ХОЋЕ ЛИ ЕВРОПА ПОСТАТИ УКРАЈИНА

Сергеј Лавров је у оквиру Генералне скупштине УН имао прилику да одговори на бројна питања страних новинара и подвуче ставове Москве који се многима на Западу нимало не допадају

Судбина Украјине је запечаћена, што ће се видети после референдума о припајању Русији и спроведене мобилизације, али за Европу још увек има шансе ако се истргне из наметнуте матрице

После обраћања руског председника Владимира Путина домаћој и светској јавности 21. септембра, када је подржао одржавање референдума о независности и припајању Русији четири републике и области које је некада контролисао Кијев (Луганск, Доњецк, Запорожје и Херсон), као и о делимичној мобилизацији, уследили су и наступи шефа дипломатије Сергеја Лаврова у оквиру Генералне скупштине Уједињених нација. Лавров је имао прилику да одговори на бројна питања страних новинара и подвуче ставове Москве који се многима на Западу нимало не допадају. Мада има и оних унутар западног блока који се, углавном безгласно, о бројним питањима слажу с Москвом, али су принуђени да ћуте.

[restrict]

РАТ ЋЕ СЕ ВОДИТИ ДО КРАЈА – С НАЦИСТИМА БЕЗ КОМПРОМИСА Најпре је руски министар прокоментарисао изјаве из Вашингтона, Лондона, Брисела и других западних престоница у вези с референдумима који ће суштински изменити геополитичку ситуацију у Европи. Указао је да је сам председник Украјине Володомир Зеленски још у августу прошле године поручио „свима који се осећају као Руси“ да иду у Русију и олакшају себи живот, о чему је „Печат“ раније писао. Како је нагласио Лавров, управо је Зеленски својим изјавама и понашањем покренуо процес који је боравак етничких Руса у Украјини учинио неподношљивим и на крају довео до тога да су на територији ових региона и република расписани референдуми о придруживању РФ. Тачније, послушали су украјинског председника и „отишли у Русију да би олакшали себи живот“. Понели су са собом и своју земљу натопљену крвљу у борби против различитих завојевача током векова. Висока излазност на референдуму и подршка припајању Русији, упркос терористичким актима и ваздушној опасности, јасно су показали кога грађани ЛНР, ДНР, Запорошке и Херсонске области сматрају окупатором, а кога ослободиоцем.

Володимир Зеленски је својим изјавама и понашањем покренуо процес који је боравак етничких Руса у Украјини учинио неподношљивим и на крају довео до тога да су на територији ових региона и република расписани референдуми о придруживању РФ

Одговарајући на питање новинара, да ли ће Москва сматрати окупираним читаве административне територије наведених региона, од којих су неке још у рукама кијевских власти, Лавров је рекао да ће „Русија поштовати вољу људи који су годинама патили од зверстава неонацистичког режима“. После 21. септембра, када је то први учинио Путин, сви руски званичници називају украјинску власт „нацистичким режимом“, што подвлачи да ће се рат водити до краја – јер с нацистима нема компромиса. Позивање у активни састав руске армије за почетак 300.000 резервиста показује да се Москва спрема за такав сценарио. Јер с досадашњим односном снага – где је Кијев имао надмоћ чак и до седам пута у броју војника, и до зуба наоружан западном ударном техником – Москва је досегла лимит у могућностима за брза офанзивна дејства на фронту дугачком преко хиљаду километара. Сада ће се то значајно изменити. И још више ако затреба.

Замољен је Лавров и да појасни став Русије о употреби нуклеарног оружја, након изјаве Путина о примени „свих расположивих средстава“ у одбрани територије РФ. Да ли се то односи и на нове територије које би после референдума ушле у састав Русије? Ово и јесте кључно питање, али се чини као излишно – све територије које се налазе у уставно-правном поретку Русије имају исти статус и с формалног становишта је свеједно да ли је неко напао Москву, Луганск, Северодоњецк или Берђанск. Све ће се бранити „свим расположивим средствима“. То уноси сасвим нови моменат у руску „специјалну операцију“, јер уласком ових територија у састав РФ то постаје одбрамбени рат према унутрашњем руском законодавству, ма шта о томе мислили ван граница Русије. То ће производити правна дејства на сваку институцију и грађанина Русије.

