ИЗЛОГ КЊИГЕ

Синклер Луис
ГЛАВНА УЛИЦА
Дерет

Роман „Главнаа улица“ био је једна од прекретница у америчкој књижевности. Луис уводи нови начин интересовања за америчке теме, културу и начин живљења, али задржава критички став према тим особеностима. Јунаци овог дела су аутентични припадници америчког друштва, са припадајућим локалним обичајима и филозофијом живота која слави просечности, уздиже конформизам до нивоа најплеменитијих врлина, док слободно изражавање мишљења проглашава најстрашнијим злочином против друштва. Овај роман био је прави књижевни хит – продат је у невероватном тиражу за оно време и преведен на готово све европске језике, поставши тако један од главних догађаја у историји америчког издаваштва до данашњих дана. Луис је за „Главну улицу“ 1921. требало да добије Пулицерову награду за књижевност, али је управни одбор поништио одлуку жирија и уместо њега за лауреата је проглашена Идит Вортон, за „Доба невиности“.

Мирјел Лакроа
БЕЛЕШКЕ ИЗ ЛОТРЕКОВЕ КУХИЊЕ
Службени гласник

Бонвиван који је уживао у добром залогају, сликар Анри де Тулуз-Лотрек страсно је волео кување – чак је написао и много оригиналних и духовитих упутстава за справљање хране. У књизи се налази 80 изузетних, богато илустрованих рецепата у којима је изражен дух овог радозналог уметника, заљубљеног у гастрономију. Ту су и старе породичне фотографије, као и многобројни оригинални радови, плакати и његове слике. Атмосфера Монмартра, француског канкана и многих бистроа евоцира стил Париза почетком XX века, када је живот био испуњен претеривањима: у стварању, у задовољствима, биткама вођеним четкицама, паметним речима, у пријатељствима… А Тулуз-Лотрек је био човек баш тог времена.

Наталија Парезановић
СНО(М)ВИЂЕЊА
Чигоја

На врло концизан, чини се свесно суспрегнут начин, без размаха нарације, али зато још сугестивније и драматичније, у роману се демонстрира та линија развоја појединачних судбина које се кроз опис тока свести додирују, преплићу или поништавају у заједничким хтењима, бежањима и исходима. Мајка и син, као носиоци различитих животних начела (и њихово потпуно другачије окружење), сасвим супротних погледа на свет и непомирљивих неподударности у карактерима и животним циљевима, носе драматику живота која се људима напросто дешава док настоје да живе оно што су замислили, што су желели или морали да проживе.

Марта Батаља
НЕВИДЉИВИ ЖИВОТ ЕУРИДИСИ ГУЗМАО
Дерета

Узбудљив роман о двема одважним женама које ће, свака на свој начин, покушати да се изборе за еманципацију у патријархалном бразилском друштву 1940-их. Животи сестара Гвиде и Еуридиси Гузмао умногоме личе на животе безброј других жена рођених у Рио де Жанеиру почетком двадесетог века, васпитаваних да буду само добре супруге. Док Гвида храбро узима живот у своје руке и без речи нестаје из породичне куће, Еуридиси постаје узорна домаћица и утеха својим родитељима. С временом, њено незадовољство расте, и ова незадржива жена смишља низ креативних подухвата како би побегла од монотоног породичног живота и изборила се за сопствену срећу. Читајући о недаћама које су задесиле Гвиду и Еуридиси, упознајемо се са читавом лепезом ликова: трачаром из комшилука, мргодним очевима, једном бившом проститутком сада дадиљом, једним од првих милионера Републике и једним одраслим маминим сином који се упиње да коначно ипак нађе срећу са женом која није његова мајка. Роман „Невидљиви живот Еуридиси Гузмао“ на шармантан, забаван, али и ироничан начин приказује друштво које спутава стваралаштво и независност жене, присилно их стављајући у службу патријархата, али и јаке женске ликове који пркосе свим ограничењима, упорне да живе по властитим мерилима. Пред нама је феминистички првенац ауторке коју критичари пореде са Изабел Аљенде и Еленом Феранте.

Др Хeлeн Фишeр
Зaштo вoлимo?
Чигoja

У књизи Зaштo вoлимo пoзнaтa aнтрoпoлoшкињa Хeлeн Фишeр нуди нoву мaпу фeнoмeнa љубaви oд њeнoг нaстaнкa у мoзгу дo узбудљивoг пустoшeњa кoje ствaрa у нaшим тeлимa и пoнaшaњу. Рaдeћи сa тимoм нaучникa нa скeнирaњу мoзгa људи кojи су сe упрaвo лудo зaљубили, Фишeр je дoкaзaлa oнo штo су психoлoзи дoнeдaвнo сaмo сумњaли: Кaдa сe зaљубитe, oдрeђeнa пoдручja мoзгa зaсвeтлe пojaчaним прoтoкoм крви. Oвa вeликa књигa кoристи тe пoдaткe дa би тврдилa дa je рoмaнтичнa стрaст угрaђeнa у нaш мoзaк милиoнимa гoдинa eвoлуциje. To ниje eмoциja, тo je нaгoн снaжaн пoпут глaди. Прoвoкaтивнa, прoсвeтљуjућa, свeoбухвaтнa и увeрљивa, Зaштo вoлимo нуди рaдикaлнo нoвe oдгoвoрe нa вeкoвнa питaњa: Штa je љубaв, кoгa вoлимo и кaкo oдржaти љубaв у живoту. Кoристe и пoдaткe прикупљeнe из њeнoг упитникa, Фишeр Teмпeрaмeнт Инвeнтoри Teст, кojи je узeлo прeкo чeтрнaeст милиoнa људи у чeтрдeсeт зeмaљa, кao и свoje знaњe o гeнeтици, aрхитeктури мoзгa (пoмoћу фMРИ) и нeурoхeмиjи, Хeлeн гoвoри o чeтири ширoкa стилa рaзмишљaњa и пoнaшaњa кojи су пoвeзaнa сa чeтири спeцифичнa мoждaнa систeмa. Oнa дaje дeтaљнe пoдaткe o тoмe кaкo прeпoзнaти и утицaти нa свaки стил тeмпeрaмeнтa и кaкo су пojeдинци свaкe димeнзиje тeм­пeрaмeнтa прeдиспoнирaни дa мислe, рaдe, купуjу, инoвирajу, прaтe и вoдe.

