Лабораторија Х-37Б. Шта је амерички тајни мини-шатл радио у орбити?

Беспилотна свемирска летелица Х-37Б, који је развио Боинг уз учешће НАСА-е и америчког ваздухопловства, вратио се на Земљу. Био је то његов шести лет, који је постао најдужи. Космоплан је ушао у орбиту на почетку пандемије КОВИД-19 и тамо је провео рекордних 908 дана, снабдевајући се енергијом помоћу соларних панела.

С обзиром да Х-37Б припада америчкој војсци, разумно је запитати се: шта је радио у свемиру?

Званична верзија: научни експерименти

Нису обелодањени циљеви и задаци због којих је свемирски авион створен. Програм је почео 1999. године под контролом НАСА-е, али је потом пребачен у Пентагон. Због тога је значајан део података класификован као војна тајна, иако се научна компонента објављује пре сваког лета.

Кс-37Б има дужину од око 9 метара са распоном крила од 4,5 метара. Тежина при полетању – мање од 5 тона. Брод је опремљен соларним панелима и обавља све летове у аутоматском режиму. У ствари, ово је мини-шатл – шатл који лети у орбиту и назад. Лансира се у свемир лансирном ракетом, а враћа се као авион и слеће на писту.

Сваки лет шатла, а било их је укупно шест, окружен је велом мистерије. Циљеви мисија су познати само специјалистима који су директно укључени у програм. Остали се само питају зашто је потребан такав уређај. За испоруку терета је неисплативо (носивост је само 900 килограма), за стандардне експерименте је прескупо.
Званично се наводи да су његови главни задаци развој технологија и експеримената за вишекратну употребу, чији ће резултати тада бити корисни на Земљи. Х-37Б је свемирска лабораторија без посаде на висини од 750 километара изнад површине планете. Дакле, међу задацима управо завршене мисије било је спровођење научних и техничких експеримената о генерисању енергије соларним панелима и њеном преносу на Земљу помоћу микроталасног зрачења. Наводно, то ће у будућности омогућити да се соларна енергија ефикасно извуче у свемир (тамо је лакше него на Земљи) и да се без губитака пренесе на земаљске потрошаче. САД намеравају да направе потпуно функционалан прототип таквог система.

Речено је и да ће мини-шатл у космос лансирати микросателит ФалконСат 8. У мају 2020., убрзо након лансирања свемирског авиона у орбиту, он је заправо избацио објекат из свог товарног простора, што су астрономи који су вршили посматрања сматрали за обећани микросателит. Али у саопштењу за јавност о резултатима мисије, назначен је други датум лансирања ФалконСат 8 – октобар 2021. У овом случају, какав је објекат одвојен од брода у мају 2020? О овоме се ништа не говори, а има разлога да се верује да је то повезано са војном компонентом лета Х-37Б.

Незванично: извиђач и пресретач

Овде поново улазимо у царство хипотеза. Стручњаци сугеришу да амерички свемирски шатл може имати две тајне мисије. Први је интелигенција. Добро је познато да мини-шатл има високу управљивост и да је у стању да брзо промени висину орбите. Представници Пентагона су чак изјавили да његове необичне способности „излуђују непријатеље“. Ако користите алате за извиђање и праћење збивања у свемиру, верзија изгледа уверљиво.

Али друга хипотеза се сматра пожељнијом. Према њиховим речима, Американци желе да створе сателитски пресретач, такозвани свемирски инспектор, на основу Х-37Б. Он ће моћи да приђе објектима у орбити, провери њихову намену и, ако је потребно, онеспособи их. То се може постићи такозваним кинетичким ефектом. Једноставно речено, пуцаће у мету ударним елементима као што су металне куглице и слично да би се, на пример, оштетила комуникациона антена.