Лавров је у одговору подсетио и да је сада на Западу веома модерна „култура отказивања“ (cancel culture), односно заборав свега што је раније било. „Ово наше западне колеге активно користе не само у односу на неку земљу, политичаре, личности већ и у односу на историјски след догађаја. На пример, 2014. године, на потпуно исти начин, наше западне колеге су нам свима рекле да не могу да прихвате анексију Крима и питале зашто смо то урадили? Одговорено им је – да се присетимо како је све почело. Државни удар, побијен огроман број људи. Пучисти су, пљујући по гаранцијама Немачке, Француске и Пољске, заузели управне зграде, почели да јуре тадашњег председника. Прве изјаве пучиста су биле захтев да се укине регионални статус руског језика, а Руси да напусте Крим. Наоружане групе људи отишле су на полуострво да јуришају на Врховни совјет. Тек касније су Кримљани реаговали референдумом, а источни региони Украјине одбијањем да признају резултате пуча. Али западне колеге почињу да анализирају све ове догађаје тек од тренутка када није било друге него да се подржи искрена воља Кримљана, од којих је 95 одсто недвосмислено гласало за повратак у Русију, где су живели вековима“, истакао је Лавров.

 

НУКЛЕАРНИ НАРАТИВ И ДОКТРИНА Указао је и на исту „културу отказивања“ и у „нуклеарном наративу“, када је у фебруару ове године, пре почетка специјалне војне операције, Зеленски рекао да је током распада СССР-а за Украјину била велика грешка одбацивање нуклеарног оружја. Подсетио је и на друге претње нуклеарним оружјем према Русији: „Француски министар спољних послова Ле Дријан гласно је изјавио да Русија мора да запамти да и Француска има нуклеарно оружје. Ово није било изазвано ни на који начин, са наших усана ова тема уопште није звучала. Сви знате како је госпођа Лиз Трас одговорила на новинарско питање о томе да ли се не би уплашила да притисне црвено дугме. Што се тиче Русије, а о томе су председник Владимир Путин и други представници Кремља више пута говорили, наша земља има доктрину ‚О основама државне политике Руске Федерације у области нуклеарног одвраћања‘. Ово је отворен документ, све је написано у њему. Позивам вас да још једном погледате потпуно јасне случајеве у којима дозвољавамо употребу нуклеарног оружја.“

На овај начин Лавров је потврдио Путинове речи да ће Русија употребити „сва расположива средства“ уколико буде угрожен опстанак државе, што је и записано у руској доктрини. Остаје донекле нејасна дефиниција речи „опстанак“, односно „постојање“, како дословно гласи превод. Да ли се то односи на угроженост било ког дела територије РФ, у смислу његове окупације, или на нестанак Русије као такве. Ипак, тешко је претпоставити да би руски државни врх чекао да ствари оду толико далеко пре него што употребе „све расположива средства“. У томе је опасност по човечанство, јер, као што се види, сличне изјаве дају све западне нуклеарне силе – а не само Русија. Ракете би летеле по целом свету.

 

ПРЕКРШЕНА КОНВЕНЦИЈА О НЕУТРАЛНИМ ДРЖАВАМА Лавров је указао да украјинску војну операцију „покрива“ чак 270 западних сателита – 70 војних и 200 комерцијалних, што он, поред осталог, тумачи и као укључивање тих држава у сукоб на страни Кијева. Овим се додатно увећава опасност избијања отвореног непријатељства и поменуте употребе „свих расположивих средстава“, без обзира на то што пешадија НАТО држава званично још није у већем броју крочила на тло Украјине. Јер западни сателити, наоружање и „добровољци-плаћеници“ већ одавно учествују у убијању Руса, како војника, тако и цивила. Амерички официри активно су укључени у избор мета за гађање, што су и сами потврдили, указао је руски дипломата и напоменуо да је према Хашким конвенцијама из 1907. године („Конвенција о законима и обичајима ратовања на копну“ и „Конвенција о положају непријатељских трговачких бродова на почетку непријатељстава“) забрањено снабдевање било које од зараћених страна.

