HOĆE LI EVROPA POSTATI UKRAJINA

Sudbina Ukrajine je zapečaćena, što će se videti posle referenduma o pripajanju Rusiji i sprovedene mobilizacije, ali za Evropu još uvek ima šanse ako se istrgne iz nametnute matrice

Posle obraćanja ruskog predsednika Vladimira Putina domaćoj i svetskoj javnosti 21. septembra, kada je podržao održavanje referenduma o nezavisnosti i pripajanju Rusiji četiri republike i oblasti koje je nekada kontrolisao Kijev (Lugansk, Donjeck, Zaporožje i Herson), kao i o delimičnoj mobilizaciji, usledili su i nastupi šefa diplomatije Sergeja Lavrova u okviru Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Lavrov je imao priliku da odgovori na brojna pitanja stranih novinara i podvuče stavove Moskve koji se mnogima na Zapadu nimalo ne dopadaju. Mada ima i onih unutar zapadnog bloka koji se, uglavnom bezglasno, o brojnim pitanjima slažu s Moskvom, ali su prinuđeni da ćute. [restrict]

RAT ĆE SE VODITI DO KRAJA – S NACISTIMA BEZ KOMPROMISA Najpre je ruski ministar prokomentarisao izjave iz Vašingtona, Londona, Brisela i drugih zapadnih prestonica u vezi s referendumima koji će suštinski izmeniti geopolitičku situaciju u Evropi. Ukazao je da je sam predsednik Ukrajine Volodomir Zelenski još u avgustu prošle godine poručio „svima koji se osećaju kao Rusi“ da idu u Rusiju i olakšaju sebi život, o čemu je „Pečat“ ranije pisao. Kako je naglasio Lavrov, upravo je Zelenski svojim izjavama i ponašanjem pokrenuo proces koji je boravak etničkih Rusa u Ukrajini učinio nepodnošljivim i na kraju doveo do toga da su na teritoriji ovih regiona i republika raspisani referendumi o pridruživanju RF. Tačnije, poslušali su ukrajinskog predsednika i „otišli u Rusiju da bi olakšali sebi život“. Poneli su sa sobom i svoju zemlju natopljenu krvlju u borbi protiv različitih zavojevača tokom vekova. Visoka izlaznost na referendumu i podrška pripajanju Rusiji, uprkos terorističkim aktima i vazdušnoj opasnosti, jasno su pokazali koga građani LNR, DNR, Zaporoške i Hersonske oblasti smatraju okupatorom, a koga oslobodiocem.

Odgovarajući na pitanje novinara, da li će Moskva smatrati okupiranim čitave administrativne teritorije navedenih regiona, od kojih su neke još u rukama kijevskih vlasti, Lavrov je rekao da će „Rusija poštovati volju ljudi koji su godinama patili od zverstava neonacističkog režima“. Posle 21. septembra, kada je to prvi učinio Putin, svi ruski zvaničnici nazivaju ukrajinsku vlast „nacističkim režimom“, što podvlači da će se rat voditi do kraja – jer s nacistima nema kompromisa. Pozivanje u aktivni sastav ruske armije za početak 300.000 rezervista pokazuje da se Moskva sprema za takav scenario. Jer s dosadašnjim odnosnom snaga – gde je Kijev imao nadmoć čak i do sedam puta u broju vojnika, i do zuba naoružan zapadnom udarnom tehnikom – Moskva je dosegla limit u mogućnostima za brza ofanzivna dejstva na frontu dugačkom preko hiljadu kilometara. Sada će se to značajno izmeniti. I još više ako zatreba.

Zamoljen je Lavrov i da pojasni stav Rusije o upotrebi nuklearnog oružja, nakon izjave Putina o primeni „svih raspoloživih sredstava“ u odbrani teritorije RF. Da li se to odnosi i na nove teritorije koje bi posle referenduma ušle u sastav Rusije? Ovo i jeste ključno pitanje, ali se čini kao izlišno – sve teritorije koje se nalaze u ustavno-pravnom poretku Rusije imaju isti status i s formalnog stanovišta je svejedno da li je neko napao Moskvu, Lugansk, Severodonjeck ili Berđansk. Sve će se braniti „svim raspoloživim sredstvima“. To unosi sasvim novi momenat u rusku „specijalnu operaciju“, jer ulaskom ovih teritorija u sastav RF to postaje odbrambeni rat prema unutrašnjem ruskom zakonodavstvu, ma šta o tome mislili van granica Rusije. To će proizvoditi pravna dejstva na svaku instituciju i građanina Rusije.

