Котлови Донбаса

Пише Стевица С. Карапанџин

Друга етапа Специјалне војне операције (руски званични назив) Оружаних снага Руске Федерације у Украјини наставља се са успехом по руску страну. Иако спорије, нападач циљеве остварује постепеним тактичким напредовањем, док се у североисточном делу зоне операције ових дана могу очекивати и први успеси оперативног значаја, о чему и даље има мало веродостојних информација

Руска страна је прву етапу операције обележила стратегијским изненађењем и непрекидном иницијативом обезбедила је његову експлоатацију на оперативном и тактичком нивоу. Уз велике маневре (Z), дубока уклињавања по правцима и објектима (V), широке обухвате (О), развлачење и везивање украјинских снага на фронт преко 3.000 километара, с бројним тактичким десантима, непрекидним високопрецизним ракетним ударима и постепеним преношењем тежишта на исток, стварани су услови за другу етапу операције. Претходило јој је стратегијско обмањивање с намером напада на Кијев, и заузимање Маријупоља. Након двонедељних припрема, прегруписавања снага, увођења другог оперативног ешелона и изолације зоне операције високопрецизним ракетним ударима, друга етапа започела је 19. априла 2022. године.

РУСКА ДЕЈСТВА У пракси је потврђена процена да ће се руске главне снаге ангажовати са севера општим правцем Изјум–Славјанск са око 30 батаљонских тактичких група, и са истока општим правцем Луганск–Артјомовск (Бахмут) са око 24 батаљонске тактичке групе. Од укупно 109 батаљонских тактичких група (од тога 9 у резерви) које руска страна (према украјинским изворима) тренутно ангажује у овом рату, на линији фронта дужине око 700 километара, више од половине (54) ангажовано је на главном правцу напада према Славјанску, Краматорску, Лисичанску и Артјомовску, на фронту дужине око 120 км.
Руске снаге су са севера брзо постигле више тактичких успеха продорима на правцима Изјум–Барвенково, Изјум–Долина и Красни Лиман – Јампољ. Међутим, проблеме су имале дуж реке Северски Доњец због немогућности овладавања њеном јужном обалом. Са североистока и истока већ поменуте руске снаге јачине око 24 батаљонске тактичке групе, заједно с јединицама две отцепљене републике које су од почетка рата биле у борбеном додиру са украјинским снагама, наставиле су с нападним дејствима на предњи крај одбране Оперативне групе „Свобода“ (јачине око 13 бригада). У томе су имале већи број тактичких успеха на правцима Александровка–Северодоњецк и Тројицкоје–Попаснаја и у садејству са снагама које нападају са севера потиснуле украјинске јединице из Севернодоњецка.
У рејону Харкова блокирани су покушаји тактичких контранапада украјинских јединица са три руске батаљонске тактичке групе. Посебно је важно поменути онемогућавање украјинског тактичког испада на територију Руске Федерације. Наиме, средином маја украјинске снаге избиле су на државну границу, заузевши насеље Терноваја Старица. С обзиром на то да је руска страна благовремено са око 16 батаљонских тактичких група посела зону одбране са предњим крајем на линији Козачја Лопањ – Липца – Веселое – Терноваја Старица, снаге нападача су заустављене и одбачене.
На југу и југоистоку руска страна је од Горловке до Никопоља ангажовала снаге јачине око 12 батаљонских тактичких група, којима се након заузимања челичане „Азовстаљ“ у Маријупољу прикључило још око 10. Јединице упућене у циљу блокаде украјинских јединица у Гуљај Пољу ради спречавања њихове интервенције у бок руских снага које настоје да пробојем преко Велике Новоселке окруже украјинску групацију у рејонима Авдејевка, Курахово и Красногоровка, зауставиле су их у покушају продора и нанеле им значајне губитке.
Руска групација од око 13 батаљонских тактичких група на правцу према Николајеву, у борбеном додиру са украјинским снагама јачине око две бригаде, била је у дефанзиви ради спречавања украјинског удара у бок јужне руске групације. У односу на изразито нападна дејстава на северу и истоку зоне операције, руска дејства на југу и југоистоку у овој етапи имала су дефанзивни карактер ради блокирања и везивања украјинских снага и заштите сопствених бокова.

[restrict]

