„Биографија“ Заједнице српских општина

Које су општине, колико имају становника и колико ће их обухватати будућа Заједница општина са српском већином?

Од укупне површине Косова и Метохије 10.887 квадратних километара, 10 општина у будућој Заједници општина са српском већином имаjу површину од 1.660 км², или 15,2 одсто укупне површине КиМ. Цела Метохија и више од 40 повратничких села у њој, као и велика српска села на централном КиМ Прилужје, Бабин Мост, Племетина… нису у Заједници. И манастири нису у атару Заједнице oпштина са српском већином.
Мало се зна и говори о „биографији“ ЗСО која је предвиђена Бриселским споразумом Београда и Приштине и која је најважнији део овог споразума. Не улазећи у детаље надлежности, још неформиране ЗСО, занимљиве су карактеристике Заједнице у коју нису ушла бројна српска места, ниједно из Метохије, као ни најзначајнији српски манастири!?
Наиме, више од 60 насељених српских места, села, на КиМ, са близу 15.000 Срба, остала су ван Заједнице општина са српском већином.
Површина будуће ЗСО износи 1.660 километара квадратних од укупне површине КиМ 10.887 квадратних километара, што је тачно 15,2 одсто површине КиМ! Значајни српски манастири Свети арханђели, Богородица Љевишка, Високи Дечани, Девич, Пећка патријаршија, Гориоч и Будисавци територијално су ван простора будуће Заједнице општина са српском већином. Ван атара Заједнице су и велика српска места Велика Хоча, Ораховац, Гораждевац, Осојане, Прилужје, Бабин Мост, Племетина…

Метохија ван Заједнице

Планирано је да Заједницу чине општине: Северна Косовска Митровица, Зубин Поток, Лепосавић, Звечан, Штрпце, Клокот-Врбовац, Грачаница, Ново Брдо, Ранилуг и Партеш. Такође се разговарало и о укључењу општине Гора, етничка заједница Горанци са 19 села, у Заједницу општина са српском већином, а то се може остварити тек када Приштина допусти да се формира ова општина по законима локалне самоуправе Косова.
Ево основних карактеристика општина будућих чланица Заједнице српских општина са српском већином. По законима локалне самоуправе Косова раније општине у Косовском Поморављу: Гњилане Косовска Каменица, Косовска Витина и Ново Брдо географски су разбијене формирањем нових српских општина.
Општина Клокот-Врбовац је у Косовском Поморављу и обухвата насељена места и катастарске општине: Врбовац, Грнчар, Клокот и Могила. Површина општине је тек 23,3 квадратна километра.
Општина Ново Брдо је општина у Косовском Поморављу са седиштем у насељу Бостане. Површина општине износи 90 км².
Најновија измена ове општине догодила се 2008. када се одлуком Приштине општина Ново Брдо проширује. Из општине Гњилане су додата насеља: Горње Кусце, Горњи Макреш, Доњи Макреш, Драганац, Коретиште, Мозгово, Паралово, Пасјак (на територији КО Коретиште), Станишор и Стража, а из општине Косовска Каменица су додата насеља: Бољевце, Бушинце, Мигановце, Тиринце и Царевце.
Општина Ранилуг обухвата насељена места и катастарске општине: Ранилуг, Божевце, Велико Ропотово, Глоговце, Горње Кормињане, Доморовце, Доње Кормињане, Дреновце, Мало Ропотово, Одевце, Панчело, Рајановце и Томанце. Површина општине је 77,62 км².
Општина Партеш обухвата насељена места и катастарске општине: Доња Будрига, Партеш и Пасјане. Површина општине је 28,65 км². Општине Партеш, Ново Брдо, Клокот-Врбовац и Ранилуг имају око 25.000 Срба.
Oпштина Грачаница има 131 квадратни километар површине и 21.534 становника. Општина обухвата насељена места и катастарске општине, из општине Косово Поље насеља: Батусе и Угљаре, из општине Липљан насеља: Горња Гуштерица, Добротин, Доња Гуштерица, Лепина, Ливађе, Радево, Скуланово и Суви До. Из града Приштине, насеља Грачаница (као седиште општине).

Надзор Заједнице Како је предвиђено, Заједница општина са српском већином имаће оснивачки статут, председника, потпредседника, скупштину и веће, а имаће и пуни надзор у областима економског развоја, образовања, здравства, урбаног и руралног развоја. Још се не зна где ће бити седиште ЗСО.

Срби ван Заједнице

Општина Штрпце налази се на крајњем југу Србије, на граници са Републиком Македонијом. Површина општине је 247 км². Обухвата територију од шеснаест села и са око 11.000 Срба који живе у осам чисто српских села и четири мешовита, са Албанцима. Четири села су чисто албанска.
Општина Северна Митровица обухвата северни део града Косовска Митровица, са тек два квадратна километра где живо око 18.000 Срба.
Општина Зубин Поток је са већинским српским становништвом на северозападу Косова и Метохије. Површина јој је 333 км² и обухвата 61 село са укупно 14.900 становника. Само је Чабра у овој општини чисто албанско село.
Општина Лепосавић је најсевернија општина јужне српске покрајине и има површину од 540 км² на којој живи 18.500 становника у 72 села. У овој општини су само три чисто албанска села.
Општина Звечан има површину од 122 км² километра квадратна на чијој се територији налази 45 насеља са укупно 16.600 становника. И у атару општине Звечан налазе се три чисто албанска села.
Четири општине на северу Косова и Метохије имају површину од близу 1.000 квадратних километара.