Lavrov je u odgovoru podsetio i da je sada na Zapadu veoma moderna „kultura otkazivanja“ (cancel culture), odnosno zaborav svega što je ranije bilo. „Ovo naše zapadne kolege aktivno koriste ne samo u odnosu na neku zemlju, političare, ličnosti već i u odnosu na istorijski sled događaja. Na primer, 2014. godine, na potpuno isti način, naše zapadne kolege su nam svima rekle da ne mogu da prihvate aneksiju Krima i pitale zašto smo to uradili? Odgovoreno im je – da se prisetimo kako je sve počelo. Državni udar, pobijen ogroman broj ljudi. Pučisti su, pljujući po garancijama Nemačke, Francuske i Poljske, zauzeli upravne zgrade, počeli da jure tadašnjeg predsednika. Prve izjave pučista su bile zahtev da se ukine regionalni status ruskog jezika, a Rusi da napuste Krim. Naoružane grupe ljudi otišle su na poluostrvo da jurišaju na Vrhovni sovjet. Tek kasnije su Krimljani reagovali referendumom, a istočni regioni Ukrajine odbijanjem da priznaju rezultate puča. Ali zapadne kolege počinju da analiziraju sve ove događaje tek od trenutka kada nije bilo druge nego da se podrži iskrena volja Krimljana, od kojih je 95 odsto nedvosmisleno glasalo za povratak u Rusiju, gde su živeli vekovima“, istakao je Lavrov.

 

NUKLEARNI NARATIV I DOKTRINA Ukazao je i na istu „kulturu otkazivanja“ i u „nuklearnom narativu“, kada je u februaru ove godine, pre početka specijalne vojne operacije, Zelenski rekao da je tokom raspada SSSR-a za Ukrajinu bila velika greška odbacivanje nuklearnog oružja. Podsetio je i na druge pretnje nuklearnim oružjem prema Rusiji: „Francuski ministar spoljnih poslova Le Drijan glasno je izjavio da Rusija mora da zapamti da i Francuska ima nuklearno oružje. Ovo nije bilo izazvano ni na koji način, sa naših usana ova tema uopšte nije zvučala. Svi znate kako je gospođa Liz Tras odgovorila na novinarsko pitanje o tome da li se ne bi uplašila da pritisne crveno dugme. Što se tiče Rusije, a o tome su predsednik Vladimir Putin i drugi predstavnici Kremlja više puta govorili, naša zemlja ima doktrinu ‚O osnovama državne politike Ruske Federacije u oblasti nuklearnog odvraćanja‘. Ovo je otvoren dokument, sve je napisano u njemu. Pozivam vas da još jednom pogledate potpuno jasne slučajeve u kojima dozvoljavamo upotrebu nuklearnog oružja.“

Na ovaj način Lavrov je potvrdio Putinove reči da će Rusija upotrebiti „sva raspoloživa sredstva“ ukoliko bude ugrožen opstanak države, što je i zapisano u ruskoj doktrini. Ostaje donekle nejasna definicija reči „opstanak“, odnosno „postojanje“, kako doslovno glasi prevod. Da li se to odnosi na ugroženost bilo kog dela teritorije RF, u smislu njegove okupacije, ili na nestanak Rusije kao takve. Ipak, teško je pretpostaviti da bi ruski državni vrh čekao da stvari odu toliko daleko pre nego što upotrebe „sve raspoloživa sredstva“. U tome je opasnost po čovečanstvo, jer, kao što se vidi, slične izjave daju sve zapadne nuklearne sile – a ne samo Rusija. Rakete bi letele po celom svetu.

