2022. ГОДИНА ГОДИНА ВЕЛИКОГ РАТА

Догађај који је свакако обележио 2022. и имао директан или индиректан, али свакако свеобухватан утицај на живот готово сваког становника планете је руска специјална војна операција у Украјини. Од макронивоа у смислу убрзавања и интензивирања геополитичког прекомпоновања света у којем живимо, заоштравања хладноратовске реторике и деловања не само на релацији колективни Запад – Русија него и у односу Запада с Кином, до микронивоа у којем су последице сукоба утицале на живот људи који живе на богатом Западу, до оних са сиромашног Југа. Од проблема у снабдевању енергентима и драматичног скока њихових цена, инфлације и привредне рецесије у Европи, до несигурности на тржишту хране, што је посебно угрозило и овако рањиво становништво Африке.

Сукоб у Украјини додатно светло је бацио и на поделе у Европској унији – и на нивоу неслагања између држава чланица од прерасподеле енергената и њихове набавке, до начина на који ће се уводити санкције Русији и слати помоћ Украјини, али и унутар европских друштава у којим се појављују поделе о тим питањима. Рат је утицао чак и на америчке новембарске међуизборе изазвавши доста јасну поделу између републиканаца, који се залажу за изолационистички приступ и смањење помоћи Кијеву, и демократа, који су за што снажнију подршку режиму Владимира Зеленског, који је крајем децембра и отпутовао у Вашингтон, што је његов први званични излазак из земље од почетка сукоба.

Сукоб у Украјини и оно што је из њега проистекло је пред значајну дилему ставио и доскора најближе савезнике Вашингтона, попут Саудијске Арабије, која је испрва одбијала да испуни захтеве Вашингтона за повећањем производње нафте јер јој је важнији био претходни споразум с Русијом у оквиру ОПЕК+, да би у децембру одржала историјски самит с Кином.

Док је буктао рат у Украјини, отварао се простор и за избијање новог великог сукоба и реактивирање замрзнутог спора на релацији Пекинг–Тајпеј/Вашингтон. Најдиректнија провокација у том контексту била је посета председавајуће Доњем дому америчког Конгреса Ненси Пелоси Тајвану.

Сукоб у Украјини веома је утицао и на живот грађана Србије – од предизборне кампање у којој је опозиција покушавала да искористи тај сукоб како би Вучића оптуживала да намерава да уведе санкције Русији чим прође гласање, до постизборног периода када је неувођење санкција покушавала да искористи као још једну полугу притиска на Вучићеву власт. Санкциона политика ЕУ против Русије Србији је донела и проблем снабдевања нафтом, пошто је у новембру ступио на снагу пакет који спречава испоруку тог енергента преко за нас кључног нафтовода Јанаф који иде преко територије Хрватске.

Последица сукоба у Украјини је и заоштравање ситуације на Косову и Метохији коју приштинске власти предвођене Аљбином Куртијем покушавају да искористе за лакше остваривање својих циљева, док Запад у томе види још један начин да притисне Србију да се сврста на њихову страну и приклони санкционој политици према РФ. Србија је до сада успевала да очува своју неутралну позицију, али наредна година јој, очито, доноси врло неизвесна времена испуњена колико страховањима, толико и надом.