Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
BRITANIJA, SANKCIJE I KRIZA
Svojevremeno nam je američki predsednik Bil Klinton objasnio da je najvažnija stvar u politici privreda. „Radi se o privredi, budalo“, glasila je njegova čuvena izjava – It’s the economy, stupid! Znači, ne radi se o moralnim normama, ljudskim pravima i sličnim tricama i kučinama već o privredi. Lepo, ajde da vidimo na primeru Velike Britanije kako to danas funkcioniše
To je naravno tako samo u limburgu mesecu (u Tunguziji) a ovih ostalih dvanaest meseci za politički nekorektne izjave i postupke može da se odgovara krivično i da se izgubi posao, stan, porodica ili, što je valjda još gore, profil na Fejsbuku i Tviteru.
Kakva god bila britanska privreda, ona je poput čitavog Zapada bila u dubokoj korona hipnozi, gde je provela nekoliko godina sistematski razgrađujući malu i srednju privredu i malog preduzetnika, te prelivajući milijarde u privatne džepove farmaceutske industrije i rođaka i prijatelja političara koji su preko noći pokretali preduzeća za nabavku i distribuciju zaštitne opreme, na primer.
Golim okom vidimo da se prodavnice, pabovi i restorani zatvaraju, a da kuriri „Amazona“ i drugih servisa za dostavu svega i svačega jure okolo kao pomahnitali. Vaš dopisnik ima utisak da je bar osamdeset posto dostavljača stranog porekla. Mlada, jeftina radna snaga čiji je svaki korak, kilometar, metar ili odlazak u toalet okrutno normiran. S obzirom na to kako istrčavaju iz kombija i trče nazad, reklo bi se da imaju jedno pet sekundi da uruče pošiljku. I ne uruče je, ostavljaju ispred vrata, kucaju, snime pošiljku telefonom i trče nazad. Ako ste i vi isto toliko brzi, možete i da im mahnete dok sedaju u vozilo. [restrict]
PORAŽAVAJUĆA STATISTIKA A golim okom se ne vidi sledeće. Poslednji izveštaj Nacionalnog zavoda za statistiku (Office for National Statistics, ONS) pokriva period od aprila do juna 2022. godine i donosi naredne podatke. Broj preduzeća izbrisanih iz registra je bio osam odsto viši nego 2021. godine. Pa dobro, moglo bi se reći, i nije tako strašno imajući u vidu sve okolnosti. Nije strašno dok ne pogledamo istu tu statistiku za isti period 2021. godine. Tada je broj izbrisanih preduzeća sa tog registra bio 43 odsto veći nego prethodne 2020. godine. Preduzeća su zatvarana više no obično u 10 od 16 najvažnijih industrijskih grana. U istom periodu prethodne godine u svih 16 (!) grana je smanjen broj aktivnih preduzeća, a najteže pogođeni su bili sektori transporta, skladištenja, kao i profesionalne, tehničke i naučne usluge. Broj novih registracija je 2022 (april–jun) smanjen za četiri posto. Prethodne godine u istom periodu je bilo 28 odsto više nego 2020. godine. Podsetimo se samo da je 2020. godine u tom periodu bio početak novoproglašene pandemije kada su sve privredne, pa i životne aktivnosti odumirale, tako da je privredna aktivnost bila na najnižoj mogućoj tački.
Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo su 2022. imali najveći pad rasta broja novih preduzeća dok je najveći skok broja preduzeća bio u umetnosti, zabavi, rekreaciji i drugim servisima. Godine 2021. su svih 16 sektora doživeli povećanje broja preduzeća (u odnosu na 2020).
