ПИСМА ИЗ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА – Змај од папира

Шта је позадина недавно одржаног Балканског интеграционог форума, те да ли Запад, свестан да губи контролу над Балканом, спрема нову игру?

Берлински процес и Отворени Балкан никада у Црној Гори нису перципирани као главни токови удруживања сукобљених народа бивше Југославије. Уместо њих, фокус је на Балканском интеграционом форуму – БИФ, који, у организацији Европског покрета у Црној Гори и њемачке фондације Фридрих Еберт, дјелује од 2013. године.
Десети форум белодано јасно открива амбицију организатора да постане озбиљан конкурент другим концептима окупљања и интеграција Балкана. Скуп се традиционално одржава у новембру, ове године у Подгорици, од 17. до 18. новембра, у хотелу Рамада.

ДЕЗИНТЕГРАЦИЈА ПА ИНТЕГРАЦИЈА Арбитражна петочлана комисија за СФР Југославију чије је формирање Савезна Република Њемачка, голом силом и уцјеном Европске заједнице, изнудила у августу 1991. године названа је по председавајућем Французу – Бадентерова комисија. Комисија, чији је задатак био да на темељу Устава СФРЈ из 1974. ријеши спорна правна питања односа међу Републикама и доведе до мирног рјешења кризе, након два месеца заседања констатовала је да СФРЈ више не постоји као држава. Следствено томе, устврдила је да ниједна држава насљедница нема право наставити чланство СФРЈ у међународним организацијама.
На питање предсједавајућег мировној конференцији о Југославији лорда Карингтона (Питера) постоји ли уопште Југославија, одговор арбитражне комисије је био да се та држава распала. Француски правник, научник и политичар Роберт Бадентер у медијима је понео надимак „гробар Југославије“.
Закључци комисије отворили су врата свим потоњим сукобима и ратовима на Балкану. Истовремено са разбијањем Југославије и реализовањем њемачког и европског бизнис плана, ковани су нови планови који су се овог пута тицали интеграција. Наводне интеграције Балкана у режији Њемачке показало се да имају други смисао, те да су наводни инструменти уједињења брбљаонице, којим доминирају истрошени модели геополитичких слугу. Тако су на поменути и недавно одржани форум у организацији Њемачке дошли представници Црне Горе, Македоније и БиХ, а њихову антисрпску и антируску оријентацију поздравио је и НАТО Словак Мирослав Лајчак.

МИЛО ЋЕ ИМ ОБЈАСНИТИ Балканским ујединитељима Мило Ђукановић је поручио да су се догађаји у Црној Гори 2016. године одиграли под истим политичким насловом као и агресија у Украјини, те да се у припреми историјског ревизионизма и покушаја враћања Русији оног значаја који је имао СССР десила 2016. у Црној Гори.
„Ако је Русија хтјела да пошаље поруку Западу, тражила је добар примјер гдје би могла послати ту поруку“, рекао је и додао да се Црна Гора тада нашла пред вратима НАТО-а и да је било покушаја да се улазак у Алијансу спречи организовањем државног удара.
Сматра да у Црној Гори нема русофобије, али, резолутан је, постоји одлучност да се не дозволи агресија. Јер, објашњава даље, Русија је наставила да развија свој модел хибридног разарања Западног Балкана са двије озбиљне базе: Србијом и Републиком Српском.

ШАКОМ О СТО Свој допринос дискусијама са изразитим антисрпским и антихрватским тоновима дао је и бошњачки политичар из Сарајева коме тече четврти мандат на дужности хрватског члана Предсједништва БиХ. За разлику од Црне Горе, друге комшије, пожалио се Комшић, сваки дан погледају у двориште БиХ.
„Јесу ли нестали ратни планови и све оно што нас је довело до страдања 90-их година? Нису, и то треба да знамо. Треба лупити шаком о сто и јасно поставити ствари“, рекао је Комшић.
Предсједник Сјеверне Македоније Стево Пендаровски регионалне прилике тумачио је у контексту рата у Украјини, па закључио да „демократски свијет нема право изгубити“. Пендаровски ваљда прича из перспективе човека који долази из земље која је постала Сјеверна и у којој су убиства предсједника део националне историје. Подсетимо да је октобра 1995. извршен атентат на предсједника Киру Глигорова, који је преживео али са трајним последицама, остао без ока и потпуно неспособан за управљање земљом. Девет година касније на путу између Мостара и Стоца живот је изгубио и предсједник Борис Трајковски. Да би Сјеверна Македонија променила парадигму и нацистичку државу претворену у концентрациони логор за Русе препознала као узорну демократију, а и да би постала чланица НАТО-а, из земље је морао побјећи утицајни премијер македонске владе Никола Груевски. Он је након скривања у амбасади Тиране у Мађарској 2018. добио азил од мађарске државе. Сјеверни Македонци су после његовог прогона могли „слободно“ да се приклоне Сорошевом Отвореном Балкану као и њемачком Балканском интеграционом форуму у Црној Гори.

ПАРАЛЕЛНЕ СТВАРНОСТИ Њемачко учење и интеграционе идеје као повампирени политички концепт провоцирају нове сукобе и дезинтеграције. Злобни коментари да на Балкану расте страх од новог рата део су ове доктрине.
Западна матрица не напушта форуме и дебате, иако Запад, слаб и уплашен од суочавања са истином да више није свемоћни владар свијета и балканске судбине, одлаже тренутак признања пораза у Украјини. Западне земље и даље пуштају старе, истрошене змајеве од папира: резолуције, декларације и закључке, које у реалном животу на Балкану не могу промијенити ништа, али могу код учесника балканских форума створити илузију снажне подршке са Запада и оправдати њихове нереалне амбиције које неизбјежно воде разбијању држава и новом рату.
Неуспјех тих конкретних, споља наметнутих утопија објашњава повратак доктрине која се изненада ослободила, искушавајући наше паралелне, балканске стварности.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *