2022. GODINA GODINA VELIKOG RATA

Događaj koji je svakako obeležio 2022. i imao direktan ili indirektan, ali svakako sveobuhvatan uticaj na život gotovo svakog stanovnika planete je ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini. Od makronivoa u smislu ubrzavanja i intenziviranja geopolitičkog prekomponovanja sveta u kojem živimo, zaoštravanja hladnoratovske retorike i delovanja ne samo na relaciji kolektivni Zapad – Rusija nego i u odnosu Zapada s Kinom, do mikronivoa u kojem su posledice sukoba uticale na život ljudi koji žive na bogatom Zapadu, do onih sa siromašnog Juga. Od problema u snabdevanju energentima i dramatičnog skoka njihovih cena, inflacije i privredne recesije u Evropi, do nesigurnosti na tržištu hrane, što je posebno ugrozilo i ovako ranjivo stanovništvo Afrike.

Sukob u Ukrajini dodatno svetlo je bacio i na podele u Evropskoj uniji – i na nivou neslaganja između država članica od preraspodele energenata i njihove nabavke, do načina na koji će se uvoditi sankcije Rusiji i slati pomoć Ukrajini, ali i unutar evropskih društava u kojim se pojavljuju podele o tim pitanjima. Rat je uticao čak i na američke novembarske međuizbore izazvavši dosta jasnu podelu između republikanaca, koji se zalažu za izolacionistički pristup i smanjenje pomoći Kijevu, i demokrata, koji su za što snažniju podršku režimu Vladimira Zelenskog, koji je krajem decembra i otputovao u Vašington, što je njegov prvi zvanični izlazak iz zemlje od početka sukoba.

Sukob u Ukrajini i ono što je iz njega proisteklo je pred značajnu dilemu stavio i doskora najbliže saveznike Vašingtona, poput Saudijske Arabije, koja je isprva odbijala da ispuni zahteve Vašingtona za povećanjem proizvodnje nafte jer joj je važniji bio prethodni sporazum s Rusijom u okviru OPEK+, da bi u decembru održala istorijski samit s Kinom.

Dok je buktao rat u Ukrajini, otvarao se prostor i za izbijanje novog velikog sukoba i reaktiviranje zamrznutog spora na relaciji Peking–Tajpej/Vašington. Najdirektnija provokacija u tom kontekstu bila je poseta predsedavajuće Donjem domu američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu.

Sukob u Ukrajini veoma je uticao i na život građana Srbije – od predizborne kampanje u kojoj je opozicija pokušavala da iskoristi taj sukob kako bi Vučića optuživala da namerava da uvede sankcije Rusiji čim prođe glasanje, do postizbornog perioda kada je neuvođenje sankcija pokušavala da iskoristi kao još jednu polugu pritiska na Vučićevu vlast. Sankciona politika EU protiv Rusije Srbiji je donela i problem snabdevanja naftom, pošto je u novembru stupio na snagu paket koji sprečava isporuku tog energenta preko za nas ključnog naftovoda Janaf koji ide preko teritorije Hrvatske.

Posledica sukoba u Ukrajini je i zaoštravanje situacije na Kosovu i Metohiji koju prištinske vlasti predvođene Aljbinom Kurtijem pokušavaju da iskoriste za lakše ostvarivanje svojih ciljeva, dok Zapad u tome vidi još jedan način da pritisne Srbiju da se svrsta na njihovu stranu i prikloni sankcionoj politici prema RF. Srbija je do sada uspevala da očuva svoju neutralnu poziciju, ali naredna godina joj, očito, donosi vrlo neizvesna vremena ispunjena koliko strahovanjima, toliko i nadom.