Србију чекају тешке реформе у енергетском сектору

Председник Србије Александар Вучић учествовао је данас на Регионалној конференцији “Могућности улагања у обновљиве изворе енергије на Западном Балкану”, која је одржана у Палати Србија

Председник Александар Вучић обратио се након завршене регионалне конференције.

Вучић је изјавио да предстоје велика улагања у област енергетике, и промене у том сектору, реформе попут оних фискалних из 2014. године, јер је напредак у енергетском сектору важно питање, не само за ову зиму.

– Идемо на формирање регионалног тржишта, да покушамо да једни другима помажемо. Само заједнички можамо да обезбедимо будућност. То није од значаја само за ову зиму, него за све зиме које предстоје. Србију чекају велике и тешке реформе у енергетском сектору. Мораћемо себе да мењамо да бисмо осигурали сигурну будућност за нашу земљу – истакао је Вучић и захвалио се норвешким пријатељима.

– За нас је ово питање од кључног значаја, краткорочно, средњорочно и дугорочно. Зато радимо са Норвежанима, од којих смо добили препоруке шта, као Србија, морамо да урадимо, који су приоритети.

Он је казао и да у земљама региона 30 година није било нових објеката, али су изграђени гасовод дужине 402 километара, завршава се термоблок у Костолцу, што је све, каже, мало, недовољно и мораће додатно да се ради и инвестира.

– Хвала пријатељима из ”Отвореног Балкана”, али и свим другима, посебно Норвежанима, на подршци и помоћи, јер се уздамо у њихово знање, учимо од њих и то ћемо применити – рекао је Вучић.

Председник је, на питање новинара, да ли имамо разлога за бригу, када је реч о потрошњи електричне енергије, рекао:

– Људи сматрају да је нормално да имају струју, гас, да имају ниску цену струје, морате да нам обезбедите струју, гас, нафту… Невероватно је колику смо јуче потрошили електричне енергије, 11 милиона кубних метара гаса на 15 степени. Иако напамет знам све податке, нисам у стању да вам то објасним. Из наших резерви, из складишта у Мађарској потрошили смо 2,6 милиона кубних метара гаса. Успели смо да обезбедимо да људи имају струје и гаса, да имају претопле станова, да ходају у гаћама и мајицама, да нико неће џемпер да обуче, температуре су 22, 23 и 25 степени у становима. Нико то неће да каже. У Норвешкој имају 800 мини-хидроцентрала, у Србији ни 100, па чекај, они луди и глупи, а ми много паметни. Да сам их послушао, да смо укинули руднике угља, ми не бисмо имали струје уопште. Да нисмо изградили гасовод, ми опет не бисмо имали струје. Наравно да се суочавамо са великим проблемима. Све мора држава да плати, јер народ не плаћа. Када сам видео паре што су нам Норважани предложили, хвала им на томе, али те паре ми морамо да нађемо. Све су нам тачно дали. Добили смо све црно на бело. Тек следеће године нам је готов Б3 Костолац. Близу смо договора са Македонијом, да направимо договор око њихове гасне електране. То је добра вест за Македонију, али и заљуде у Пчињском округу. Људи треба да знају да ствари нису лаке. Да кажем да тече мед и млеко и цвета цвеће, када потрошимо 11 милиона кубних метара гаса на 15 степени… Свеједно, бићемо испремни, издржаћемо. Сви знамо да једни без других не можемо – казао је Вучић и додао да ће сутра појефтинити гориво на пумпама.

Изасланик председника Владе Норвешке Андреас Ериксен поручио је да у овим неизвесним данима земље могу само заједнички обезбеде сигурније изворе енергије и да Норвешка жели да помогне и подели своја искуства.

– Морамо деловати одмах како бисмо обезбедили добру будућност за наше народе. Видим овде пуно компанија из Норвешке у области обновљивих извора, које могу да пренесу своје знање и искуства – навео је Ериксен.

Нагласио је да зелена енергија може да подстакне зелену транзицију у целом региону.

– Са моје тачке гледишта, ова конфернеција је важна исто колико и наш заједнички изазов да обезбедимо сигурније изворе енергије у ово време неизвености – рекао је Ериксен.

Додао је ће напори у том правцу допринети да окружење буде више настројено према инвеститорима и захвалио председнику Србије Александру Вучићу што се бави том темом.

Присутнима се обратио и албански премијер Еди Рама:

– Енергетска криза погађа целу Европу, укључујући и наше земље. У веома тешким временима, морамо да регионализујемо наша тржишта. Када је реч о енергетици, морамо да идемо изван наших граница. Заиста је данас овај догађај веома важан. Ја се итекако надам да ћемо да наставимо ове разговоре.

Објаснио је да су локална тржишта земаља ЗБ мала и да, ако се земље појединачно буду бавиле питањем енергетике и набаваком енергената, они могу бити само скупљи.

– Ако бисмо наступалли на регионални начин у енергетици, можемо имати једностванији приступ финансијама и снажнији контакт са приватним сектором – истакао је Рама.

Председавајући Већу министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија каже да се данас у БиХ произведе више електричне енергије него што им треба.

– Количина електричне енергије коју извеземо зависи у великој мери од хидролошке ситуације у земљи. Наша највећа ограничења и проблеми у овом тренутку су то што се ради о постројењима која су давно изграђена, осим једне нове термоелектране која је изграђена пре неколико година – казао је Тегелтија.

Додао је да је због тога потребно много улагања и модернизације у стара постројења.

– У БиХ око 60 одсто електичне енергије производи се из термоеленкрана. Знамо какви су ставови енергетске заједнице. Тамо где смо прихватили такозване зелене агенде ЕУ, морамо у том правцу мењати наше позиције – рекао је Тегелтија.

Истакао је да су у БиХ свесни проблема које имају и истакао да је потребна регионална сарадња за решење проблема.

Председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић, поздрављајући присутне, казао је да је ово важна конференција:

– Опште очекивање је да умањимо енергетску зависност и да идемо ка изградњи енергетских објеката из обновљивих извора, да будемо више зелени произвођачи, верујем да је то интенција свих, а не само Црне Горе – изјавио је Абазовић.

Премијер Црне Горе подсетио је да се послењих 40 година нису градили значајнији енергерске објекта, и да је амбиција Црне Горе да има велику активност изградње нових енергетских објеката посебно соларних и ветроелектрана.

– Циљ нам је и да радимо скаладиште течног гаса у Луци Бар, а то може да се доводе у везу са градњом централе која би прозводила електричну енергију на гас. То је амбиција – рекао је Абазовић.

Премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски казао је да је конференција изузетно важна, “посебно данас када је потреба за додатном енергијом”.

Ковачевски је оценио да је Западни Балкан постао регион сарадње што је и једини начин да се превазиђе енергетска криза и рекао да се заједно са председником Вучићем разматра могућност да Северна Македонија добије вишак природног гаса који Србија има, за производњу струје у гасној централи капацитета 355 мегавата, а да се тако добијена струја дели између две земље.

– Тешка зима је пред нама, не само за Северну Македонију и регион већ за цео континент, али сам сигуран да уз солидарност и сарадњу можемо превазићи те изазове, заједно са нашим пријатељима из региона – закључио је Ковачевски.