bili dobri. Ili potpuno neetično i nemoralno nametanje kovid vakcina, koje su još uvek u eksperimentalnoj fazi, mimo svake dobre medicinske prakse, bez ikakve potvrde da je korist od vakcine veća od moguće štete po zdravlje. Pogotovo deci! To je bio sumrak zdravog razuma i medicinske etike. Nikada ne smemo zaboraviti da je osnovni medicinski postulat PRIMUM NON NOCERE (primarno nenaškoditi).
Ceo svet napadnut je pokušajima fizičkog istrebljenja na veoma podmukao način – donošenjem zakona pisanih u nekim centrima moći koje onda vlasti marionetskih država svesno nekritički usvajaju. Pošto je Srbija država većinski pravoslavnog naroda, kako objašnjavate taj otklon od naših tradicionalnih vrednosti?
Stiče se utisak da je danas sve eksplicitnije mešanje otuđenih centara moći u donošenje političkih odluka pojedinih zemalja i postavljanje marionetskih režima koji treba da vode politiku po njihovom diktatu ili da svesno učestvuju u socio-ekonomskim ili biološkim eksperimentima nad svojim narodima. Danas je taj uticaj doveden gotovo do savršenstva kroz multinacionalne kompanije, razne međunarodne organizacije, nadnacionalne saveze, kroz nekakve pokrete koji se bore za zaštitu ljudskih prava, zelene agende ili ideologiju političkog homoseksualizma. Živimo u svetu u kome je savremeni čovek duhovno raslabljen i naviknut na uživanja u svakodnevnim prolaznim zadovoljstvima i s lažnim osećanjem sigurnosti u svojim materijalnim dobrima, pod stalnim medijskim manipulacijama vrednosnim normama koje nesvesno prihvata kao činjenice. Sve se to, nažalost, sprovodi i u našoj Srbiji. Pokušaj otuđene globalističke elite da dovede do preumljenja celog našeg naroda, da izbriše iz sećanja našu veliku i stradalnu istoriju, da zaboravimo na našu veru, tradiciju i kulturu, na naše korene. A narod koji izgubi svoje tradicionalne duhovne vrednosti osuđen je na propast.
Hoće li se Dveri kao stranka desne orijentacije u Narodnoj skupštini boriti protiv legalizacije eutanazije predviđene Prednacrtom Građanskog zakonika, jer je eutanazija u našoj tradiciji i zakonu definisana kao kriminalni čin?
Odmah da kažem da za nas u Dverima, kao pokretu koji zasniva svoju politiku na tradicionalnim hrišćanskim vrednostima, o pitanju legalizacije eutanazije nema dileme. Argumentovano ćemo se suprotstaviti predlogu ozakonjenja „namernog ubijanja beznadežno bolesnih“. Etimološki reč eutanazija znači dobra smrt, laka smrt, blaga smrt ili smrt bez velike patnje. Ali nije bilo koja laka smrt eutanazija već samo ona koja predstavlja namerno prekraćivanje tuđeg života osobe koja boluje od neizlečive bolesti ili trpi velika predsmrtna fizička stradanja.
Polazeći od principa nepovredivosti ljudskog života ne možemo, kao moralno opravdan, prihvatiti u svetu široko rasprostranjen pokušaj legalizacije eutanazije čak i onih koji to sami žele. Mišljenja smo da se tim činom izopačuje profesionalna dužnost lekara koji je pozvan da očuva, a ne da prekrati ljudski život i da se na taj način degradira ljudska ličnost svodeći je na puku stvar. „Pravo na smrt“ lako se može pretvoriti u pretnju za sve pacijente za čije lečenje nema dovoljno novca. Indikativno je da u surovom i nečovečnom svetu, u kome je profit najvažniji, vlastima pojedinih zemalja odgovara eutanazija neizlečivo bolesnih. Tako je razmišljala i Hitlerova Nemačka. Zato ne smemo dozvoliti obnovu nacističkog odnosa prema ljudskom biću ni u kakvom smislu.
Hrišćanski svet, a posebno pravoslavni, veoma je osetljiv na još jednu duboko teološku, filozofsku i bioetičku temu – pitanje života i smrti, tj. abortusa. Imate li plan kako da se ovo pitanje od nacionalnog interesa za male narode, kao što je srpski, zaštiti od interesa globalista kojima je najdirektnije suprotstavljeno?
Još jedna od značajnih bioetičkih, ali i teoloških tema su i sve prisutniji abortusi ili namerno prekidanje trudnoće i deo su strategije globalističke elite u razaranju tradicionalnih hrišćanskih vrednosti i svetinje života, jer se predstavljaju kao civilizacijska emancipacija i neotuđivo pravo žene da odlučuje o svom telu i sudbini ploda, zanemarujući duhovnu dimenziju. Mislim da je široka rasprostranjenost i opravdavanje abortusa direktna pretnja opstanku našeg naroda i celokupnog čovečanstva i očigledan znak moralne degradacije.
U Srbiji su na temu abortusa podaci alarmantni. Godišnje se obavi između 150.000 i 200.000 namernih prekida trudnoće. Za to vreme se rodi između 60.000 i 70.000 beba. Za deset godina Srbija izgubi jedan grad veličine Beograda. U proseku svaka Srpkinja abortira tri puta. Godišnje se na abortus odluči između 6.000 i 10.000 devojaka od 16 do 19 godina. Mnoge devojke i žene više nikad ne mogu da rode.
Dveri se već godinama zalažu za formiranje Ministarstva za porodicu, da se usvoji ozbiljna nacionalna strategija za borbu protiv bele kuge, da se usvoje stroži zakoni koji regulišu abortus utemeljeni na medicinskim činjenicama i indikacijama, da država donosi čitav niz mera kojima podstiče mlade bračne parove na formiranje porodice i rađanje dece, kao što su podsticaji za zapošljavanje, za sticanje prve nekretnine, ukidanje PDV-a na hranu i opremu za bebe, razne druge privilegije i stimulacije za višedetne porodice.

