IZLOG KNJIGE

Sinkler Luis
GLAVNA ULICA
Deret

Roman „Glavnaa ulica“ bio je jedna od prekretnica u američkoj književnosti. Luis uvodi novi način interesovanja za američke teme, kulturu i način življenja, ali zadržava kritički stav prema tim osobenostima. Junaci ovog dela su autentični pripadnici američkog društva, sa pripadajućim lokalnim običajima i filozofijom života koja slavi prosečnosti, uzdiže konformizam do nivoa najplemenitijih vrlina, dok slobodno izražavanje mišljenja proglašava najstrašnijim zločinom protiv društva. Ovaj roman bio je pravi književni hit – prodat je u neverovatnom tiražu za ono vreme i preveden na gotovo sve evropske jezike, postavši tako jedan od glavnih događaja u istoriji američkog izdavaštva do današnjih dana. Luis je za „Glavnu ulicu“ 1921. trebalo da dobije Pulicerovu nagradu za književnost, ali je upravni odbor poništio odluku žirija i umesto njega za laureata je proglašena Idit Vorton, za „Doba nevinosti“.

Mirjel Lakroa
BELEŠKE IZ LOTREKOVE KUHINJE
Službeni glasnik

Bonvivan koji je uživao u dobrom zalogaju, slikar Anri de Tuluz-Lotrek strasno je voleo kuvanje – čak je napisao i mnogo originalnih i duhovitih uputstava za spravljanje hrane. U knjizi se nalazi 80 izuzetnih, bogato ilustrovanih recepata u kojima je izražen duh ovog radoznalog umetnika, zaljubljenog u gastronomiju. Tu su i stare porodične fotografije, kao i mnogobrojni originalni radovi, plakati i njegove slike. Atmosfera Monmartra, francuskog kankana i mnogih bistroa evocira stil Pariza početkom XX veka, kada je život bio ispunjen preterivanjima: u stvaranju, u zadovoljstvima, bitkama vođenim četkicama, pametnim rečima, u prijateljstvima… A Tuluz-Lotrek je bio čovek baš tog vremena.

Natalija Parezanović
SNO(M)VIĐENJA
Čigoja

Na vrlo koncizan, čini se svesno suspregnut način, bez razmaha naracije, ali zato još sugestivnije i dramatičnije, u romanu se demonstrira ta linija razvoja pojedinačnih sudbina koje se kroz opis toka svesti dodiruju, prepliću ili poništavaju u zajedničkim htenjima, bežanjima i ishodima. Majka i sin, kao nosioci različitih životnih načela (i njihovo potpuno drugačije okruženje), sasvim suprotnih pogleda na svet i nepomirljivih nepodudarnosti u karakterima i životnim ciljevima, nose dramatiku života koja se ljudima naprosto dešava dok nastoje da žive ono što su zamislili, što su želeli ili morali da prožive.

Marta Batalja
NEVIDLJIVI ŽIVOT EURIDISI GUZMAO
Dereta

Uzbudljiv roman o dvema odvažnim ženama koje će, svaka na svoj način, pokušati da se izbore za emancipaciju u patrijarhalnom brazilskom društvu 1940-ih. Životi sestara Gvide i Euridisi Guzmao umnogome liče na živote bezbroj drugih žena rođenih u Rio de Žaneiru početkom dvadesetog veka, vaspitavanih da budu samo dobre supruge. Dok Gvida hrabro uzima život u svoje ruke i bez reči nestaje iz porodične kuće, Euridisi postaje uzorna domaćica i uteha svojim roditeljima. S vremenom, njeno nezadovoljstvo raste, i ova nezadrživa žena smišlja niz kreativnih poduhvata kako bi pobegla od monotonog porodičnog života i izborila se za sopstvenu sreću. Čitajući o nedaćama koje su zadesile Gvidu i Euridisi, upoznajemo se sa čitavom lepezom likova: tračarom iz komšiluka, mrgodnim očevima, jednom bivšom prostitutkom sada dadiljom, jednim od prvih milionera Republike i jednim odraslim maminim sinom koji se upinje da konačno ipak nađe sreću sa ženom koja nije njegova majka. Roman „Nevidljivi život Euridisi Guzmao“ na šarmantan, zabavan, ali i ironičan način prikazuje društvo koje sputava stvaralaštvo i nezavisnost žene, prisilno ih stavljajući u službu patrijarhata, ali i jake ženske likove koji prkose svim ograničenjima, uporne da žive po vlastitim merilima. Pred nama je feministički prvenac autorke koju kritičari porede sa Izabel Aljende i Elenom Ferante.

