Ради се о привреди, будало!

БРИТАНИЈА, САНКЦИЈЕ И КРИЗА

Својевремено нам је амерички председник Бил Клинтон објаснио да је најважнија ствар у политици привреда. „Ради се о привреди, будало“, гласила је његова чувена изјава – It’s the economy, stupid! Значи, не ради се о моралним нормама, људским правима и сличним трицама и кучинама већ о привреди. Лепо, ајде да видимо на примеру Велике Британије како то данас функционише

Привреда је, дакле, у епицентру политичких гибања. Привреда у смислу производње нечега, пружања услуга или… или штампања новца и креирања финансијских деривата? Биће да је весели Бил мислио на новац са Волстрита пре него на челичане у Питсбургу. Како било, јасно нам је шта западна политика (наводно) није. Није на пример идеолошки омеђена. Што значи да сви овде можемо са свима слободно да причамо о корони, климатским променама, расизму и „освећености“ (woke-ism), украјинској и финансијској кризи. На свим телевизијама се воде живахне дебате и сучељавају мишљења.
То је наравно тако само у лимбургу месецу (у Тунгузији) а ових осталих дванаест месеци за политички некоректне изјаве и поступке може да се одговара кривично и да се изгуби посао, стан, породица или, што је ваљда још горе, профил на Фејсбуку и Твитеру.
Каква год била британска привреда, она је попут читавог Запада била у дубокој корона хипнози, где је провела неколико година систематски разграђујући малу и средњу привреду и малог предузетника, те преливајући милијарде у приватне џепове фармацеутске индустрије и рођака и пријатеља политичара који су преко ноћи покретали предузећа за набавку и дистрибуцију заштитне опреме, на пример.
Голим оком видимо да се продавнице, пабови и ресторани затварају, а да курири „Амазона“ и других сервиса за доставу свега и свачега јуре около као помахнитали. Ваш дописник има утисак да је бар осамдесет посто достављача страног порекла. Млада, јефтина радна снага чији је сваки корак, километар, метар или одлазак у тоалет окрутно нормиран. С обзиром на то како истрчавају из комбија и трче назад, рекло би се да имају једно пет секунди да уруче пошиљку. И не уруче је, остављају испред врата, куцају, сниме пошиљку телефоном и трче назад. Ако сте и ви исто толико брзи, можете и да им махнете док седају у возило.

[restrict]