KO NAM MENJA IDENTITET? Država Srbija najavila je da će uskoro za potrebe parova koji imaju problem sa sterilitetom započeti postupke vantelesne oplodnje s doniranim reproduktivnim ćelijama (spermatozoidima i jajnim ćelijama) uvezenim iz Španije i Danske, jer banka reproduktivnog materijala formirana pri Ginekološko akušerskoj klinici Višegradska još nije zaživela. Ova odluka, međutim, izaziva moralno-etičke dileme jer bi pomenutim postupkom država direktno stimulisala genetsku modifikaciju našeg stanovništva uz pomoć tuđeg genetičkog materijala, što bi kroz generacije moglo dovesti do menjanja identiteta naših potomaka. Nije poznato da li je, i ko, o ovoj važnoj temi sproveo stručnu raspravu, ni da li su štetne posledice sagledane sa svih aspekata.

Koliko Srbiju treba da brine podatak o postojanju četiri biolaboratorije o čijim delatnostima, izuzev onih pod čijim nadzorom „niču“, ne znamo ništa, i za koje je lider Dveri Boško Obradović u parlamentu prozvao Anu Brnabić kao direktnog izvršioca radova Klausa Švaba?
Indikativno je da je gospođa Brnabić na mala vrata još u prvom mandatu došla na čelo naše vlade, a da za nju niko nije glasao i da može biti projekat neformalnog centra moći Svetskog ekonomskog foruma s Klausom Švabom na čelu, jer je povezana s programom digitalizacije Srbije, što predstavlja deo šire agende Četvrte industrijske revolucije i sve veće primene savremenih tehnologija u nadzoru i kontroli ljudi pod izgovorom veće bezbednosti.
Zbog netransparentnosti i spekulacija oko otvaranja pomenutih biolaboratorija, ali i zbog brige za zdravstvenu bezbednost našeg naroda, Dveri su bile prva politička organizacija koja je javno postavila pitanja u vezi sa informacijama o postojanju biolaboratorija u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu, što je proglašeno teorijom zavere. Podsetiću da je upravo CIA još šezdesetih godina prošlog veka plasirala termin „teorija zavere“ da bi time maskirala svoje „prljave“ akcije. Da se ozbiljno moraju razmotriti sve okolnosti u vezi s postojanjem tih laboratorija, govore podaci da je Komanda kopnene vojske SAD za Evropu finansirala nabavku opreme za laboratoriju u Nišu, a nedavno obelodanjeni podaci od strane Ministarstva spoljnih poslova Kine i Vojske Ruske Federacije da su SAD finansirale preko 300 biolaboratorija širom sveta, pa tako i u Ukrajini i nekim drugim zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, dodatno podgrevaju sumnju.
U javnosti su sve prisutniji pojmovi genetski bioinženjering, kloniranje, rodna ravnopravnost, vantelesna oplodnja, eugenika, suicid i drugi, a koji asociraju na nehumane postupke. Da li je to priprema za skoro pretvaranje Srbije u balkanski epicentar eksperimenata s potpuno nepoznatim ishodima po ljudsko zdravlje, biljni i životinjski svet?
Razloga za zabrinutost ima. Već duže vreme se na svetskom nivou, a odskoro i u Srbiji, uočavaju tendencije i pokušaji primene novih tehnologija radi „popravljanja“ ili „poboljšavanja“ čoveka u raznim aspektima, a sve sa ciljem dostizanja besmrtnosti. Suštinski, cilj je „tehnološka transformacija“ ljudskog bića i prelazak na sasvim novi nivo civilizacijskog razvoja društva. Zastrašujuće deluje primena određenih biomedicinskih postupaka na ljudima, kao što su proizvodnja i ugradnja veštačkih tkiva ili organa, čipovanje, intravenozno ubrizgavanje nanočipa ili nanobota, genetički inženjering, manipulacije sa DNK, primena automatizovanih platformi za genomska testiranja, korišćenje algoritama veštačke inteligencije u istraživanjima, kao i pokušaji pretvaranja ljudskog organizma u bioračunar kroz spregu mozga s računarom primenom nanotehnologije i veštačke inteligencije. Smatramo da iza ovih tendencija stoji transhumanistička globalna elita koja takve tehnologije nameće ljudima kao obavezu sa obrazloženjem veće sigurnosti i zaštite. Ukratko, zajedničko za sve ove tehnologije je mogućnost kontrole i transformacije ljudi.

