ХОЋЕ ЛИ ЕВРОПА ПОСТАТИ УКРАЈИНА

Сергеј Лавров је у оквиру Генералне скупштине УН имао прилику да одговори на бројна питања страних новинара и подвуче ставове Москве који се многима на Западу нимало не допадају

Судбина Украјине је запечаћена, што ће се видети после референдума о припајању Русији и спроведене мобилизације, али за Европу још увек има шансе ако се истргне из наметнуте матрице

После обраћања руског председника Владимира Путина домаћој и светској јавности 21. септембра, када је подржао одржавање референдума о независности и припајању Русији четири републике и области које је некада контролисао Кијев (Луганск, Доњецк, Запорожје и Херсон), као и о делимичној мобилизацији, уследили су и наступи шефа дипломатије Сергеја Лаврова у оквиру Генералне скупштине Уједињених нација. Лавров је имао прилику да одговори на бројна питања страних новинара и подвуче ставове Москве који се многима на Западу нимало не допадају. Мада има и оних унутар западног блока који се, углавном безгласно, о бројним питањима слажу с Москвом, али су принуђени да ћуте.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Један коментар

  1. Dok se ne otkriju finasijeri svih ratova i vlasnici dugova drzava, korporacija i banaka svaki trud je uzaludan da zavladi mir.
    Moj predlog:
    Zabraniti tajno vlasništvo (tada ce paraziti i zlikovci isplivati na sunce da vidimo te gmazove)
    Udarati po vojnom savezu i zapadu je kao da skaces pod voz, treba kaznjavati stvarne krivce koji misle da su ne dodirljivi i setaju se u Švajcarskoj pored velelepnih nuklearnih skloništa.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.