ПИСМА ИЗ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА – Зрно енглеског Комонвелта

Да ли је истина о рату деведесетих у власништву правих господара Босне?

Питање ко је у ствари започео рат у Босни већ две деценије лежи у фиоци Тужилаштва БиХ. У данима када РС улази у изборну кампању са случаја Добровољачке улице, намерно или не, неко је одувао прашину са (да ли заиста племенитом?) идејом да се осветли страдање припадника ЈНА 3. маја 1992.

АЛИЈИНА ГЛАВА Део јавног колача припао је и Алијиним генералима, војницима и полицајцима, паравојницима и параполицајцима. Сви они окупљени око Ејупа Ганића и Заима Бацковића, познатог под надимком Заги, запенушало објашњавају како и када су осмислили стратегију напада на регруте и официре ЈНА, који су, уверавају јавност, у договору са Алијом и западњацима напуштали БиХ у небрањеним колонама. Неколико ствари је симптоматично у њиховој одбрани. Како то да нико није размишљао о глави Алије Изетбеговића као залогу ријешења ситуације и зашто се све поновило у Тузли десетак дана касније?
Оптужени су: Ганић Ејуп (1946), Бацковић Заим (1954), Бахто Хамид (1961), Ефендић Хасан (1934), Муслимовић Фикрет (1948), Пушина Јусуф (1949), Алиспахић Бакир (1956), Бездроб Енес (1961), Дахић Исмет (1954), Жишко Махир (1971), са изостанком оних који су умрли или своју улогу у злочину учинили неважном. Како је наведено у саопштењу Тужилаштва БиХ, они се терете „да су у оквиру својих функција и овлашћења у војним, полицијским и цивилним структурама, заједно са својим подређенима, планирали, подстрекивали и извршили напад на небрањену мјешовиту колону војника и цивила запослених у бившој ЈНА, под пратњом мировних снага УН, те нису спријечили убиства и рањавања војника и цивила, пропустили да казне извршитеље убистава и рањавања, мучили и нечовјечно поступали према заробљеним војницима, нису спријечили ни казнили извршитеље, као и помагали починитељима након извршеног злочина“.

ЦРНА КЊИГА ЗЛОЧИНА Уз оптужницу биће саслушано 277 свједока и више вјештака, а приложено је и преко 500 материјалних доказа којима се поткрепљују наводи оптужнице.
Прикупљени докази односе се на осам убијених жртава са утврђеним идентитетом, међу којима има и цивила и санитетског особља, затим на рањавање 24 особе, заробљавање, мучење и злостављање више десетина војника и цивила. Чињенице о овом злочину су још трагичније. Права истина је да сукоб око Добровољачке улице у Сарајеву почиње дан раније: да је укупно убијено 42 припадника ЈНА, рањено 73, а 215 војника заробљено.
Случај излази под рефлекторе јавности у тренутку када на политичку сцену ступају нове националне кукавице, западне слуге, неоусташе и исламисти, који агресивно увјеравају свој народ и сусједне народе да се држава не исплати и да је најлакше под кишобраном великих сила одрећи се било каквих амбиција и идентитета. Без жртава, без побуне, без државе и без било каквог знања о важности народне суверености, колективне и личне слободе. У том вредносном систему Милорад Додик је чист вишак, а сваки септембар мучан подсетник, али не на мучене, масакриране и убијане Србе у муслиманско-америчким операцијама „Фарз 95“ и „Ураган 95“ већ на чињеницу да су починиоци шест година касније срушили Куле близнакиње и убили преко 4.000 људи. За то су, гле чуда, били од стране истих Американаца награђени.

УБИЈЕНО – ВИШЕ ОД ДВОЈЕ За седам дана, након 9. септембра 1995. године, од коте „Близна“, Смолуће и Возуће до Бановића, од обале ријеке Босне до „Борове главе“ и „Краљице“, те од Каменице на граници Олова до Раковца Доњег на граници Добоја, силом је протјерано из својих кућа 22.000 Срба, спаљено 66 насеља, срушено 12 цркава и један манастир из средњег вјека. Убијено око 600 српских цивила и војника, а њих 192 одведено је на непознато мјесто и ритуално заклано. У кориту ријеке Каменице под наслагама ријечног шљунка скривена су многа тијела без глава. Због почињених злочина Хашки трибунал је осудио на казне затвора команданта Алијине армије генерала Расима Делића, начелника Генералштаба генерала Енвера Хаџихасановића и команданта Седме муслиманске бригаде пуковника Амира Кубуру. Током процеса број убијених је са 65 сведен на 51 жртву.
Генерала Сакиба Махмуљина Суд БиХ теретио је за, неодређено, неколико убијених – „више од двоје“, да би му, након изнете пресуде на осам година затвора, омогућио бекство у Турску.
За двије стотине ритуално одрубљених глава и хиљаде држављанстава које је његова полиција подијелила терористима, обезбеђујући им обавјештајну заштиту, Џаферовић никада није одговарао.

ПУШТЕНИ НИЗ ВОДУ Такву Босну Бакир Изетбеговић својата, пријетећи да ће протјерати све који Босну не воле, и то само са земљом која им остане на ципелама. Ништа више од тога понијети не могу. Истина је да Босна није ни његова већ британска, америчка и њемачка. То је, суптилно, потврдио и председник Турске причом о „аманету Алије Изетбеговића“, који њега обавезује да брине о Босни. Када је то изговорио, турски предсједник није имао намјеру повриједити Србе и Хрвате него Бакиру Изетбеговићу објаснити да је залутао, да је Босну предао Западу и да онај мали фртаљ Босне није ништа више од зрна енглеског Комонвелта на Балкану.
„Запад је ту само да би подијелио муслимане“, казаће Ердоган ових дана у Сарајеву, изазивајући буру негодовања западних послушника, бивших комуниста и бројних припадника ЛГБТ заједнице који су још јуче парадирали Сарајевом.
Правећи од Босне енглески параџемат, Бошњаци пристају да буду пуштени низ воду. Енглези ће их се одрећи, САД на то климнути главом, Немци слегнути раменима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.