Зечевизија – Пекићево „Беснило“ у Азовстаљу

Синопсис за једну имагинарну серију

Сценарио за праву серију по Пекићу се данас пише у Маријупољу или у Хар-Мегиду који се преселио на обале азовских степа. У ствари и „Беснило“ и Камијева „Куга“ су још давно, само у разна времена, написани на Патмосу пером Светог Јована Jеванђелиста, неком тајном руком, а јавила се као прст који исписује само оно што му се казује. На 40. годишњицу „Беснила“ (роман је предат у штампу 1982) сазнајемо да је „Велику Звијер“ човечанства поново открио и пустио на свијет амерички археолог др Арон Голдман управо у лагумима Хар-Мегида или Армагедона, тврђаве краља Соломона у Јизраелској долини, где је „обавијен сувом, прашњавом помрчином која га гуши, али кроз коју успева да види богињаве сфере огромне црне пећине посуте леденим ињем у коме се оцртавају отисци огромних шапа, као у јами заточена побеснела животиња, облика и величине непознатих човеку“. Из те јаме раширила се по свету смртна болест Антихриста, „беснило“, прво по европској ваздушној луци Хитроу, где је узела четврт милиона живота пре него што ју је примирио сам архангел Гаврило, тј. Спаситељ главом. „Али ја знам“, каже Борислав Пекић на самом крају своје књиге, „као и Camus, да бацил куге никада не умире и никад не нестаје, да може десетинама година да спава, у намештају и рубљу, да стрпљиво чека по собама, подрумима, сандуцима, марамицама и старим хартијама, и да ће можебити, доћи дан када ће, на несрећу људи и њима на поуку, куга поново пробудити своје пацове и послати их да угину у неком сличном граду.“ Тај дан дошао је 21. маја 2022. у лучком граду Маријупољу, када су из дубоке шпиље Азовстаља изашли и предали се штакори украјинског пука „Азов“ исцртани свим могућим симболима Принца таме, Трећег рајха и окултним знацима из демонског арсенала, а у лагуме и мегидонске каверне сишле добро обучене и заштићене екипе руских стручњака за антибиолошки рат. Јер у том подземљу Азовстаља кувала се та црна смрт и ускоро би била (или већ јесте?) пуштена напоље у виду куге и колере, антракса, бруцелозе, ешерихије коли, дифтерије и оног правог – не метафоричног! – Пекићевог беснила по плану оца и сина Бајден, Викторије Нуланд и Зеленског. Још тридесет и две овакве биолабораторије за производњу патогених бактерија инсталирао је Пентагон само на тлу Украјине, иако се зна да их је у Источној Европи двоструко више и ко зна какве би се све трагедије догодиле да не би ове Путинове специјалне експедиције у средиште земље. И зато нимало не чуди најновија вест – пазите сад! – из извора британске тајне службе: у Маријупољу се 9. јуна збиља појавила колера!

