Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Прогон руских новинара на Западу достигао је неприхватљиве размере, изјавио је руски министар спољних послова
Узнемиравање руских новинара у САД-у, Европи и Украјини достигло је масовне размере, рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров. Москва никада није желела да предузме било какве мере које би утицале на новинарске слободе, али Вашингтон и његови савезници не остављају Русији другог избора осим да узврати, рекао је министар новинарима на заједничкој конференцији за новинаре са својим венецуеланским колегом Карлосом Фаријом.
Русија је заинтересована да оконча овај рат против новинара, рекао је Лавров, додајући да западне земље очигледно не могу да га зауставе, а да не „изгубе образ“. Москва не може само да стоји скрштених руку с обзиром на притисак са којим се суочавају њени новинари, посебно пошто је прогон достигао размере „које је више немогуће издржати“, навео је Лавров.
„У почетку нисмо хтели да дајемо реципрочни одговор који би утицао на права новинара, али Запад је својим рукама закопао слободу говора“, рекао је министар. Он, међутим, није најавио никакве нове мере против страних медија у Русији.
„Нисмо ми започели овај рат“, рекао је Лавров и додао да је Запад „отишао предалеко“. Министар је оптужио западне владе да одступају од норми међународног права и уместо тога стварају сопствена правила која им омогућавају да једнострано одлучују шта је „слобода информација“ а шта „пропаганда“.
Министар се посебно осврнуо на одлуку француског председника Емануела Макрона да забрани руској телевизији РТ и новинској агенцији Спутњик, прво да извјештавају о његовој кампањи 2017., а касније и приступ Јелисејској палати 2018. године. Макрон је такође описао оба медија као „органе утицаја и пропаганде“.
„Постоји велики број таквих примера“, рекао је Лавров.
Руска војна операција у Украјини, која је покренута крајем фебруара, додатно је заоштрила односе између Москве и Запада, укључујући и медијску област. Као одговор на руску операцију, западне земље увеле су забране и ограничења одређеним медијима. Као резултат ових мера, РТ и Спутњик, па чак и њихови налози на неким платформама друштвених мрежа постали су недоступни у ЕУ. Аустралија, Канада и Велика Британија су следиле овај пример.
САД имају уставну забрану отворене цензуре, али је Јутјуб ипак блокирао налоге РТ-а и Спутњика. Русија је одговорила блокирањем сајтова неколико западних државних медија, укључујући Би-Би-Си, Дојче веле и Радио Слободна Европа.