 

PREKRŠENA KONVENCIJA O NEUTRALNIM DRŽAVAMA Lavrov je ukazao da ukrajinsku vojnu operaciju „pokriva“ čak 270 zapadnih satelita – 70 vojnih i 200 komercijalnih, što on, pored ostalog, tumači i kao uključivanje tih država u sukob na strani Kijeva. Ovim se dodatno uvećava opasnost izbijanja otvorenog neprijateljstva i pomenute upotrebe „svih raspoloživih sredstava“, bez obzira na to što pešadija NATO država zvanično još nije u većem broju kročila na tlo Ukrajine. Jer zapadni sateliti, naoružanje i „dobrovoljci-plaćenici“ već odavno učestvuju u ubijanju Rusa, kako vojnika, tako i civila. Američki oficiri aktivno su uključeni u izbor meta za gađanje, što su i sami potvrdili, ukazao je ruski diplomata i napomenuo da je prema Haškim konvencijama iz 1907. godine („Konvencija o zakonima i običajima ratovanja na kopnu“ i „Konvencija o položaju neprijateljskih trgovačkih brodova na početku neprijateljstava“) zabranjeno snabdevanje bilo koje od zaraćenih strana.

„Dakle, isporukom oružja Kijevu, SAD, Evropska unija i NATO ne mogu imati status neutralnih zemalja. Jedna od konvencija izričito zabranjuje otvaranje regrutnih centara na teritoriji neutralnih država. Svi znate kako su ukrajinske ambasade i generalni konzulati u evropskim i drugim zemljama otvoreno objavljivali na svojim sajtovima pozive da se pridruže ‚svetom ratu‘ protiv Rusije, odnosno bavili su se direktnim plaćeništvom. Zapadne zemlje koje su dozvolile da se to uradi na svojoj teritoriji ponovo su prekršile konvenciju o neutralnim državama i time pokazale da nisu spoljni posmatrači, već da su direktno uključene u sukob. Jedan od članova konvencija zabranjuje upotrebu komunikacija u vojne svrhe. Već sam rekao da je, preko zapadnih vlada, dve stotine privatnih satelita, uključujući, naravno, kompaniju ‚Starlink‘, direktno uključeno u ovaj rat. Ona ima satelite i zemaljsku infrastrukturu. Uključivanje ovog resursa u rat takođe znači da SAD u ovoj situaciji nisu nimalo neutralne, već se pojavljuju kao strana u sukobu“, upozorio je Lavrov i time direktno odgovorio protiv koga bi Moskva mogla da upotrebi „sva raspoloživa sredstva“, ako do toga dođe.

Još je naglasio tumačenje Moskve o optužbama da je počinila agresiju protiv Ukrajine. „Principi Povelje UN predviđaju poštovanje teritorijalnog integriteta država. Istovremeno, predviđaju poštovanje prava naroda na samoopredeljenje. Očigledni sukob između ova dva koncepta je bio i ostaje već dugo predmet mnogih pregovora. Ubrzo nakon osnivanja UN počeo je rad na razvijanju razumevanja svih principa Povelje. Konsenzusom je odobrena Deklaracija Generalne skupštine o principima odnosa među državama u skladu sa Poveljom UN, koja sadrži odeljke ‚Pravo nacije na samoopredeljenje‘ i ‚Teritorijalni integritet‘. Zaključak Generalne skupštine u vezi sa tumačenjem Povelje UN bio je sledeći: Sve države su dužne da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet svake države čije vlade poštuju princip samoopredeljenja naroda i predstavljaju sve narode koji žive na njihovoj teritoriji. Ako se posle državnog udara u Ukrajini 2014, i posle zabrane ruskog jezika, obrazovanja, medija, i nakon što su pučisti nastavili da bombarduju dugi niz godina teritorije čije stanovništvo je odbijalo da prizna rezultate puča, neko usudi da mi kaže da klika koja sedi u Kijevu – neonacistički režim koji promoviše nacističku teoriju i praksu u zakone Ukrajine – zastupa interese ljudi na istoku svoje zemlje, samo ću se nasmejati. Svakom nepristrasnom posmatraču očigledno je da ovaj režim ne predstavlja ljude koji sebe smatraju nosiocima ruskog jezika i kulture. Citirao sam Zelenskog koji je rekao: ko hoće da bude Rus neka se gubi. Da li stvarno mislite da on zastupa interese ovih ljudi“, upitao je Lavrov.