НОВА ТАКТИКА За четири месеца рата руска страна заузела је око 20 одсто украјинске територије, у међувремену у потпуности променивши нападну тактику. Руске снаге су у овој етапи избегавале отворене пешадијске сударе и уз непрекидна и снажна разарајућа дејства цевном и ракетном артиљеријом и армијском авијацијом вршиле продоре по изабраним правцима ради расецања снага браниоца и стварања више мањих котлова. Настојале су да унапреде тактичке поступке ради синергијског деловања свих видова и родова војске, уз употребу многобројних беспилотних летелица. На тактичком нивоу, код главних офанзивних снага, на изабраним правцима дејствовале су ударне групе, које су након уништења украјинских отпорних тачака „ватреним таласима“ и „чишћења“ првих линија настављале са офанзивним дејствима у дубину одбране непријатеља.
Јединице Националне гарде, чеченских добровољаца и резерве, као и народних милиција две самопроглашене републике, успостављале су контролу територије и решавале питања заробљеника и односа са цивилним становништвом. На тај начин, максимално користећи превласт у ваздушном простору и уз велику надмоћ у артиљерији, руска страна је смањила властите губитке на минимум, истовремено наносећи непријатељу велике неповратне губитке.
Украјинске снаге и у овој етапи операције, због начина дејстава које је наметнула руска страна, нису имале могућности за иницијативу, осим у минималном обиму на тактичком нивоу. Са снагама доведеним из стратегијске резерве и из правца Кијева (око 11 бригада) у току припреме друге етапе операције, са 7 бригада нису успеле да угрозе десни бок северне, као што ни са четири бригаде нису угрозиле леви бок јужне руске групације.
Брзи тактички продори руских снага кроз зону украјинске одбране са севера, североистока, истока и југоистока непрекидно су угрожавали правце дотура и логистичке подршке украјинској страни. У северном делу зоне операције украјинске снаге дуго су успевале да спрече руске јединице у извршењу насилног преласка реке Северски Доњец. Приликом једног таквог покушаја, средином маја код Белогоровке, највероватније због непридржавања тактичких начела при извођењу иначе сложене нападне радње уз насилни прелазак реке, руској страни је на мостовном месту преласка украјинском артиљеријом уништена механизована јединица еквивалента батаљона.

КЉУЧ ОДБРАНЕ Руске снаге са севера, из правца Свјатогорска и Красног Лимана, напредују ка Славјанску који је већ у домету руске артиљерије. После више неуспелих покушаја форсирале су Северски Доњец код места Привоље, северозападно од Лисичанска, оформиле мостобран на јужној обали реке, увеле снаге на том правцу, које, овладавши Белогоровком, сада учествују у даљим дејствима према Лисичанску. Тиме је дат значајан допринос стављању овог града у окружење са три стране. Лисичанск је у завршној фази заузимања, и то је први руски успех оперативног значаја у другој етапи операције, поготово што се у непосредној близини украјинске снаге јачине око 2.000 војника, које бране насеља Горко и Залатноје, већ данима налазе у котлу. Осим што се сада цела Луганска област ставља под контролу руских снага, отвара се простор и за даље успехе оперативног значаја, што може довести до слома главних снага украјинске одбране на североистоку.
Највероватније ће након решавања Лисичанска уследити руски напад ради пробијања наредне линије украјинске одбране Северск–Соледар–Артјомовск у циљу избијања пред Славјанск и Краматорск из правца истока. Надаље, у садејству са снагама са севера, то би као резултат могло имати окружење главнине украјинске оперативне групе „Свобода“ у овим градовима и њихово уништење. У предстојећим борбама и бојевима при окружењу и заузимању Славјанска и Краматорска украјинске покушаје удара у бок руских снага из правца севера контраиспадима највероватније ће спречавати руска групација која је успешно одбранила државну територију Руске Федерације североисточно од Харкова.
Уколико руске снаге добију битку за Славјанск и Краматорск, може се очекивати да главнину снага са севера преусмере ка југу и југоистоку ради обухвата групације у рејону Авдејевка–Курахово–Покровск и у садејству са јединицама са југа, које врше везивање украјинских снага, избију на административну линију Доњецке области. Руске снаге су све време друге етапе операције са југоистока везивале снаге браниоца Авдејевке, које, по неким проценама, у добро утврђеној зони броје око 20.000 војника. Такође, руске јединице на југу извршавале су исти задатак и на линији Угљедар–Никопољ–Николајев. До сада руска страна није решила проблем свакодневних артиљеријско-ракетних разарања Доњецка и спречавања цивилних жртава, јер у том рејону не успева у потпуности да неутралише украјинску артиљерију. Највећа непознаница су даље намере руске стране уколико заузме цео Донбас, а у вези са евентуалним преношењем тежишта дејстава на запад.