ПОРАЖАВАЈУЋА СТАТИСТИКА А голим оком се не види следеће. Последњи извештај Националног завода за статистику (Office for National Statistics, ONS) покрива период од априла до јуна 2022. године и доноси наредне податке. Број предузећа избрисаних из регистра је био осам одсто виши него 2021. године. Па добро, могло би се рећи, и није тако страшно имајући у виду све околности. Није страшно док не погледамо исту ту статистику за исти период 2021. године. Тада је број избрисаних предузећа са тог регистра био 43 одсто већи него претходне 2020. године. Предузећа су затварана више но обично у 10 од 16 најважнијих индустријских грана. У истом периоду претходне године у свих 16 (!) грана је смањен број активних предузећа, а најтеже погођени су били сектори транспорта, складиштења, као и професионалне, техничке и научне услуге. Број нових регистрација је 2022 (април–јун) смањен за четири посто. Претходне године у истом периоду је било 28 одсто више него 2020. године. Подсетимо се само да је 2020. године у том периоду био почетак новопроглашене пандемије када су све привредне, па и животне активности одумирале, тако да је привредна активност била на најнижој могућој тачки.
Пољопривреда, шумарство и рибарство су 2022. имали највећи пад раста броја нових предузећа док је највећи скок броја предузећа био у уметности, забави, рекреацији и другим сервисима. Године 2021. су свих 16 сектора доживели повећање броја предузећа (у односу на 2020).
Завод за статистику нас даље обавештава да 93 одсто становника Британије сматра да су трошкови живота порасли у последњих годину дана, 92 одсто каже да је то због хране, док 75 одсто помиње гас и струју. Да им је тешко, или врло тешко да плаћају рачуне за струју и плин, дакле присиљени су да изаберу између грејања и прехране јер за оба нема – рекло је 40 одсто становника Британије. А зима није ни почела! Скочиле су каматне стопе и отплате зајмова за стамбене јединице. Да им је већ тешко или врло тешко да плаћају станарину или отплату дуга банци – каже 30 одсто Британаца, 66 одсто да ће морати да штеде на стварима које нису најнужније за живот, а 63 одсто да ће морати да штеде на енергији. Истовремено нам Завод за статистику каже да је број запослених у Уједињеном Краљевству порастао за око 900.000 у периоду 2020–2021, у време короне, дакле. Да би се разумео овај податак, морамо се подсетити на британску шему за заштиту запослених (furlough scheme). Држава је, наиме, плаћала 85 одсто дохотка запосленима који због короне нису могли да раде и таквих је било око девет милиона. Издатак је био 13 милијарди фунти. Значи, током короне због короне није се губио посао, јер су фирме добијале помоћ од државе да исплате раднике који седе код куће. Истовремено, како видимо из података Завода за статистику, одређени број нових радних места је отворен. Разносачи и возачи достава, радници у магацинима доставних фирми, на пример.
Британски парламент је 11. октобра ове године објавио извештај који, између осталог, упоређује бруто друштвени доходак (GDP) у земљама Г7 пре и после пандемије короне. Ту читамо да је америчка економија 3,5 одсто јача, еврозона 1,8 одсто, Канада 1,7 одсто, Јапан 0,6 одсто. Док је само Немачка на нули, а Британија на минус 0,2 одсто.
Исти документ предвиђа за 2022. пораст британског бруто дохотка од 3,6 одсто, француског од 2,5 одсто, немачког од 1,5 одсто, Америчког од 1,6 одсто, кинеског од 3,2 одсто а индијског од 6,8 одсто. Предвиђања за 2023. годину су већ црња. Предвиђа се да ће све ове земље осим Кине (4,4 одсто) имати умањен бруто друштвених доходак. Истовремено нас, међутим, угледни „Фајненшел тајмс“ извештава да је британска привреда у августу већ доживела контракцију од 0,3 одсто и пита се да нисмо већ ушли у рецесију!

