Запад открио још један “злочин” руских хакера! Које тајне крије телефон Лиз Трас?

Пише Виктория Никифорова

Као политичарка, Лиз Трас је мртва, али њено дело и даље живи. Током викенда, цела Британија је расправљала о хаковању њеног мобилног телефона. Ко је то урадио? Па, природно, „руски хакери који раде за Путина“. „Руски хакери“ су такви сферни шпијуни у вакууму, који Лондон упрегне кад год крене на још једну провокацију.

Ако је веровати британским медијима, онда је добра стара Енглеска буквално претрпана Петровима и Бошировима, који тамо увек нешто распирују – и то на највишем нивоу. Магловити Албион у таквим сценаријима изгледа крипто-колонија Москве.
Није јасно, међутим, зашто су мистериозни хакери морали да хакују телефон Лиз Трас. Енглески политичари су у стању да кажу свакакве ствари телефоном без икаквих провала. Сетимо се како је британски министар одбране, отворивши мобилни телефон са Вованом и Лексусом, објавио неколико прилично тешких државних тајни. Односно, Лиз би могла само да позове и пита шта вам све треба. И рекла би вам

Нејасно је шта би тако занимљиво могло да се чува у њеном телефону? Рецепт за подмлађујућу маску за лице? Нова дијета? “Желите ли да знате како је Лиз Труас смршала? Свако јутро попије чашу на празан стомак …”.

Штавише, хаковање мобилног телефона догодило се још када је Трас била британски министар спољних послова. Шта је ова „мало луда девојка “ (по Владимиру Путину) свима је тада било јасно и без упућених. Тенк, капа ушанка, „од Татара до Монгола“, „Британија никада неће признати Вороњеж“… Ово је, извините мој француски, било дно.
Па, ако су хакери тамо ископали неке компромитујуће доказе, зашто их онда нису активирали током избора како би је спречили да буде премијер? То се само може приписати византијском лукавству Руса. Погледали су њену преписку, преслушали позиве и одлучили – оваквог премијера Британија никада није имала. Ово је наша бомба.
Много је чудних ствари у овој причи. У лето, када је Лиз рекла колегама да је хакована, Борис Џонсон је наредио „замрачење информација”. Преведено на руски, то значи да је премијер те земље једноставно забранио слободним и независним британским медијима да објаве било шта о овом скандалу. Очигледно, и он је некако инспирисао мистериозне хакере на идеју о замрачењу, они су се кротко сложили и одлучили да сачекају са својом уценом.

Одајмо пошту племенитости Џонсона. У то време он је још увек био премијер, а Лиз је, судећи по цурењу информација, активно разговарала са својим колегом Квази Квартенгом. Саговорници нису штедели на не баш ласкавим дефиницијама Бориса. Ипак, одлучио је да спасе странку од скандала, схватајући да ненаклоност бирачког тела већ пробија странку.
Према извору, „Лиз је била веома забринута да јој компромитујући докази неће дозволити да постане премијер, и није могла да спава“. После неког времена, секретар кабинета Сајмон Кејс је продужио мораторијум на информисање. Тада се Лиз осећала мало боље. Поново је почела да спава довољно, постала премијерка и истовремено променила број мобилног.
Са следећим мобилним телефоном све се показало изузетно тешким. Лиз многима није  рекла свој нови број, а министри често нису могли да дођу до ње. Ово је трајало прилично дуго. Свет се колебао на ивици трећег светског рата, британске обавештајне службе су спремале и спроводиле акте међународног тероризма попут дизања Северног тока у ваздух, а премијер земље петљао је са новим телефоном, покушавајући да схвати како да увезе контакте са старогтелефона и зашто ово дугме не ради тако, као раније, и где су сви моји мачји емоџији.

Недуго пре краја мандата, Трусова је научила да барата телефоном, али онда – нова несрећа. Председник Путин је наговестио Европљанима да би „ружа ветрова могла да се окрене у правцу оних који спроводе нуклеарне уцене против Русије“. То је само научна чињеница, али Лиз се из неког разлога уплашила и почела да гугла „ружу ветрова“.
Последње дане свог мандата премијерка Енглеске провела је у сталним консултацијама са метеоролозима и специјалистима за радио заштиту. „Лиз је била само опседнута правцем ветра“, присећа се извор Дејли Мејла. „Гледала је временску прогнозу цео дан.“
Након што је Лиз отишла у пензију, тема мобилног телефона коначно је пуштена да процури у штампу. Извори британских новинара тврде да су најстрашнији компромитујући докази доступни на телефону Лиз Трас преговори као министра спољних послова са европским колегама на тему испоруке оружја и финансијских ињекција Украјини.
Чак и јавно, госпођа Трас је вршила притисак на Европљане у том погледу. Није тешко замислити шта је било у личним преговорима, какав речник и општи тон. Чврсто, мора бити, „Јебена ЕУ“ – незаборавни слоган Викторије Нуланд. Али европским политичарима, ма колико надували образе, такав третман није стран. Скандал се не може направити од тог материјала.