ГУБИЦИ ЗАРАЋЕНИХ СТРАНА Украјинска страна изгубила је током прве етапе руске инвазије стратегијску иницијативу и константно касни у потезима на терену. Војно руководство оптерећено је захтевима политичког врха за одсудном одбраном, што је тешко изводљиво при иницијативи коју руска страна непрекидно намеће. Украјински војни врх за сада успева да организује дотур муниције и горива јединицама у Донбасу и делимично обезбеђује опремање западним наоружањем и војном опремом. Тежиште у снабдевању муницијом је на групацији у Авдејевки ради наношења губитака цивилима и изазивања реакције руске стране, те смањења притиска на севернодоњецко-лисичанску англомерацију. Украјинске јединице трпе велике губитке у људству и техници, посебно код мобилисаних и недовољно обучених састава. Због губитака, упадања у котлове и руског заузимања градова Маријупољ и Северодоњецк, код украјинских војника присутан је пад борбеног морала. У појединим бригадама долази до прекида линија командовања, има самовољног напуштања положаја, па се ангажују и казнени одреди.
Према подацима руских аналитичара, Оружане снаге Украјине имају значајне бесповратне губитке – процењује се да су изгубиле више од 50.000 припадника (несвојствено начелима ратовања) и преко 75 одсто борбене технике (што Запад упорно настоји да компензује). Средином јуна у месту Широка Дача високопрецизним крстарећим ракетама „Калибар“ руска страна је уништила командно место оперативне групе „Александрија“ у тренутку одржавања састанка на коме је неутралисано око 50 украјинских официра, међу њима и више генерала. Руско Министарство одбране углавном не саопштава податке о сопственим губицима. Званично је од почетка рата погинуло 2.128 и рањено 8.897 припадника народних милиција Луганска и Доњецка. Груба процена је да су укупни руски губици од пет до шест пута мањи од украјинских.
Први пут од почетка рата украјинске снаге у североисточним деловима Донбаса, уз одсудну, сада примењују и мобилну одбрану, и то због великих губитака, избегавања нових окружења, појаве самовољног напуштања положаја, као и због намере „трошења“ руских снага на тактичком нивоу за одлучујући бој за Славјанск и Краматорск. Како је већ наглашено, украјинске снаге се постепено повлаче ради ојачања одбране на линији Северск–Соледар–Артјомовск, где се упућују и појачања из Славјанска и Краматорска. Непрестано се актуелизује замисао да се руске јединице у Донбасу исцрпе и створе услови да преостали украјински оперативни састави изведу контранападе и поврате изгубљене територије. То ће у значајној мери зависити од степена уништења западне војне помоћи приликом њеног транспорта и ешелонирања након уласка у Украјину. За сада нема података о броју бригада које се припремају за општу контраофанзиву крајем августа, коју је најавио украјински политички врх. Главни проблеми с којима би се у том покушају суочило украјинско руководство били би недостатак савременог наоружања и војне опреме, слаба обученост мобилисаног људства у руковању пристиглим страним наоружањем, немогућност брзог формирања и оспособљавања здружених тактичких јединица и оперативних састава, низак морал након више пораза на истоку земље, проблематично ангажовање казнених одреда и др. Поред тога, најављено је и пребацивање око 20.000 украјинских војника размештених према белоруској граници ради ојачања донбаске групације, чиме би се ситуација могла знатно закомпликовати, пре свега због евентуалног увлачења Пољске и Белорусије у сукоб.

ЗМИЈСКО ОСТРВО И ОДЕСА Змијско острво је у медијском фокусу од првих дана рата када су га Руси заузели, а председник Зеленски „постхумно одликовао његове изгинуле браниоце“. После неколико дана Руси су их све живе и здраве послали кућама. То је једино острво у акваторији испред Одесе, површине само 17 хектарa, али значајно за контролу прилаза овој луци.
Украјинска страна је у више наврата, уз стопостотне губитке, безуспешно покушала да га десантирањем освоји, при чему се један такав покушај десио, нимало случајно, 9. маја. Када је украјинска страна од Запада добила разорне цевне артиљеријске системе са дометом до Змијског острва, даљи боравак на њему је постао немогућ, јер се тренутно на тако малом простору не може преживети. Руска страна је, и поред тога што је на острву имала ПВО системе ТОР и ПАНЦИР-С, одлучила да га напусти јер није могла да се заштити од гранатирања и беспотребних губитака, што је украјинска страна одмах прогласила за победу. Острво ће највероватније до краја рата остати непоседнуто, осим ако Украјина не настави с досадашњим начином трошења људских ресурса.
Руска страна је свој, у суштини дипломатски потез напуштања Змијског острва, образложила као гест добре воље. То је највероватније у вези са извозом украјинске пшенице у свет, где је Руска Федерација оптуживана за опструкцију. Сада је украјинској страни „пребачена лоптица“, јер би у новонасталој ситуацији морала да разминира одеску луку и приобаље, што она упорно одбија због опасности од руског поморског десанта. Уколико Украјинци изврше разминирање, претпоставке о десанту западно од Одесе могле би се обистинити, што не би било у интересу таласократских сила јер је Одеса важна тачка у геополитичком санитарном кордону.
Уколико се руска страна одлучи за поморски десант, морала би претходно да заштити десантне бродове од дејства изузетно убојитих противбродских ракета Нarpoon, које имају домет 200 км.
Од почетка рата ово је други руски потез добре воље. Први је уследио након истамбулских преговора, када су се руске снаге изненада повукле са кијевског и черниговског правца, што је потписник овог текста протумачио као епилог стратегијске варке ради стварања услова за заузимање Донбаса. Уколико руска страна током лета заузме Донбас, да ли ћемо након другог руског геста добре воље видети неко ново изненађење, показаће време. И то најкасније до почетка јесени.

Аутор је пуковник у пензији

[/restrict]