ДУБОКА ШПИЉА ЕВРОПСКЕ ДУШЕ Није случајно Пекић радњу свог епохалног романа сместио на лондонски Хитроу, чију је мастодонтску структуру познавао у танчине. „Беснило“ није случајно рођено у Лондону. Тај роман је квинтесенција душевно оболелог Уједињеног Краљевства са свим његовим симболима и лудилима, на неки начин дубока шпиља европске душе управо због тога што се из петних жила упиње да не буде европска и „континентална“, него уображено острвска, англосаксонска, британска. Ликови „Беснила“, иако наизглед космополитске генезе и различитог порекла, сви до једног су отисци вековних енглеских болести и исијавају богатством њихових симптома. Али се не може сакрити да су у њиховом корену дубоко запретени узрочници свих европских страхова и бесова, као траг укрштања, досељавања и одсељавања, колонија (у последње време и неке врсте аутоколонијализма), таласократије над целим светом и империјалног суноврата који их је све заједно задесио у ХХ веку. Стога Пекићев Хитроу на моменте добија обрисе сабласног Мегидона од кога на крају остају само шљака и песак, са безброј заувек затрпаних ходника и канала из којих у датом моменту излази Звијер. Зато је „Беснило“ педигрирана британска сага. Није, дакле, случајно што се Армагедон повампирио у Хитроу, а овај у Азовстаљу. Све је иста апокалиптична, летална грозница, која на махове запоседа један пропали свет.
Није случајно што су из Азовстаља неки дан изашли поданици Њеног величанства од којих ће неважни пред зид, а важнији, опет, на доживотни „поправни“ у руским службама, као Лајонел Краб или Ким Филби или толики други. Колико их је радило у лабораторијама доктора Калигарија под именом Џона Хамилтона, главног микробиолошког мага Пекићевог „Беснила“ или његовог неизбежног пољског трабанта под именом Лука Комаровски (или већ тако некако) вероватно никада нећемо сазнати. Такође, ни зашто им је Пекић дао имена четворице Јеванђелиста, осим ако њихов Месија (под именом др Либерман), што је такође новозаветно опште место, није био лажан. Знамо, међутим, да је беснило које се тренутно шири Европом и прети колективним самоубиством англосаксонског порекла и да се напаја са Острва на дневној бази. Главни демон побеснелог Запада је опет Горди Албион: он хушка и потпирује старе европске омразе, поново се нуди као тужилац, судија и егзекутор у сулудом рату који Европа води против себе саме. Нема дана да негде не потпири нови пожар, не подметне неку резолуцију, не раздражи нарави уније из које је побегао минут пре него што је почела њена агонија. Као покорни слуга свог млађег, осорнијег и богатијег брата с оне стране океана, он тек сада остварује своју опсесивну улогу тутора над Старим континентом, коју једно време беше изгубио. Од Вестминстера до последње капелице на Карибима поново допире Rule Britannia! – она иронична масовна кантата којом ових дана одјекује краљичин јубилеј.

БЕСНИ ПАС У ПЕНТАГОНУ Весели Бора Пекић 1981. није могао ни да замисли да ће се данас на челу владе Њеног величанства наћи такав егземплар, па је главни представник Круне у „Беснилу“ сер Џофри Драмонд, додуше само министар, аутентични потомак фела заливаних у саксијама Форин офиса, нимало налик текућој карикатури исте традиције у смислу nomen est omen (Truss, енгл. тег, а може и маљ), која је душу дала за „разговор немог са глувим“, како се изразио први руски аристократа на челу МИД-а Лавров. Кад Лиз тресне, сви гледају у плафон, што се ионако изгуби у општем лавежу. Јер режање је а не трускање основно сазвучје обе стране океана. Пре провале масовног беснила у холове Беле куће у Пентагон се уселио генерал са четири звездице под званичним надимком Бесни Пас (Mad Dog), којим се поносио пре него што му је Трамп затегао ланац. Сада на његовом месту седи нови интелектуални капацитет, ваљда због нове агенде, BLM. Свеједно, беснило је и даље основни тон јавног дискурса који влада Западом, а ми ћемо у синопсису ипак оставити „елегантну аристократску фигуру сер Џофрија“ (Пекић), јер је некако више у духу Union Jack-a; Упркос чињеници да је бесни пас побегао пре рушења аеродрома и да је сам Пекић намерно пустио свој вирус да се и даље шуња светом.

