„Следи најважнија и најопаснија деценија“: Главне поруке Путина са форума „Валдај“

– Запад претендује на све ресурсе човечанства, а „поредак заснован на правилима“ који предлаже осмишљен је тако да му омогући да живи уопште без правила. Он је неспособан да сам управља човечанством, али очајнички покушава да то учини, са чиме „већина народа у свету више не жели да се мири“.

– Улог који је такозвани Запад ставио у својој игри је владање светом, али та „игра је опасна, крвава и прљава“. Она одбацује суверенитет земаља и народа, њихову јединственост, занемарује интересе других држава“.

– На Западу треба да запамте – „онај који сеје ветар, пожњеће олују“. Запад и нови центри мултиполарног света мораће да започну равноправан разговор о заједничкој будућности – „и што пре то боље“.

– Савремени либерализам се променио до непрепознатљивости, до апсурда, када се алтернативна мишљења проглашавају за субверзивна, а свака критика се доживљава као „сплетке Кремља“. „Лудило на шта су спали“.

– Неолиберални модел света „на амерички начин“ не пролази кроз „систематску, него чак доктринарну кризу“: „Они једноставно немају шта да понуде свету, осим задржавања своје доминације“.

– Убеђеност Запада у његову непогрешивост је опасна, пошто је одатле на корак до „жеље најнепогрешивијих да једноставно униште оне који им се не свиђају, како они кажу, да „пониште“. Али историја ће све поставити на своје место и „поништиће“ оне који су из неког разлога решили да имају право да по сопственом нахођењу управљају светском културом.

– Основа светске цивилизације су традиционална друштва са својим традиционалним вредностима, које су, за разлику од неолибералних, јединствене у свакој земљи.

– Запад има право на „десетине полова и геј параде“, али не треба да покушава да их уведе код других.

– Русија није сматрала и не сматра да је непријатељ Запада – својевремено му је предлагала да „живе у слози“, али је као одговор добила „не“. Постоје „најмање два Запада“ – традиционални са најбогатијом културом и агресивни, неоколонијални са чијом се диктатуром Москва никада неће помирити.

– Никада нису успели да „збришу Русију са геополитичке мапе“ и никада неће успети, исто као што нико никада неће моћи да јој диктира какво друштво да гради и на којим принципима.

– „Русија не изазива западне елите. Русија једноставно брани своје право на постојање и слободан развој. Притом, ми не намеравамо да постанемо неки нови хегемон“.

– Москва такође не намерава да намеће своје вредности – „за разлику од Запада, она се не увлачи у туђе двориште“.

– Свет се налази на историјској прекретници – следи „најопаснија и најважнија“ деценија од Другог светског рата. Смисао садашњег тренутка је да се пред свим земљама отвара могућност да одаберу сопствени, оригинални развојни пут.

– Нови поредак треба да се заснива на закону и праву, да буде слободан и праведан. Светска трговина треба да доноси корист већини, а не појединачним корпорацијама, технолошки развој треба да смањи неједнакост, а не да је повећа.

– Такође су потребне нове, независне међународне финансијске платформе које ће заменити оне које је, попут међународних резерви, Запад дискредитовао: „Прво их је обезвредио због инфлације у зони долара и евра, а онда – цап-царап – и стрпао је у џеп наше златне и девизне резерве“.

– Мултиполарност је реална и, заправо, једина шанса „за ту исту Европу“ да поврати свој политички и економски субјективитет, који је данас „веома ограничен“.