Повратак отписаног: Нови министар финансија Џереми Хант

ФАВОРИТ ДУБОКЕ ДРЖАВЕ Знаци велике кризе су, дакле, свуда око нас. Борис Џонсон је по свој прилици смењен из других неких разлога а занимљиво је онда погледати зашто је Лиз Трас добила посао. Због привреде? Тешко да ће тако бити. Лиз Трас је била фаворит структура дубоке државе, како се сада зову сви они који доносе важне политичке одлуке с далекосежним последицама, а нису подложни никаквом надзору нити су одговорни јавном мњењу и грађанима. Трасова је изабрана за вођу Конзервативне партије гласовима чланова странке. Противкандидат је био Риши Сунак, дотадашњи министар финансија у влади Бориса Џонсона. Ако је привреда била проблем, онда је јасно зашто Сунак није победио. Међутим, пре неколико дана је Квази Квартенг, најновији министар (трећи ове године) финансија у влади Трасове смењен. Отишао човек у Америку на састанак, па док је био преко Атлантика ови у Лондону су по кулоарима наоштрили ножеве и поседали у заседе.
За Квартенга се, међутим, прича да је изузетно образован и способан човек. Изазвао је потресе и нестабилност, сад се исто тако прича. Чак је и виспрени Џо Бајден успео да изјави како је тај британски финансијски план био погрешан. Е па сад уместо Квартенга ево нам опет Џеремија Ханта. Кажемо опет, јер је вредни и одани Џереми био министар здравља у време највећих прегибања у националном здравству 2012–2018. одбијањем да ограничи број сати које доктори смеју да проведу у ординацији. Џереми је, иначе, осведочени и велики љубитељ закључавања и свих других маоистичких мера.
А која је онда улога привреде у овим превирањима? Треба вратити поверење банкара и тржишта. Фунта је толико пала да се скоро изједначила са америчким доларом. То никада није било. Ето задатка за Ханта. Истовремено се, не лези враже, јавно прича да су дани (сати?) Лиз Трас одбројани и да ће уместо ње на дужност ступити исти онај Риши Сунак и Пеги Мордонт. Два за једну, није лоше. Права распродаја. Вашар.
То је, дакле, исти онај Риши Сунак око кога је прича о привреди и почела. Но шта ако Лиз Трас није доведена због привреде. Шта ако је њен главни адут био сасвим други, шта ако је она прошле зиме изузетно успешно заузела централну позицију званичног државног русомрсца и ако је то била њена главна квалификација за посао премијера. Онда су украјински рат и с њим одређена идеолошка визија света добили примат у односу на привреду. Уосталом, привреда се тиче свих нас, а рат у Украјини има смисла само за ужи финансијско, војноиндустријски, идеолошки задрт круг људи. Мали је само проблем настао када су уведени пакет за пакетом санкција на руску привреду. Руси ни да трепну, а западни свет оде у кризу која може да се заврши и тоталним колапсом уколико се неко убрзо не пробуди.
Џереми Хант се појавио на телевизији и обећао грађанима да ће све учинити да им олакша живот. Одлично. Како ће то учинити није баш најјасније, а шта грађанима треба, то је јасно. Ниже каматне стопе како би могли да отплате кредите и нижа стопа инфлације како би могли да купе храну и плате грејање. Не заборавимо да је план дуета Трас–Квартенг већ обећао плафон од 3.600 фунти за рачуне за енергију иако су рачуни већ негде на плафону, али солитера.
Што се Ханта, једног од најбогатијих британских политичара, тиче, остао је упамћен када је својевремено као министар спољних послова рекао Кинезима у Кини да је његова супруга Јапанка! Госпођа је иначе Кинескиња. Фројд би ту имао пуне руке посла. Није то ништа кад се упореди са Лиз Трас која не зна да су Ростов и Вороњеж (већ!) у Русији и не прави разлику између Црног и Балтичког мора. Black, Baltic… ах, та мора на Б, ко ће то све попамтити!