17ПОВАМПИРЕНО БЕСНИЛО Руси, међутим, не попуштају са истрагом бактериолошког рата у пуном капацитету. До сада су открили оптужни материјал да је жанр ове наше животолике серије већ одавно пуни хорор с јарким елементима филма катастрофе. Министарство одбране Русије је пре месец дана објавило да су њихови оперативци дошли до докумената у којима се наводи да је Маријупољ био регионални центар за биолошке експерименте с две лабораторије, у којима су научници експериментисали с узрочницима колере. Осим тога, наводе и да је поред Америке и Британије у цео процес прсте умешала и – Пољска. Шеф Радијационог, хемијског и биолошког одељења војске Руске Федерације генерал Игор Кирилов недавно је истакао да поседују сведочанства о паничном уништавању ових папира који потврђују њихову повезаност с Пентагоном. У документацији до које су по заузимању Азовстаља дошле руске екипе наводи се и да су бактерије које узрокују колеру на почетку рата у Украјини слали најпре у Кијев, а затим и у САД. Ти папири откривају и да је читава операција с производњом биолошког оружја била стављена у погон од 2014. године, тј. одмах после Мајдана.
Руси су у новим изјавама оптужили пољски Институт за ветерину да је заједно с Америком учествовао у истраживању вируса беснила. Ови експерименти су били спроведени у сарадњи с америчким институтом „Бетел“, једним од кључних сарадника Пентагона. У периоду од 2016. до 2019. било је прикупљено 3.000 узорака крвног серума грађана који живе у 25 региона Украјине. Унутар Азовстаља, како истиче руска страна, били су смештени и тајни НАТО објекат ПИТ-404 и лабораторија за биолошко оружје. Биолошку лабораторију израдила је и њоме руководила компанија „Метабиота“, која је повезана с Хантером Бајденом, сином актуелног председника САД Џозефа Бајдена, Ринатом Ахметовим и украјинским председником Володимиром Зеленским. Дубоко испод купола украјинске индустријске зоне Азовстаља научници су, према руским налазима, обављали испитивања на становницима Маријупоља за израду биолошког оружја. Руси су војно интервенисали у минут до дванаест. Постоје озбиљна мишљења да је развој овог биолошког оружја био прави узрок рата у Украјини. Притиснута доказима, учешће Америке је на Капитолу потврдила помоћница државног секретара САД Викторија Нуланд, нагласивши да та „документа никако не смеју да падну у руке руских снага“. Касно. У тренутку у коме је Нуландова саслушавана у Вашингтону, сав материјал био је већ у рукама руских снага. С нестрпљењем се очекују као светска сензација, што ће се и догодити кад се Русија, у Савету безбедности, позове на Конвенцију о забрани биолошког оружја и Резолуцију 1540 СБ од 28. априла 2004. године. Међутим, никако ми није јасно да ли је унутар Азовстаља проглашен карантин и ако није – зашто није? Не само због тога што је карантин једно омиљено Пекићево стање и не само због тек минулог ковид локдауна за избезумљени Запад, који је – сада се добро види! – био светски увод у овај рат.

ЗВИЈЕР УХВАЋЕНА ЗА РОГОВЕ Месец дана касније, према наводима енглеске тајне службе, у Маријупољу је избила колера. Тврде да је зараза настала услед последица руског бомбардовања, несташице воде и средстава за хигијену (што звучи логично, јер су беспомоћно становништво силом сатеривали у подруме и лагуме без санитарних услова припадници батаљона „Азов“ и маринска бригада украјинске редовне војске)! Иако Денис Пушилин, председник Доњецке Републике, одлучно демантује ове гласине, вероватним се такође може учинити да je производња изазивача колере била у већ завршној фази у тренутку пада Азовстаља и да су ти патогени на хиљаду и један начин могли доћи у додир са становништвом несрећног града. Како би сада био потребан Пекићев Габријел, осим ако га Бог већ није послао да се умеша у посла Нечастивог и Зеленског. Што му, у датом случају, изађе на исто.
Као што видимо, у драматургију фикције једног могућег телевизијског „Беснила“ умешала се стварност треће деценије ХХI века и то је сада њена главна одлика. Све што се догодило на Хитроу 1981. године, укључујући и рушење до темеља овог огромног аеродрома, било је плод пишчеве имагинације. Ово што се данас дешава је збиља проистекло из истих узрока и окренуто истом исходу. Пекићево „Беснило“ је доиста масивна антиципација Апокалипсе. Само што сада више не преврћемо листове из Сатанине књиге, коју можемо одложити кад хоћемо, нити читамо Јованово „Откривење“, које смо наизуст изучили, него сваке вечери седамо пред телевизор са огромном зебњом да ћемо гледати страшне слике те главне и коначне борбе. Јованова Звијер је ухваћена за рогове. „Да, то је ОН“, пише у „Беснилу“ др Јован Хамилтон. „Анђео смрти. Велика Звер Судњег Дана која ће се хранити људским и животињским мозговима. Демонски Тиранин из Поткосмоса, с дна, из јаме, из саме потке живота. Бледи Коњаник Краја. Препознаје га.“ Али за борбу с њим требаће му сваки Божји ресурс, требаће му све резерве и то без великог рата не бива. Можда је у праву Александар Дугин кад закључује: „Зато Русија не ратује са Украјином. Русија у Украјини истерује ђавола. То је геополитички егзорцизам.“


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.