Dr Helen Fišer
Zašto volimo?
Čigoja

U knjizi Zašto volimo poznata antropološkinja Helen Fišer nudi novu mapu fenomena ljubavi od njenog nastanka u mozgu do uzbudljivog pustošenja koje stvara u našim telima i ponašanju. Radeći sa timom naučnika na skeniranju mozga ljudi koji su se upravo ludo zaljubili, Fišer je dokazala ono što su psiholozi donedavno samo sumnjali: Kada se zaljubite, određena područja mozga zasvetle pojačanim protokom krvi. Ova velika knjiga koristi te podatke da bi tvrdila da je romantična strast ugrađena u naš mozak milionima godina evolucije. To nije emocija, to je nagon snažan poput gladi. Provokativna, prosvetljujuća, sveobuhvatna i uverljiva, Zašto volimo nudi radikalno nove odgovore na vekovna pitanja: Šta je ljubav, koga volimo i kako održati ljubav u životu. Koriste i podatke prikupljene iz njenog upitnika, Fišer Temperament Inventori Test, koji je uzelo preko četrnaest miliona ljudi u četrdeset zemalja, kao i svoje znanje o genetici, arhitekturi mozga (pomoću fMRI) i neurohemiji, Helen govori o četiri široka stila razmišljanja i ponašanja koji su povezana sa četiri specifična moždana sistema. Ona daje detaljne podatke o tome kako prepoznati i uticati na svaki stil temperamenta i kako su pojedinci svake dimenzije tem­peramenta predisponirani da misle, rade, kupuju, inoviraju, prate i vode.

T. S. Eliot
Pusta zemlja
Čigoja

Ova knjiga donosi engleski tekst Puste zemlje (preuzet iz kritičkog izdanja Eliotovih pesama, objavljenog 2015. godine) i, paralelno, srpski prevod Leona Kojena. Eliotova poema kod nas je već prevođena, ali ovo je prvo izdanje koje omogućava čitaocima da, osim prevoda, imaju uvid i u original.
Objavljena pre tačno sto godina, 1922, Pusta zemlja je odmah bila shvaćena kao najčistiji izraz pesničkog modernizma u anglosaksonskom svetu, kako od pristalica nove poezije tako i od njenih danas uglavnom zaboravljenih protivnika. Već pre nego što se Eliotova poema pojavila u javnosti, Ezra Paund – Eliotov prijatelj i uz njega i DŽojsa treće veliko ime anglosaksonskog modernizma – napisao je u jednom pismu da je „Pusta zemlja opravdanje našeg ‘pokreta’, našeg modernog eksperimenta posle 1900“. Više nego bilo koja druga modernistička poema prošlog veka, ne samo u anglosaksonskoj nego i u evropskoj književnosti, Pusta zemlja ne sadrži nikakvu jasnu logičku ili narativnu nit koja bi povezivala njenih pet delova, pa ni pojedine segmente unutar njih. Prostorni i vremenski okvir poeme stalno se menja, likovi se bez objašnjenja pojavljuju i iščezavaju, nema stihova koji bi direktno izražavali pesnikove ideje. Hrišćanstvo se nalazi u središtu poeme ali se o njemu nikada ne govori eksplicitno. Uprkos tome, čitaocima je od prvog dana bilo jasno da se Eliotova poema tiče i velikih pitanja svog vremena, pre svega duboke krize vrednosti na kojima je počivala evropska civilizacija krajem 19. i početkom 20. veka. Sa distance od jednog veka, danas bismo mogli reći da je Pusta zemlja najbolji primer onoga što je sam Eliot, pišući o Sen-DŽon Persovoj Anabazi1930. godine, nazvao „logikom imaginacije“ nasuprot „logici pojmova“.

Jovan Deretić
KULTURNA ISTORIJA SRBA
Laguna

Prateći naporedo istoriju i kulturu našeg naroda, mogli smo videti koliko su istorijske prilike bile nepovoljne za razvoj kulture. Pa opet, kultura je svemu odolevala, održavala se, davala stvaralačke rezultate. U svim vremenima otkad možemo pratiti istoriju srpskog naroda pronalazimo svedočanstva o kulturnom životu i bogate ostatke duhovnog stvaralaštva. Iako je mnogo toga što je stvoreno nepovratno izgubljeno, i ono što je ostalo uverljivo govori da je kulturno stvaranje u mnogim granama bilo stalno i stabilno. Taj vitalizam predstavlja jedno od osnovnih obeležja srpske kulture uzete u celini. (…) Kao kultura malog naroda, koji je istorija toliko sputavala, toliko puta dovodila na rub egzistencije, srpska kultura je stvorila vrednosti od kojih najveće nisu samo nacionalne već ulaze i u svetsku riznicu. Od nastanka do savremene epohe ona se i po težnjama, i po oblicima i izrazu razvijala kao deo evropske i svetske kulture.
Prema rečima prof. dr Zorice Nestorović, „ova će knjiga biti verni pratilac svima koji krenu na put upoznavanja sa srpskom kulturom jer će u njoj naći mnogo više od činjeničnog znanja o istorijskim događajima i pojedincima. Ona će ih usmeriti ka pulsirajućem središtu srpske kulture čije je damare pažljivo uho istoričara književnosti Jovana Deretića osluškivalo prateći njihovo oglašavanje u dugom trajanju onih procesa koji su oblikovali sudbinu srpskog naroda“.