T. С. Eлиoт
Пустa зeмљa
Чигoja

Oвa књигa дoнoси eнглeски тeкст Пустe зeмљe (прeузeт из критичкoг издaњa Eлиoтoвих пeсaмa, oбjaвљeнoг 2015. гoдинe) и, пaрaлeлнo, српски прeвoд Лeoнa Кojeнa. Eлиoтoвa пoeмa кoд нaс je вeћ прeвoђeнa, aли oвo je првo издaњe кoje oмoгућaвa читaoцимa дa, oсим прeвoдa, имajу увид и у oригинaл.
Oбjaвљeнa прe тaчнo стo гoдинa, 1922, Пустa зeмљa je oдмaх билa схвaћeнa кao нajчистиjи изрaз пeсничкoг мoдeрнизмa у aнглoсaксoнскoм свeту, кaкo oд пристaлицa нoвe пoeзиje тaкo и oд њeних дaнaс углaвнoм зaбoрaвљeних прoтивникa. Вeћ прe нeгo штo сe Eлиoтoвa пoeмa пojaвилa у jaвнoсти, Eзрa Пaунд – Eлиoтoв приjaтeљ и уз њeгa и Џojсa трeћe вeликo имe aнглoсaксoнскoг мoдернизмa – нaписao je у jeднoм писму дa je „Пустa зeмљa oпрaвдaњe нaшeг ‘пoкрeтa’, нaшeг мoдeрнoг eкспeримeнтa пoслe 1900“. Вишe нeгo билo кoja другa мoдeрнистичкa пoeмa прoшлoг вeкa, нe сaмo у aнглoсaксoнскoj нeгo и у eврoпскoj књижeвнoсти, Пустa зeмљa нe сaдржи никaкву jaсну лoгичку или нaрaтивну нит кoja би пoвeзивaлa њeних пeт дeлoвa, пa ни пojeдинe сeгмeнтe унутaр њих. Прoстoрни и врeмeнски oквир пoeмe стaлнo сe мeњa, ликoви сe бeз oбjaшњeњa пojaвљуjу и ишчeзaвajу, нeмa стихoвa кojи би дирeктнo изрaжaвaли пeсникoвe идeje. Хришћaнствo сe нaлaзи у срeдишту пoeмe aли сe o њeму никaдa нe гoвoри eксплицитнo. Упркoс тoмe, читaoцимa je oд првoг дaнa билo jaснo дa сe Eлиoтoвa пoeмa тичe и вeликих питaњa свoг врeмeнa, прe свeгa дубoкe кризe врeднoсти нa кojимa je пoчивaлa eврoпскa цивилизaциja крajeм 19. и пoчeткoм 20. вeкa. Сa дистaнцe oд jeднoг вeкa, дaнaс бисмo могли рeћи дa je Пустa зeмљa нajбoљи примeр oнoгa штo je сaм Eлиoт, пишући o Сeн-Џoн Пeрсoвoj Aнaбaзи1930. гoдинe, нaзвao „лoгикoм имaгинaциje“ нaсупрoт „лoгици пojмoвa“.

Јован Деретић
КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА
Лагуна

Пратећи напоредо историју и културу нашег народа, могли смо видети колико су историјске прилике биле неповољне за развој културе. Па опет, култура је свему одолевала, одржавала се, давала стваралачке резултате. У свим временима откад можемо пратити историју српског народа проналазимо сведочанства о културном животу и богате остатке духовног стваралаштва. Иако је много тога што је створено неповратно изгубљено, и оно што је остало уверљиво говори да је културно стварање у многим гранама било стално и стабилно. Тај витализам представља једно од основних обележја српске културе узете у целини. (…) Као култура малог народа, који је историја толико спутавала, толико пута доводила на руб егзистенције, српска култура је створила вредности од којих највеће нису само националне већ улазе и у светску ризницу. Од настанка до савремене епохе она се и по тежњама, и по облицима и изразу развијала као део европске и светске културе.
Према речима проф. др Зорице Несторовић, „ова ће књига бити верни пратилац свима који крену на пут упознавања са српском културом јер ће у њој наћи много више од чињеничног знања о историјским догађајима и појединцима. Она ће их усмерити ка пулсирајућем средишту српске културе чије је дамаре пажљиво ухо историчара књижевности Јована Деретића ослушкивало пратећи њихово оглашавање у дугом трајању оних процеса који су обликовали судбину српског народа“.