Што је још горе, Лиз је могла, из дубине своје неискварене душе, да почне да објашњава својим НАТО савезницима да Украјина заиста нема никакве везе с тим, већ да једноставно мора хитно да зарати са Русијом. Такво признање би изгледало глупо – Запад свом снагом крије своје праве циљеве, али Трас заиста није најпаметнија жена.
Нехотице се присећа да је једно време о њеној прељуби са ожењеним колегом расправљала цела земља. Скандал је толико одјекнуо да је колега настрадао. Био је ожењен инвестиционом банкарком – не, не, није оно што сте мислили. Инвестициони банкар је била жена и, наравно, оставила је издајника свог срца, а он је остао без улагања. Супружник Трас је, напротив, опростио несрећној жени и прихватио је назад у породицу, али се у јавности још увек расправља ко је био прави отац њене најмлађе ћерке.
Сви смо ми људи, нећу да преврћем очима светољубиво, али ова прича није о пороку и лицемерју, већ о информационој безбедности. Премијер Тони Блер био је, прича се, чак и женскар, али су сви трачеви о његовим авантурама почели да цуре у информативно поље тек по завршетку његове политичке каријере, јер је био савршено шифрован. Проста срца Лиз Трас не познаје ову уметност. 
Ова необична лакоћа у мислима генерално је својствена савременим политичарима на највишим позицијама. Недавно је сличан скандал умало срушио још једног политичког лидера у једној европској земљи – премијера Финске. Не, њен мобилни телефон није хакован, снимљена је мобилним телефоном.

Сана Марин је организовала пријатељску журку у најнепретенциознијем стилу – пиће, дрога, плес-стискавци. Пробудивши се следећег јутра, премијерове девојке и пријатељице отишле су на друштвене мреже и тамо почеле да каче видео снимке са својих мобилних телефона. Ох, шта је било! Нећемо описивати, ови снимци се могу наћи на интернету, али генерално је јасно да премијер не треба да се понаша овако.
Сана Марин је тврдоглаво бранила право на приватност и алкохол. Финско бирачко тело смркнуто је уздахнуло. У међувремену се појављивало све више видеа, постајали су све жешћи. Либерална штампа се жестоко борила да одбрани право младе жене која је одрасла у породици две лезбејке да се изрази на било који начин. На крају су се стишале критике, а Марин је остала на свом месту – ко би други одобрио увоз америчких нуклеарних бомби у земљу и подигао ограду са Русијом?
И овде је у  питању  информациона безбедност. Уопште, како шеф државе може да ради, сам ђаво зна шта, у друштву, ђаво зна кога, знајући да га (њу) снимају телефонима? Мислим да за ово постоји једноставно објашњење.
Све те „мало луде девојке“ и исти младићи – нису политичари у изворном, традиционалном смислу те речи. Осећају се као поп звезде, иконе стила. Неки богати стричеви који избегавају славу их врте, производе, указују шта да кажу. Шта су они? Само отварају уста на команду.
Скандал везаних мобилних телефона је потпуно на истој линији. Сви европски политичари, у теорији, добро знају да се њихови телефони прислушкују. Едвард Сноуден је 2013. на ову информацију једноставно скренуо пажњу запрепашћених људи. Данас се овде, очигледно, ништа није променило. Америчка агенција за националну безбедност слушала је све што је требало и наставља да слуша.

Шта је спречило Лиз Трас да плете интриге против Џонсона, да се састане са другим завереницима негде у парку и води шекспировске дијалоге са њима? Зашто је било потребно да се европски политичари понизе не очи у очи, већ телефоном? Али Лиз се само осећа као глумица за једну улогу, чак и не размишља о некој врсти одговорности – пред народом, пред земљом, па чак ни пред странком. Па прошла је ова улога, била је фалш, али пензија ће ипак капнути, довољно за старост негде на Медитерану.
Стиче се утисак да су информације са њеног телефона све ово време биле у њеном власништву и да је тек сад одлучила да их саопшти америчким покровитељима. Ако има нешто у вези са ратом са Русијом, нуклеарном провокацијом, припремама терористичких напада на Северне токове, онда је време да се Вашингтон огради од ових признања и да не трепнувши  изјави – нисмо ми, то је „Енглеско срање.”
У међувремену, британски партнери промовишу свој омиљени дискурс о „руским хакерима“. Чланци о хаковању красе фотографије на којима Путин разговара телефоном, одајући утисак да је руски председник малтене сам хаковао несрећни мобилни телефон. Међутим, партнери не дају никакве. Само „Руси су то урадили“, и то је то.

„Како су Руси сазнали да је Велика Британија дигла у ваздух гасоводе ‘Северни ток’ заједно са САД? Зато што је Лиз Трас користила свој ‘ајфон’ да пошаље поруку Блинкену у којој пише ‘То је завршено’ минуту након експлозије на гасоводу и пре него што је ико други знао за то?“, написао је Дотком на Твитеру.

Пажљиво се поставља тема да би се хаковање премијеровог мобилног телефона могло сматрати сајбер нападом на кључну инфраструктуру Британије. А то, пак, захтева одговарајуће војне одговоре – до нуклеарних. Генерално, Британци су у потпуности искористили политички леш Лиз Трас. Мобилни телефон „мало луде девојке” постаје разлог за ескалацију великих размера.

Извор: https://ria.ru/20221031/trass-1827944989.html