SUROGAT MATERINSTVO U NAJAVI Najavljena je i mogućnost da će vantelesna oplodnja reproduktivnim materijalom iz Španije i Danske biti dostupna i svim ženama do 45 godina koje ne mogu da imaju decu, a nemaju partnera (podvlačim – nemaju partnera)! Kako ova procedura može da se razume nego kao razvoj surogat materinstva i širenja agende reproduktivnih prava i eventualne mogućnosti da homoseksualni parovi u bliskoj budućnosti naručuju i usvajaju decu, što prema našem mišljenju narušava tradicionalnu porodicu u Srbiji i Bogom dani savez muškarca i žene.

Neretko se uz genetski inženjering pominje i promena DNK, što ukazuje na nedopustive zloupotrebe, kakve je u ne tako davnoj prošlosti pod okriljem nacizma sprovodio dr Mengele. Nije li to alarm da Srbija treba ozbiljno da se odupre svakom, a naročito nepoznatom eksperimentisanju nad svojim narodom?
Odgovor na ovo pitanje bio bi u kontekstu prethodnog. Danas među globokratskom elitom ima sledbenika eugenike koju je još 1883. godine definisao engleski naučnik Frensis Galton kao „nauku usavršavanja genetskog materijala“, s tim što je neki savremeni autori određuju i kao „upotrebu nauke u cilju kvantitativnog ili kvalitativnog unapređenja ljudskog genoma“, što znači kako u smislu brojčanog regulisanja ljudske populacije, tako i njenog genetskog poboljšanja. Međutim, treba znati da eugenika nema utemeljenje u nauci u smislu da postoje „loši“ geni koje treba eliminisati i „dobri“ geni koje treba stimulisati i povećati njihovu učestalost u populaciji. S druge strane, država se svojim zakonodavstvom ne bi smela oslanjati na takve ideje i programe, jer bi to značilo njenu prinudu u smislu planiranja porodice, legalizovanje postupaka koji bi imali za cilj eliminisanje teško bolesnih ili neizlečivih bolesnika. Takođe, i razvoj genetičkih baza stanovništva izaziva sumnju u mogućnosti njihove zloupotrebe i ograničavanje sloboda.
Srbija trpi teške posledice ne samo od bolesti zvane kovid nego i od straha koji je tim povodom izazvan, od svakodnevnog trovanja s neba tzv. hemtrejlovima i nesprovođenja obaveze o demontiranju 5G mreže o kojoj se spekuliše kao uzroku brojnih, dosad nezabeleženih smrti od srčanih i moždanih udara. Imate li nameru, sad kad ste u Narodnoj skupštini, da prozovete odgovorne?
Sve što ste nabrojali može se tretirati kao deo specijalnog rata koji se vodi ne samo protiv Srbije nego protiv celog čovečanstva. Dodao bih takozvane kovid vakcine koje su delom uzročnik iznenadnih smrti, a o čemu u Srbiji ne postoji evidencija. Ponoviću da smo, ne samo kao članovi Dveri već i kao građani ove zemlje u kojoj živimo sa svojim porodicama, izuzetno zabrinuti za zdravstvenu bezbednost našeg naroda. Sada kao parlamentarna politička stranka osećamo dodatnu odgovornost da tražimo odgovore od relevantnih državnih organa na brojna pitanja koja se tiču stanja javnog zdravlja i mera za njegovo poboljšanje, kao i da ukažemo na odgovorne za loše stanje, o čemu nam govore i dostupni statistički podaci o broju obolelih i umrlih.
Na društvenim mrežama pojavila se fotografija ogromnog objekta u Kragujevcu koji, kako pišu, treba da bude centar tzv. Četvrte industrijske revolucije. Priča se i da pristup tom centru, kao ni pomenutim biolaboratorijama nije dozvoljen. Nije li već to dokaz da su naše sumnje u ono čime će se one baviti sasvim opravdane?
Potvrda svega što navodite je i činjenica da je u Beogradu od 20. do 21. oktobra održan međunarodni skup pod nazivom „Budućnost biotehnologije“ u organizaciji Vlade Srbije i Svetskog ekonomskog foruma. Na skupu su predstavljena dostignuća iz oblasti genetike i biotehnologije, kao i Centar za četvrtu industrijsku revoluciju koji su u martu ove godine, u okviru Kancelarije za IT i eUpravu, osnovali Vlada Srbije i Svetski ekonomski forum. Dakle, sumnje u dalje sprovođenje totalitarnih agendi u cilju transformacije čoveka i daljeg populacionog razaranja su na mestu. Nama preostaje da se borimo kroz institucije ili vaninstitucionalno da kao narod sačuvamo svoje pravo na postojanje, da budemo na straži zdravlja i smisla života.

[/restrict]