Лиз Трас

ОБРАЧУН ОКО ДРЖАВНИХ ОБВЕЗНИЦА Права битка се, међутим, сасвим извесно води на плану државних обвезница. Симпатично је да се постарамо да нам становништво не поумире од глади и зиме, али да се присетимо Клинтонове максиме – шта је са привредом? Оном која моћне политичке играче једина и занима – Волстрит (Њујорк) и Сити (Лондон).
Агенција Ројтерс нас (17. октобар) обавештава да је Енглеска државна банка (Bank of England) била приморана на хитну куповину државних обвезница како би сузбила наглу распродају на британском тржишту (2,1 билиона фунти) која је претила да угрози пензионе фондове и повећа опасност од рецесије. Дотична распродаја је била, сматра се, директна последица интервенције министра финансија Квартенга и његовог плана о резању пореских дажбина.
Пошто је Квартенг прошлог петка отпуштен, Трасова је најавила да ће корпоративни порез на приход порасти на 25 одсто као што је њен претходник Борис Џонсон и намеравао да уради. Квартенгово смањење пореза на приход за најимућнију категорију грађана је такође укинуто. Да подсетимо, у Британији се на приходе до 12.570 фунти порез не плаћа. Од 12.571 до 50.270 фунти порез је 20 одсто, а од 50 до 150.000 је 40 одсто. Квартенг је био укинуо порез од 45 одсто за категорију грађана који зарађују преко 150.000 фунти. Значи да је најимућнијима смањио порез за пет посто – у време кад 93 одсто грађана сматра да су трошкови живота порасли, а многи не могу да себи приуште да се истовремено греју и једу!
Тржиште је повољно реаговало на ове персоналне промене у влади и Хантова обећања. Негативни трендови на тржишту обвезница су заустављени, а овог понедељка је британска фунта скочила за 0,8 одсто у односу на долар. То су за сада први извештаји из Азије где берзе почињу прве с радом. Прошлог петка је Енглеска државна банка такође откупила 1,5 билиона дугорочних државних обвезница.
За сада још знамо да је нови министар финансија Џереми Хант обећао да ће изнети детаље свог финансијског плана већ у понедељак, 17. 10, када овај текст већ буде у штампи. Претходно је било речено да ће се то догодити тек за две недеље. Журба нам открива важност овог новог плана пре свега за светско тржиште финансијских деривата. Куда ће кренути сви ти билиони?
Економски планови Лиз Трас су, дакле, прошлост. Овако или онако. Но, како смо на почетку и приметили, није Лиз ту постављена због привреде него због украјинске кризе. Немојмо само мислити да и то није привреда. Јесте, војноиндустријски комплекс се радује и смеши, а сви увелико вичу како је Путин за све крив. Али санкције руском гасу и нафти је ипак неко на Западу уводио.
Све се чешће чују коментари да је права срећа што нисмо више у Европској унији. То сад кажу и они који су гласали за останак у Унији. Слушајући Шолца, Макрона, Лајденову и све друге наводно демократске манекене, коса се диже на глави. Две године корона хистерије су препаковали у ко зна колико сад година антируског лудила. Једина константа су страх и страховлада. Полицајци на улицама градова као да све више личе на војнике, оне које смо гледали како дејствују по Африци, Азији, на Балкану… неки личе и понашају се као израелске окупационе снаге у Палестини.
У Британији је забележен случај да су три полицајца дошла да ухапсе мајку двоје деце у њеној сопственој кући због објаве на Фејсбуку. Колико их дође ако пријавите пљачку стана. Кад дођу? Који су им приоритети? За кога они раде, за државни апарат или за народ? Намећу се питања, разна питања.
Да завршимо доста озбиљним кулоарским причама. Дани Лиз Трас су одбројани а двоје горепоменутих Сунак и Мордонт су спремни да ускоче у ринг. Но, кажу наши извори, није то крај игре. Треба онда да се догоде превремени избори, што значи и сасвим сигурну победу садашње опозиције, лабуриста и долазак на власт млађег брата (фигуративно) Тонија Блера. Кир Стармер је као вођа лабуриста успео да маргинализује у народу популарног Џеремија Корбина и затегне шрафове организације. Што милом што силом. Углавном силом. Такав нам човек треба, каже дубока држава коју смо раније овде дефинисали, а којој је свеједно која је партија на власти све док успешно испуњава задатке.
Стармер је посао лидера опозиције схватио на њему својствен начин. Ако влада уводи недемократске корона мере и закључава грађане, он виче да треба више и брже. Ако наоружавамо Украјину, он виче да треба више и брже. И тако даље. Има симпатичан стил тај Стармер. Кажу да је толико шармантан и харизматичан да је забавније гледати бетон како се суши него њега слушати.
Што се географије тиче, од Кембриџа, где се налазимо, па на исток Енглеске је све равно – Војводина. Онда иде Ламанш, па равна Холандија и Белгија, Немачка… када дува хладан, оштар ветар, кажу овде да дува право из Сибира – нема природних граница које би га зауставиле.
Ове зиме ће се климатским елементима придодати и геополитичко-финансијски. Права дивота. Лепо је то Бил (Клинтон) објаснио, ради се о привреди, будало! На нама је да растумачимо смисао данашње привреде и токове којим нас она води. Све то у време заиста глобалног кинетичког, финансијског, енергетског и политичког сукоба. Да се пребројимо ми на пролеће па да видимо чије је гатање било успешније. Биће ово дуга зима.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *