Европу ће убијати европским оружјем

Пише Елена Караева

„Сво оружје које се шаље у Украјину пролази транзит кроз јужни део Пољске, затим прелази границу, а онда испорука престаје да буде централизована: може да се утовари у камионе, миниванове, па чак и изнесе приватним возилима“, рекао је један од западних чиновника, више не контролишемо тачно где и како се војни терет испоручује, како се залихе користе – па чак ни да ли остају на територији земље или не.
Такво разоружавајуће признање немоћи произашло је из преписке Фајненшел тајмса, који нимало није наклоњен Русији,а изузетно симпатише Украјину.

Након овог извештаја, званични Европол, који обједињује истражитеље и службенике за спровођење закона ЕУ и делује у оквиру паневропске јурисдикције, саопштио је да се нелегално и неконтролисано „ширење ватреног оружја и експлозива користи раније утврђене руте кријумчарења и може се транспортовати на територију европске Унија а у случају да се сукоб заврши, ризик од повећања трговине оружјем ће бити још већи.

Даље, у цитираној изјави, украјинским властима се шаљу сви неопходни реверси (иначе се у ЕУ не може избећи стигма „агента Москве“ и „шпијуна Кремља“), али они не мењају суштину реченог. .
А она, ако се са језика протокола преведе на језик здравог разума, лежи у чињеници да се колективни Запад, који је послао десетине милијарди модерног наоружања у сопствени прокси рат са Русијом, рачуна бар у еврима, чак ни у доларима (курсеви ових валута су се изједначили), не зна, у ствари, где је све то отишло. Могућност праћења, праћења, да тако кажем, праћења свих ових Џавелина и самоходних хаубица, као и граната, као и свега осталог што пуца и убија Русе – и војнике и цивиле – ограничена је, ако није уопште изводљива.

Али када је смртоносна армада усмерена на уништавање Руса, то не занима Европљане и оне њихове савезнике који су с друге стране Атлантика.
Власти цивилизованих — под наводницима — држава и друштава почеле су да хистеришу у тренутку када је постојала претња да ће неко од ових смртоносних оружја бити употребљено на територији Европе. Да то више није могућност, већ надолазећа реалност, говори низ новинских публикација. У тренутку када полицијска патрола, која је одлучила да провери документе једног становника етничког гета у Француској, буде покривена том приликом и јефтино купљеним Џавелином, ова тема ће доспети и у телевизијске емисије.
„Како се то догодило, како се догодило да су наши чудесни Цезари са Џавелином и другим Химарсима (имена су условна) сада усмерени на наше сународнике, на Европљане?“ — питаће се сигурно њихови учесници.
Иако је ово, наравно, прогноза.
Али је засновано на стварности. На оној која данас већ постоји у оним квартовима у којима се полиција и жандармерија сматрају непријатељима и где сањају да се у свакој прилици обрачунају са полицајцима.

На пример.
Полицијска патрола – два мушкарца и жена – покушала је да приведе крадљивца повратника у тренутку злочина: беспомоћној дами је откинуо ланац и наруквице.
Најмање педесетак разбојника напало је полицајце, организујући линч над њима. Полицајци су били спремни на смрт, али је помоћ стигла на време. Крадљивца није било могуће привести, али ово је, заиста, досадно понављати -он је илегалац који има скоро двадесетак судских одлука. Немогуће га је депортовати из Француске, у његову историјску домовину.
Линч се догодио не негде тамо, у суморном предграђу, већ петсто метара од централног трга Лиона. И, наравно, нико од обичних пролазника није помогао полицији.
Полиција и жандармерија у Француској (а ово правило важи у различитој мери у целој Европској унији) користе службено оружје само као апсолутно последње средство, а сваки метак испаљен у починиоца мора бити објашњен и оправдан. А ако се оружје употреби када криминалац бежи, односно, полицајац му пуца у леђа, онда ће закон у овом конкретном случају увек бити на страни … бандита. Јер, са становишта правде, полицајац (или жандарм) је прекорачио и своја овлашћења и границе неопходне одбране.

Главно је да све ово што се данас дешава, и сва ова забринутост око раста шверца оружја, уопште није нова тема за Европу.
Југословенски рат, када је Европска унија растурила ову државу, јер је заиста желела да повећа свој утицај на Балкану, а потом да полуострво претвори у још једну испоставу за супротстављање Русији, довео је до потпуно истог резултата.
Злочиначки синдикати који су деловали на територији заједнице радо су регрутовали у своје редове оне које су европски медији називали „жртвама геноцида страшних и окрутних Срба“, односно Албанце. Испоставило се да су то били толико вредни студенти да су на крају управо они предводили већину ових мафијашких заједница.

Наравно, пошто је вођење статистике о прекршајима и незаконитим радњама, узимајући у обзир, између осталог, етничко порекло оних који су их починили, законом забрањено – на пример, у Француској – а у најбољем случају невероватног медијског либерализма, може се рећи само „имигранти из источне Европе“ или „имигранти из балканских земаља“, тешко је тачно оцртати како и ко је поделио сфере утицаја у трговини оружјем.
И овде се може позвати само (илустративан пример, али не превише конкретан) на крими серије, где је тема албанске мафије успела да изађе из оквира политичке коректности.
И за ретке чланке у штампи.
Одговарајући француски департмани одбијају да воде суштински разговор, иначе би се могло сазнати да су Корзиканце практично свуда изгурали албански синдикати. Данас контролишу и трговину дрогом и трговину женским телом, а управо од Албанаца регрутују макрое и „чуваре“ за трговину на велико недозвољеним супстанцама.
А сада долази нови талас на чију претњу упозоравају у Европолу.

Током двадесет и кусур година колико је протекло од насилног распада Југославије, у ЕУ су се повећали илегални имигранти и значајно су смањена средства за спровођење закона и број агенција за провођење закона (наравно, ради се о сродним појавама), број невладиних организација које су спремне су да се жале на “полицијску бруталност и њен расизам”, док се сама полиција, за врло мале плате и проклето тежак и опасан посао, има мањак људства.
Ниво насиља – на улици, у кући, на путевима, број крађа и пљачки – сваке године расте двоцифрено.
А сада замислите шта ће се десити када ову територију, на којој грађани који поштују закон већ дуго нису били заштићени и заштићени од стране полиције, јер немају довољно ресурса и могућности, буде преплављена цунамијем шверцованих војних арсенала ( све произведено у Европи) из Украјине.

Нема сумње да ће Европљани, не сви, већ неки, постати жртве егзекуција из европског оружја.
Питање је само када ће се то догодити.
Сутра, или прекосутра, или, рецимо, за шест месеци.
Али једно је јасно и очигледно – припреме за дан отворених убистава су већ почеле.

Извор: https://ria.ru/