 

RASISTIČKI INSTIKTI I još dodao: „Zamislite na trenutak ako bi Irska u školama zabranila engleski jezik, u komunikaciji, u bioskopima. Ili da je Belgija uradila isto za Francusku i Finska za Švedsku. Možete li zamisliti nešto slično? Ja ne. To bi se odmah smatralo nedopustivim, došlo bi do akcija da se to spreči. U slučaju Ukrajine, dugi niz godina politika eliminisanja svega ruskog nikada nije privukla pažnju zapadnih medija, i ne samo njih. Mnogo puta smo pokretali ovo pitanje, pozivali na akciju u Savetu Evrope, u UN, u kontaktima sa NATO-om i EU. Ali kao u decenijama nakon raspada Sovjetskog Saveza kada smo insistirali da Evropska unija zaustavi diskriminaciju Rusa u Letoniji i Estoniji, i ovo je ostalo bez pažnje. Duboko smo uvereni da naši zapadni susedi imaju rasističke instinkte prema Rusiji kao zemlji i kao naciji. Ako imate činjenice koje opovrgavaju ono što sam upravo rekao o diskriminaciji Rusa u Estoniji, Letoniji i Ukrajini, gde su doneti zakoni koji zabranjuju sve navedeno, onda možemo da razgovaramo“, rekao je ruski šef diplomatije, izlažući podatke o užasnom položaju ruskog naroda u proteklim decenijama.

Pažnju je izazvao i njegov odgovor o mogućnosti da SAD i Rusija uđu u direktne pregovore o Ukrajini. „Ne odbijamo kontakte. Ako naši partneri žele da se sastanu tiho, da niko ne zna za to, izvolite. Uvek je bolje razgovarati, ali u situaciji u kojoj smo sada Rusija neće prva preduzeti nikakve korake. Sve je srušeno još 2014, kada je EU prekinula sve kontakte i uništila razgranatu arhitekturu naših odnosa. Rekli smo im da nam se jave kada ih nešto zanima. NATO je, u jeku razgovora o tome kako treba da gradimo evropsku bezbednost, proterao skoro sve zaposlene iz našeg predstavništva. Da li znate šta Amerikanci osećaju prema Evropi? Postojala je fraza koju su ukrajinski nacionalisti počeli da izgovaraju davno: Ukrajina je Evropa (Ukraina – ce Evropa). Po mom mišljenju, Amerikanci žele da iznesu još jedan slogan: Evropa je Ukrajina (Evropa – ce Ukraina). Dmitrij Kuleba (ukrajinski šef diplomatije) je, na pitanje da li Ukrajina želi u NATO nakon izjave Zelenskog da nema mesta neutralnosti u njihovom mirovnom planu, odgovorio da će sada NATO ući u Ukrajinu, a ne Ukrajina u NATO. Zato i kažem, ako s nama kontaktiraju, videćemo. Mi njih nećemo zvati. Apsolutno su nesposobni za pregovore, egoisti do srži, misle samo na sebe i svoje interese, neće poštovati balans interesa i neće ga ni tražiti“, podvukao je Sergej Lavrov.

Izneo je još jednu, možda i ključnu opasku, o tome da Vašington i London stoje u pozadini sukoba. „Pitao sam posrednike koji će uskoro ići u Kijev, da li oni razgovaraju sa Amerikancima. Ukočili su se i rekli da su u njihovom mandatu samo pregovori Rusije i Ukrajine. Da li je to ozbiljno? Zar niko ko razmišlja ne shvata da Ukrajinom upravljaju SAD, i sve više London?“, ukazao je ruski ministar inostranih poslova i time dotakao suštinu. Jer nije Putin u decembru 2021. slao pisma u Kijev, u poslednjem pokušaju da spreči sukob, već predsedniku Džozefu Bajdenu u Belu kuću. Bilo je jasno ko stoji iza politike Kijeva, ali Amerikanci su odgovorili da nemaju o čemu da razgovaraju s Moskvom. Time je sudbina Ukrajine zapečaćena, što će se videti posle referenduma o pripajanju Rusiji i sprovedene mobilizacije. Ali za Evropu – još uvek – ima šanse. Pod uslovom da se istrgne iz matrice da je „Evropa (ce) Ukrajina“. Srećom, u Evropi još ima mnogo ljudi (a poneki su i u Briselu) koji ne prihvataju da će Evropa postati Ukrajina. Nade, doduše, da će biti moguće izbeći „ukrajinizaciju“ Evrope, ostaje sve manje. Rusija, kako je to rekao i predsednik Putin – ne blefira.

[/restrict]