„Потпуна катастрофа“: Одлука ОПЕК плус нанела снажан ударац САД и Европи

Први пут у последње две године седница ОПЕК плус одржана је уз лично учешће министара земаља чланица и очекивало се да ће на њој бити донете тешке одлуке.

Како јављају стране агенције, одлука о смањењу производње биће на снази од новембра.

Ово се није догодило од пандемије ковида 19. То може довести до наглог скока цена нафте. Одлука ће се реализовати у сектору тренутне производње, а не на рачун квота које поједини учесници у трансакцији не могу да изаберу.

Како истиче лист „Фајненшел Тајмс“, у Ријаду због напетих односа са Вашингтоном намеравају да подигну цене како би „наљутили Сједињене Америчке Државе и помогли Русији“. Ипак, како је обећао министар енергетике Уједињених Арапских Емирата, организација ће донети економску, а не политичку одлуку.

У међувремену, Европска унија је донела политичку одлуку, усагласивши осми пакет антируских санкција, које предвиђају ограничење цене руске нафте.

Сада су под забраном транспорт нафте поморским путем у треће земље, уколико је цена већа од одређеног лимита. Издање „Политико“ је објавило раније да је то уплашило Малту, Грчку и Кипар чији танкери превозе огроман део руског црног злата.

Русији ће то створити додатне проблеме, али ипак се ништа драматично неће догодити, уверени су аналитичари.

Још једна антируска иницијатива ни Европи не слути ништа добро.

Поред енергената, осми пакет санкција погађа индустрију, али не само руску.

Забрањен је увоз производа од челика, иако су се највећи произвођачи 29. септембра обратили ЕК с молбом да се то не ради. И то у ситуацији када се у Европи фабрике већ затварају због драстичног поскупљења плавог горива, јер су трошкови превелики.

Неће бити комотно ни Американцима, који су активно подстицали Европљане на увођење ограничења цене руске нафте а паралелно су, у очајању, покушавали да одговоре савезнике на Блиском истоку да гласају против смањења експлоатације нафте и чак да врше притисак на њих.

Бројна ограничења Запада против Русије изазвала су рекордну инфлацију и раст цена горива. Амерички председник је још у јулу био у посети Саудијској Арабији, захтевајући да се повећа производња и испоруке нафте земљама Персијског залива. У последње време, како наводе амерички медији позивајући се на изворе у администрацији, Бела кућа је покушавала да наговори да се производња смањи за милион барела дневно, али није помогло.

Како пише „Хил“, картел је “подметнуо проблем” администрацији председника САД баш уочи избора за Конгрес. Према информацијама ТВ Си-Ен-Ен, Бела кућа је оно што се догодило назвала „потпуном катастрофом“ и „непријатељским актом“.

Сада у Европи и Америци чекају на нову спиралу енергетске инфлације која ће, према неким прогнозама, потрајати неколико година.

У саопштењу Беле куће након састанка ОПЕК+ наводи се да је Бајден разочаран одлуком ОПЕК+ о смањењу експлоатације нафте и додаје да је одлука, имајући у виду енергетску кризу, кратковида.

С друге стране, потпредседник руске Владе Александар Новак оценио је  да је данашња одлука ОПЕК+ о смањењу производње нафте пре свега условљена тиме што је потребно избалансирати тржиште које улази у зону турбуленције, неизвесности, посебно у периоду јесен-зима, када потражња опада, а понуду је потребно прилагодити.

ОПЕК плус је смањио производњу нафте за 9,7 милиона барела дневно у мају 2020. због пада потражње изазване пандемијом. Затим су се услови споразума више пута прилагођавали, а од августа ове године алијанса је прешла у завршну фазу изласка из својих скраћивања.