Zavod za statistiku nas dalje obaveštava da 93 odsto stanovnika Britanije smatra da su troškovi života porasli u poslednjih godinu dana, 92 odsto kaže da je to zbog hrane, dok 75 odsto pominje gas i struju. Da im je teško, ili vrlo teško da plaćaju račune za struju i plin, dakle prisiljeni su da izaberu između grejanja i prehrane jer za oba nema – reklo je 40 odsto stanovnika Britanije. A zima nije ni počela! Skočile su kamatne stope i otplate zajmova za stambene jedinice. Da im je već teško ili vrlo teško da plaćaju stanarinu ili otplatu duga banci – kaže 30 odsto Britanaca, 66 odsto da će morati da štede na stvarima koje nisu najnužnije za život, a 63 odsto da će morati da štede na energiji. Istovremeno nam Zavod za statistiku kaže da je broj zaposlenih u Ujedinjenom Kraljevstvu porastao za oko 900.000 u periodu 2020–2021, u vreme korone, dakle. Da bi se razumeo ovaj podatak, moramo se podsetiti na britansku šemu za zaštitu zaposlenih (furlough scheme). Država je, naime, plaćala 85 odsto dohotka zaposlenima koji zbog korone nisu mogli da rade i takvih je bilo oko devet miliona. Izdatak je bio 13 milijardi funti. Znači, tokom korone zbog korone nije se gubio posao, jer su firme dobijale pomoć od države da isplate radnike koji sede kod kuće. Istovremeno, kako vidimo iz podataka Zavoda za statistiku, određeni broj novih radnih mesta je otvoren. Raznosači i vozači dostava, radnici u magacinima dostavnih firmi, na primer.
Britanski parlament je 11. oktobra ove godine objavio izveštaj koji, između ostalog, upoređuje bruto društveni dohodak (GDP) u zemljama G7 pre i posle pandemije korone. Tu čitamo da je američka ekonomija 3,5 odsto jača, evrozona 1,8 odsto, Kanada 1,7 odsto, Japan 0,6 odsto. Dok je samo Nemačka na nuli, a Britanija na minus 0,2 odsto.
Isti dokument predviđa za 2022. porast britanskog bruto dohotka od 3,6 odsto, francuskog od 2,5 odsto, nemačkog od 1,5 odsto, Američkog od 1,6 odsto, kineskog od 3,2 odsto a indijskog od 6,8 odsto. Predviđanja za 2023. godinu su već crnja. Predviđa se da će sve ove zemlje osim Kine (4,4 odsto) imati umanjen bruto društvenih dohodak. Istovremeno nas, međutim, ugledni „Fajnenšel tajms“ izveštava da je britanska privreda u avgustu već doživela kontrakciju od 0,3 odsto i pita se da nismo već ušli u recesiju!
FAVORIT DUBOKE DRŽAVE Znaci velike krize su, dakle, svuda oko nas. Boris Džonson je po svoj prilici smenjen iz drugih nekih razloga a zanimljivo je onda pogledati zašto je Liz Tras dobila posao. Zbog privrede? Teško da će tako biti. Liz Tras je bila favorit struktura duboke države, kako se sada zovu svi oni koji donose važne političke odluke s dalekosežnim posledicama, a nisu podložni nikakvom nadzoru niti su odgovorni javnom mnjenju i građanima. Trasova je izabrana za vođu Konzervativne partije glasovima članova stranke. Protivkandidat je bio Riši Sunak, dotadašnji ministar finansija u vladi Borisa Džonsona. Ako je privreda bila problem, onda je jasno zašto Sunak nije pobedio. Međutim, pre nekoliko dana je Kvazi Kvarteng, najnoviji ministar (treći ove godine) finansija u vladi Trasove smenjen. Otišao čovek u Ameriku na sastanak, pa dok je bio preko Atlantika ovi u Londonu su po kuloarima naoštrili noževe i posedali u zasede.
Za Kvartenga se, međutim, priča da je izuzetno obrazovan i sposoban čovek. Izazvao je potrese i nestabilnost, sad se isto tako priča. Čak je i vispreni Džo Bajden uspeo da izjavi kako je taj britanski finansijski plan bio pogrešan. E pa sad umesto Kvartenga evo nam opet Džeremija Hanta. Kažemo opet, jer je vredni i odani Džeremi bio ministar zdravlja u vreme najvećih pregibanja u nacionalnom zdravstvu 2012–2018. odbijanjem da ograniči broj sati koje doktori smeju da provedu u ordinaciji. Džeremi je, inače, osvedočeni i veliki ljubitelj zaključavanja i svih drugih maoističkih mera.
A koja je onda uloga privrede u ovim previranjima? Treba vratiti poverenje bankara i tržišta. Funta je toliko pala da se skoro izjednačila sa američkim dolarom. To nikada nije bilo. Eto zadatka za Hanta. Istovremeno se, ne lezi vraže, javno priča da su dani (sati?) Liz Tras odbrojani i da će umesto nje na dužnost stupiti isti onaj Riši Sunak i Pegi Mordont. Dva za jednu, nije loše. Prava rasprodaja. Vašar.
To je, dakle, isti onaj Riši Sunak oko koga je priča o privredi i počela. No šta ako Liz Tras nije dovedena zbog privrede. Šta ako je njen glavni adut bio sasvim drugi, šta ako je ona prošle zime izuzetno uspešno zauzela centralnu poziciju zvaničnog državnog rusomrsca i ako je to bila njena glavna kvalifikacija za posao premijera. Onda su ukrajinski rat i s njim određena ideološka vizija sveta dobili primat u odnosu na privredu. Uostalom, privreda se tiče svih nas, a rat u Ukrajini ima smisla samo za uži finansijsko, vojnoindustrijski, ideološki zadrt krug ljudi. Mali je samo problem nastao kada su uvedeni paket za paketom sankcija na rusku privredu. Rusi ni da trepnu, a zapadni svet ode u krizu koja može da se završi i totalnim kolapsom ukoliko se neko ubrzo ne probudi.
Džeremi Hant se pojavio na televiziji i obećao građanima da će sve učiniti da im olakša život. Odlično. Kako će to učiniti nije baš najjasnije, a šta građanima treba, to je jasno. Niže kamatne stope kako bi mogli da otplate kredite i niža stopa inflacije kako bi mogli da kupe hranu i plate grejanje. Ne zaboravimo da je plan dueta Tras–Kvarteng već obećao plafon od 3.600 funti za račune za energiju iako su računi već negde na plafonu, ali solitera.
Što se Hanta, jednog od najbogatijih britanskih političara, tiče, ostao je upamćen kada je svojevremeno kao ministar spoljnih poslova rekao Kinezima u Kini da je njegova supruga Japanka! Gospođa je inače Kineskinja. Frojd bi tu imao pune ruke posla. Nije to ništa kad se uporedi sa Liz Tras koja ne zna da su Rostov i Voronjež (već!) u Rusiji i ne pravi razliku između Crnog i Baltičkog mora. Black, Baltic… ah, ta mora na B, ko će to sve popamtiti!
OBRAČUN OKO DRŽAVNIH OBVEZNICA Prava bitka se, međutim, sasvim izvesno vodi na planu državnih obveznica. Simpatično je da se postaramo da nam stanovništvo ne poumire od gladi i zime, ali da se prisetimo Klintonove maksime – šta je sa privredom? Onom koja moćne političke igrače jedina i zanima – Volstrit (Njujork) i Siti (London).
Agencija Rojters nas (17. oktobar) obaveštava da je Engleska državna banka (Bank of England) bila primorana na hitnu kupovinu državnih obveznica kako bi suzbila naglu rasprodaju na britanskom tržištu (2,1 biliona funti) koja je pretila da ugrozi penzione fondove i poveća opasnost od recesije. Dotična rasprodaja je bila, smatra se, direktna posledica intervencije ministra finansija Kvartenga i njegovog plana o rezanju poreskih dažbina.
Pošto je Kvarteng prošlog petka otpušten, Trasova je najavila da će korporativni porez na prihod porasti na 25 odsto kao što je njen prethodnik Boris Džonson i nameravao da uradi. Kvartengovo smanjenje poreza na prihod za najimućniju kategoriju građana je takođe ukinuto. Da podsetimo, u Britaniji se na prihode do 12.570 funti porez ne plaća. Od 12.571 do 50.270 funti porez je 20 odsto, a od 50 do 150.000 je 40 odsto. Kvarteng je bio ukinuo porez od 45 odsto za kategoriju građana koji zarađuju preko 150.000 funti. Znači da je najimućnijima smanjio porez za pet posto – u vreme kad 93 odsto građana smatra da su troškovi života porasli, a mnogi ne mogu da sebi priušte da se istovremeno greju i jedu!
Tržište je povoljno reagovalo na ove personalne promene u vladi i Hantova obećanja. Negativni trendovi na tržištu obveznica su zaustavljeni, a ovog ponedeljka je britanska funta skočila za 0,8 odsto u odnosu na dolar. To su za sada prvi izveštaji iz Azije gde berze počinju prve s radom. Prošlog petka je Engleska državna banka takođe otkupila 1,5 biliona dugoročnih državnih obveznica.
Za sada još znamo da je novi ministar finansija Džeremi Hant obećao da će izneti detalje svog finansijskog plana već u ponedeljak, 17. 10, kada ovaj tekst već bude u štampi. Prethodno je bilo rečeno da će se to dogoditi tek za dve nedelje. Žurba nam otkriva važnost ovog novog plana pre svega za svetsko tržište finansijskih derivata. Kuda će krenuti svi ti bilioni?
Ekonomski planovi Liz Tras su, dakle, prošlost. Ovako ili onako. No, kako smo na početku i primetili, nije Liz tu postavljena zbog privrede nego zbog ukrajinske krize. Nemojmo samo misliti da i to nije privreda. Jeste, vojnoindustrijski kompleks se raduje i smeši, a svi uveliko viču kako je Putin za sve kriv. Ali sankcije ruskom gasu i nafti je ipak neko na Zapadu uvodio.
Sve se češće čuju komentari da je prava sreća što nismo više u Evropskoj uniji. To sad kažu i oni koji su glasali za ostanak u Uniji. Slušajući Šolca, Makrona, Lajdenovu i sve druge navodno demokratske manekene, kosa se diže na glavi. Dve godine korona histerije su prepakovali u ko zna koliko sad godina antiruskog ludila. Jedina konstanta su strah i strahovlada. Policajci na ulicama gradova kao da sve više liče na vojnike, one koje smo gledali kako dejstvuju po Africi, Aziji, na Balkanu… neki liče i ponašaju se kao izraelske okupacione snage u Palestini.
U Britaniji je zabeležen slučaj da su tri policajca došla da uhapse majku dvoje dece u njenoj sopstvenoj kući zbog objave na Fejsbuku. Koliko ih dođe ako prijavite pljačku stana. Kad dođu? Koji su im prioriteti? Za koga oni rade, za državni aparat ili za narod? Nameću se pitanja, razna pitanja.
Da završimo dosta ozbiljnim kuloarskim pričama. Dani Liz Tras su odbrojani a dvoje gorepomenutih Sunak i Mordont su spremni da uskoče u ring. No, kažu naši izvori, nije to kraj igre. Treba onda da se dogode prevremeni izbori, što znači i sasvim sigurnu pobedu sadašnje opozicije, laburista i dolazak na vlast mlađeg brata (figurativno) Tonija Blera. Kir Starmer je kao vođa laburista uspeo da marginalizuje u narodu popularnog Džeremija Korbina i zategne šrafove organizacije. Što milom što silom. Uglavnom silom. Takav nam čovek treba, kaže duboka država koju smo ranije ovde definisali, a kojoj je svejedno koja je partija na vlasti sve dok uspešno ispunjava zadatke.
Starmer je posao lidera opozicije shvatio na njemu svojstven način. Ako vlada uvodi nedemokratske korona mere i zaključava građane, on viče da treba više i brže. Ako naoružavamo Ukrajinu, on viče da treba više i brže. I tako dalje. Ima simpatičan stil taj Starmer. Kažu da je toliko šarmantan i harizmatičan da je zabavnije gledati beton kako se suši nego njega slušati.
Što se geografije tiče, od Kembridža, gde se nalazimo, pa na istok Engleske je sve ravno – Vojvodina. Onda ide Lamanš, pa ravna Holandija i Belgija, Nemačka… kada duva hladan, oštar vetar, kažu ovde da duva pravo iz Sibira – nema prirodnih granica koje bi ga zaustavile.
Ove zime će se klimatskim elementima pridodati i geopolitičko-finansijski. Prava divota. Lepo je to Bil (Klinton) objasnio, radi se o privredi, budalo! Na nama je da rastumačimo smisao današnje privrede i tokove kojim nas ona vodi. Sve to u vreme zaista globalnog kinetičkog, finansijskog, energetskog i političkog sukoba. Da se prebrojimo mi na proleće pa da vidimo čije je gatanje bilo uspešnije. Biće ovo duga zima.