„Дакле, испоруком оружја Кијеву, САД, Европска унија и НАТО не могу имати статус неутралних земаља. Једна од конвенција изричито забрањује отварање регрутних центара на територији неутралних држава. Сви знате како су украјинске амбасаде и генерални конзулати у европским и другим земљама отворено објављивали на својим сајтовима позиве да се придруже ‚светом рату‘ против Русије, односно бавили су се директним плаћеништвом. Западне земље које су дозволиле да се то уради на својој територији поново су прекршиле конвенцију о неутралним државама и тиме показале да нису спољни посматрачи, већ да су директно укључене у сукоб. Један од чланова конвенција забрањује употребу комуникација у војне сврхе. Већ сам рекао да је, преко западних влада, две стотине приватних сателита, укључујући, наравно, компанију ‚Старлинк‘, директно укључено у овај рат. Она има сателите и земаљску инфраструктуру. Укључивање овог ресурса у рат такође значи да САД у овој ситуацији нису нимало неутралне, већ се појављују као страна у сукобу“, упозорио је Лавров и тиме директно одговорио против кога би Москва могла да употреби „сва расположива средства“, ако до тога дође.

Још је нагласио тумачење Москве о оптужбама да је починила агресију против Украјине. „Принципи Повеље УН предвиђају поштовање територијалног интегритета држава. Истовремено, предвиђају поштовање права народа на самоопредељење. Очигледни сукоб између ова два концепта је био и остаје већ дуго предмет многих преговора. Убрзо након оснивања УН почео је рад на развијању разумевања свих принципа Повеље. Консензусом је одобрена Декларација Генералне скупштине о принципима односа међу државама у складу са Повељом УН, која садржи одељке ‚Право нације на самоопредељење‘ и ‚Територијални интегритет‘. Закључак Генералне скупштине у вези са тумачењем Повеље УН био је следећи: Све државе су дужне да поштују суверенитет и територијални интегритет сваке државе чије владе поштују принцип самоопредељења народа и представљају све народе који живе на њиховој територији. Ако се после државног удара у Украјини 2014, и после забране руског језика, образовања, медија, и након што су пучисти наставили да бомбардују дуги низ година територије чије становништво је одбијало да призна резултате пуча, неко усуди да ми каже да клика која седи у Кијеву – неонацистички режим који промовише нацистичку теорију и праксу у законе Украјине – заступа интересе људи на истоку своје земље, само ћу се насмејати. Сваком непристрасном посматрачу очигледно је да овај режим не представља људе који себе сматрају носиоцима руског језика и културе. Цитирао сам Зеленског који је рекао: ко хоће да буде Рус нека се губи. Да ли стварно мислите да он заступа интересе ових људи“, упитао је Лавров.

 

Висока излазност на референдуму и подршка припајању Русији, упркос терористичким актима и ваздушној опасности, јасно су показали кога грађани ЛНР, ДНР, Запорошке и Херсонске области сматрају окупатором, а кога ослободиоцем