Као што сте већ приметили, пројекат Х-37Б је почео под окриљем НАСА-е, али је потом пребачен у Пентагон. То се догодило средином 2000-их и поклопило се са усвајањем америчке Националне свемирске политике. Овај документ прокламује право светског хегемона да делимично прошири свој национални суверенитет на свемир. У њему се каже да Американци намеравају не само да заштите своју инфраструктуру у свемиру, већ и да ускрате приступ свемиру оним земљама чије ће акције „угрозити националне интересе САД“.
Поједностављено речено, овај документ, усвојен 2006. године, отвара могућности за милитаризацију свемира. Јасно је да не сви, већ само САД и њихови сателити.

Шта се сматра оружјем?

Још шездесетих година прошлог века амерички председник Линдон Џонсон је рекао: „Ко поседује свемир, тај поседује и свет“. Међутим, са становишта међународног права, свемир је заједничка својина: он подједнако припада свим државама и грађанима света.

Постоји неколико међувладиних уговора, споразума и конвенција на ову тему. Главни међу њима је Споразум о свемиру. Из тога произилази да се не могу присвајати или отимати свемирски објекти, не може се прогласити парцела на Месецу за приватну имовину итд. Небеска тела се могу користити само у мирољубиве сврхе: тестирање било које врсте оружја, маневри, стварање војних база на њима су забрањена.

„Према овом споразуму, оружје се не сме лансирати у свемир. Сада се тај баланс одржава и мислим да је мало вероватно да ће се нека држава усудити да га наруши, јер ће на тај начин отворити пут другима. Истина, овде се поставља питање шта се сматра оружјем. Адвокати овде имају о чему да размишљају“, каже Нејтан Ајзмонт, водећи истраживач Института за свемирска истраживања Руске академије наука.

Заиста, да би се неутралисала или уништила ванземаљска летелица, није потребно пуцати на њу пројектилима, па чак ни металним куглицама. Једноставан судар, биће сасвим довољан. Овде је умесно подсетити се да су недавно, крајем септембра, Американци спровели експеримент за развој методе „кинетичког удара“. Међутим, пријављено је да је повезан са претњом од астероида. ДАРТ сонда коју је лансирала НАСА ударила је у астероид Диморф брзином од 6,5 километара у секунди.

Ово је било неопходно да би се проучило како ће се путања небеског тела променити након судара. Ипак, овај једноставан пример показује да било који апарат усмерен на нежељени објекат може деловати као оружје у свемиру.

Хоће ли доћи до Ратова звезда?

Иначе, током Хладног рата и Совјетски Савез и САД су развијале различите методе за уништавање непријатељских сателита. Већ тада су постојале идеје да се направи систем који би под утицајем барутних гасова испалио куглицу, што би довело до смањења притиска ванземаљске летелице. Такав уређај ће остати у орбити, али ће престати да обавља своје функције. Средства за уништавање су такође развијена на другим физичким принципима. У арсеналу војних инжењера били су ласери и масери велике снаге – квантни генератори који емитују електромагнетне таласе у центиметарском опсегу (микроталаси). Наравно, са распадом СССР-а, све ове студије су престале.

Па шта очекивати сада, када је свет на ивици Трећег светског рата? „Постоје различита мишљења о томе до каквих сукоба може доћи у свемиру у наредним деценијама, па чак и годинама“, рекао је футуролог Алексеј Турчин за аиф.ру. — Могуће је да ће у будућности супер-велике бомбе бити детониране изнад непријатељске територије из блиског свемира. А ако дође до тога да неко игнорише забрану употребе нуклеарног оружја у свемиру, онда њихова експлозија у орбити може изазвати снажан електромагнетни импулс који ће онеспособити електронику на хиљаде километара. Иначе, исти беспилотни шатл Х-37Б, чији задаци нису откривени, по мом мишљењу, идеалан је за тајно лансирање нуклеарног оружја у орбиту.

Сједињене Државе су већ научиле цео свет да могу да крше међународно право или да га тумаче како им одговара. А ако су навикли да то раде на Земљи, шта их онда спречава да почну да раде исто у свемиру?

Извор: https://aif.ru/society/science/amerike_nuzhna_energiya_kosmosa_chto_delaet_na_orbite_sekretnyy_mini-shattl?from_inject=1