РАСИСТИЧКИ ИНСТИКТИ И још додао: „Замислите на тренутак ако би Ирска у школама забранила енглески језик, у комуникацији, у биоскопима. Или да је Белгија урадила исто за Француску и Финска за Шведску. Можете ли замислити нешто слично? Ја не. То би се одмах сматрало недопустивим, дошло би до акција да се то спречи. У случају Украјине, дуги низ година политика елиминисања свега руског никада није привукла пажњу западних медија, и не само њих. Много пута смо покретали ово питање, позивали на акцију у Савету Европе, у УН, у контактима са НАТО-ом и ЕУ. Али као у деценијама након распада Совјетског Савеза када смо инсистирали да Европска унија заустави дискриминацију Руса у Летонији и Естонији, и ово је остало без пажње. Дубоко смо уверени да наши западни суседи имају расистичке инстинкте према Русији као земљи и као нацији. Ако имате чињенице које оповргавају оно што сам управо рекао о дискриминацији Руса у Естонији, Летонији и Украјини, где су донети закони који забрањују све наведено, онда можемо да разговарамо“, рекао је руски шеф дипломатије, излажући податке о ужасном положају руског народа у протеклим деценијама.

Пажњу је изазвао и његов одговор о могућности да САД и Русија уђу у директне преговоре о Украјини. „Не одбијамо контакте. Ако наши партнери желе да се састану тихо, да нико не зна за то, изволите. Увек је боље разговарати, али у ситуацији у којој смо сада Русија неће прва предузети никакве кораке. Све је срушено још 2014, када је ЕУ прекинула све контакте и уништила разгранату архитектуру наших односа. Рекли смо им да нам се јаве када их нешто занима. НАТО је, у јеку разговора о томе како треба да градимо европску безбедност, протерао скоро све запослене из нашег представништва. Да ли знате шта Американци осећају према Европи? Постојала је фраза коју су украјински националисти почели да изговарају давно: Украјина је Европа (Украина – це Европа). По мом мишљењу, Американци желе да изнесу још један слоган: Европа је Украјина (Европа – це Украина). Дмитриј Кулеба (украјински шеф дипломатије) је, на питање да ли Украјина жели у НАТО након изјаве Зеленског да нема места неутралности у њиховом мировном плану, одговорио да ће сада НАТО ући у Украјину, а не Украјина у НАТО. Зато и кажем, ако с нама контактирају, видећемо. Ми њих нећемо звати. Апсолутно су неспособни за преговоре, егоисти до сржи, мисле само на себе и своје интересе, неће поштовати баланс интереса и неће га ни тражити“, подвукао је Сергеј Лавров.

Изнео је још једну, можда и кључну опаску, о томе да Вашингтон и Лондон стоје у позадини сукоба. „Питао сам посреднике који ће ускоро ићи у Кијев, да ли они разговарају са Американцима. Укочили су се и рекли да су у њиховом мандату само преговори Русије и Украјине. Да ли је то озбиљно? Зар нико ко размишља не схвата да Украјином управљају САД, и све више Лондон?“, указао је руски министар иностраних послова и тиме дотакао суштину. Јер није Путин у децембру 2021. слао писма у Кијев, у последњем покушају да спречи сукоб, већ председнику Џозефу Бајдену у Белу кућу. Било је јасно ко стоји иза политике Кијева, али Американци су одговорили да немају о чему да разговарају с Москвом. Тиме је судбина Украјине запечаћена, што ће се видети после референдума о припајању Русији и спроведене мобилизације. Али за Европу – још увек – има шансе. Под условом да се истргне из матрице да је „Европа (це) Украјина“. Срећом, у Европи још има много људи (а понеки су и у Бриселу) који не прихватају да ће Европа постати Украјина. Наде, додуше, да ће бити могуће избећи „украјинизацију“ Европе, остаје све мање. Русија, како је то рекао и председник Путин – не блефира.

[/restrict]

Један коментар

  1. Dok se ne otkriju finasijeri svih ratova i vlasnici dugova drzava, korporacija i banaka svaki trud je uzaludan da zavladi mir.
    Moj predlog:
    Zabraniti tajno vlasništvo (tada ce paraziti i zlikovci isplivati na sunce da vidimo te gmazove)
    Udarati po vojnom savezu i zapadu je kao da skaces pod voz, treba kaznjavati stvarne krivce koji misle da su ne dodirljivi i setaju se u Švajcarskoj pored velelepnih nuklearnih skloništa.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *