Zečevizija – Pekićevo „Besnilo“ u Azovstalju

Sinopsis za jednu imaginarnu seriju

Scenario za pravu seriju po Pekiću se danas piše u Marijupolju ili u Har-Megidu koji se preselio na obale azovskih stepa. U stvari i „Besnilo“ i Kamijeva „Kuga“ su još davno, samo u razna vremena, napisani na Patmosu perom Svetog Jovana Jevanđelista, nekom tajnom rukom, a javila se kao prst koji ispisuje samo ono što mu se kazuje. Na 40. godišnjicu „Besnila“ (roman je predat u štampu 1982) saznajemo da je „Veliku Zvijer“ čovečanstva ponovo otkrio i pustio na svijet američki arheolog dr Aron Goldman upravo u lagumima Har-Megida ili Armagedona, tvrđave kralja Solomona u Jizraelskoj dolini, gde je „obavijen suvom, prašnjavom pomrčinom koja ga guši, ali kroz koju uspeva da vidi boginjave sfere ogromne crne pećine posute ledenim injem u kome se ocrtavaju otisci ogromnih šapa, kao u jami zatočena pobesnela životinja, oblika i veličine nepoznatih čoveku“. Iz te jame raširila se po svetu smrtna bolest Antihrista, „besnilo“, prvo po evropskoj vazdušnoj luci Hitrou, gde je uzela četvrt miliona života pre nego što ju je primirio sam arhangel Gavrilo, tj. Spasitelj glavom. „Ali ja znam“, kaže Borislav Pekić na samom kraju svoje knjige, „kao i Camus, da bacil kuge nikada ne umire i nikad ne nestaje, da može desetinama godina da spava, u nameštaju i rublju, da strpljivo čeka po sobama, podrumima, sanducima, maramicama i starim hartijama, i da će možebiti, doći dan kada će, na nesreću ljudi i njima na pouku, kuga ponovo probuditi svoje pacove i poslati ih da uginu u nekom sličnom gradu.“ Taj dan došao je 21. maja 2022. u lučkom gradu Marijupolju, kada su iz duboke špilje Azovstalja izašli i predali se štakori ukrajinskog puka „Azov“ iscrtani svim mogućim simbolima Princa tame, Trećeg rajha i okultnim znacima iz demonskog arsenala, a u lagume i megidonske kaverne sišle dobro obučene i zaštićene ekipe ruskih stručnjaka za antibiološki rat. Jer u tom podzemlju Azovstalja kuvala se ta crna smrt i uskoro bi bila (ili već jeste?) puštena napolje u vidu kuge i kolere, antraksa, bruceloze, ešerihije koli, difterije i onog pravog – ne metaforičnog! – Pekićevog besnila po planu oca i sina Bajden, Viktorije Nuland i Zelenskog. Još trideset i dve ovakve biolaboratorije za proizvodnju patogenih bakterija instalirao je Pentagon samo na tlu Ukrajine, iako se zna da ih je u Istočnoj Evropi dvostruko više i ko zna kakve bi se sve tragedije dogodile da ne bi ove Putinove specijalne ekspedicije u središte zemlje. I zato nimalo ne čudi najnovija vest – pazite sad! – iz izvora britanske tajne službe: u Marijupolju se 9. juna zbilja pojavila kolera!

DUBOKA ŠPILJA EVROPSKE DUŠE Nije slučajno Pekić radnju svog epohalnog romana smestio na londonski Hitrou, čiju je mastodontsku strukturu poznavao u tančine. „Besnilo“ nije slučajno rođeno u Londonu. Taj roman je kvintesencija duševno obolelog Ujedinjenog Kraljevstva sa svim njegovim simbolima i ludilima, na neki način duboka špilja evropske duše upravo zbog toga što se iz petnih žila upinje da ne bude evropska i „kontinentalna“, nego uobraženo ostrvska, anglosaksonska, britanska. Likovi „Besnila“, iako naizgled kosmopolitske geneze i različitog porekla, svi do jednog su otisci vekovnih engleskih bolesti i isijavaju bogatstvom njihovih simptoma. Ali se ne može sakriti da su u njihovom korenu duboko zapreteni uzročnici svih evropskih strahova i besova, kao trag ukrštanja, doseljavanja i odseljavanja, kolonija (u poslednje vreme i neke vrste autokolonijalizma), talasokratije nad celim svetom i imperijalnog sunovrata koji ih je sve zajedno zadesio u HH veku. Stoga Pekićev Hitrou na momente dobija obrise sablasnog Megidona od koga na kraju ostaju samo šljaka i pesak, sa bezbroj zauvek zatrpanih hodnika i kanala iz kojih u datom momentu izlazi Zvijer. Zato je „Besnilo“ pedigrirana britanska saga. Nije, dakle, slučajno što se Armagedon povampirio u Hitrou, a ovaj u Azovstalju. Sve je ista apokaliptična, letalna groznica, koja na mahove zaposeda jedan propali svet.
Nije slučajno što su iz Azovstalja neki dan izašli podanici Njenog veličanstva od kojih će nevažni pred zid, a važniji, opet, na doživotni „popravni“ u ruskim službama, kao Lajonel Krab ili Kim Filbi ili toliki drugi. Koliko ih je radilo u laboratorijama doktora Kaligarija pod imenom Džona Hamiltona, glavnog mikrobiološkog maga Pekićevog „Besnila“ ili njegovog neizbežnog poljskog trabanta pod imenom Luka Komarovski (ili već tako nekako) verovatno nikada nećemo saznati. Takođe, ni zašto im je Pekić dao imena četvorice Jevanđelista, osim ako njihov Mesija (pod imenom dr Liberman), što je takođe novozavetno opšte mesto, nije bio lažan. Znamo, međutim, da je besnilo koje se trenutno širi Evropom i preti kolektivnim samoubistvom anglosaksonskog porekla i da se napaja sa Ostrva na dnevnoj bazi. Glavni demon pobesnelog Zapada je opet Gordi Albion: on huška i potpiruje stare evropske omraze, ponovo se nudi kao tužilac, sudija i egzekutor u suludom ratu koji Evropa vodi protiv sebe same. Nema dana da negde ne potpiri novi požar, ne podmetne neku rezoluciju, ne razdraži naravi unije iz koje je pobegao minut pre nego što je počela njena agonija. Kao pokorni sluga svog mlađeg, osornijeg i bogatijeg brata s one strane okeana, on tek sada ostvaruje svoju opsesivnu ulogu tutora nad Starim kontinentom, koju jedno vreme beše izgubio. Od Vestminstera do poslednje kapelice na Karibima ponovo dopire Rule Britannia! – ona ironična masovna kantata kojom ovih dana odjekuje kraljičin jubilej.

BESNI PAS U PENTAGONU Veseli Bora Pekić 1981. nije mogao ni da zamisli da će se danas na čelu vlade Njenog veličanstva naći takav egzemplar, pa je glavni predstavnik Krune u „Besnilu“ ser Džofri Dramond, doduše samo ministar, autentični potomak fela zalivanih u saksijama Forin ofisa, nimalo nalik tekućoj karikaturi iste tradicije u smislu nomen est omen (Truss, engl. teg, a može i malj), koja je dušu dala za „razgovor nemog sa gluvim“, kako se izrazio prvi ruski aristokrata na čelu MID-a Lavrov. Kad Liz tresne, svi gledaju u plafon, što se ionako izgubi u opštem lavežu. Jer režanje je a ne truskanje osnovno sazvučje obe strane okeana. Pre provale masovnog besnila u holove Bele kuće u Pentagon se uselio general sa četiri zvezdice pod zvaničnim nadimkom Besni Pas (Mad Dog), kojim se ponosio pre nego što mu je Tramp zategao lanac. Sada na njegovom mestu sedi novi intelektualni kapacitet, valjda zbog nove agende, BLM. Svejedno, besnilo je i dalje osnovni ton javnog diskursa koji vlada Zapadom, a mi ćemo u sinopsisu ipak ostaviti „elegantnu aristokratsku figuru ser Džofrija“ (Pekić), jer je nekako više u duhu Union Jack-a; Uprkos činjenici da je besni pas pobegao pre rušenja aerodroma i da je sam Pekić namerno pustio svoj virus da se i dalje šunja svetom.

17POVAMPIRENO BESNILO Rusi, međutim, ne popuštaju sa istragom bakteriološkog rata u punom kapacitetu. Do sada su otkrili optužni materijal da je žanr ove naše životolike serije već odavno puni horor s jarkim elementima filma katastrofe. Ministarstvo odbrane Rusije je pre mesec dana objavilo da su njihovi operativci došli do dokumenata u kojima se navodi da je Marijupolj bio regionalni centar za biološke eksperimente s dve laboratorije, u kojima su naučnici eksperimentisali s uzročnicima kolere. Osim toga, navode i da je pored Amerike i Britanije u ceo proces prste umešala i – Poljska. Šef Radijacionog, hemijskog i biološkog odeljenja vojske Ruske Federacije general Igor Kirilov nedavno je istakao da poseduju svedočanstva o paničnom uništavanju ovih papira koji potvrđuju njihovu povezanost s Pentagonom. U dokumentaciji do koje su po zauzimanju Azovstalja došle ruske ekipe navodi se i da su bakterije koje uzrokuju koleru na početku rata u Ukrajini slali najpre u Kijev, a zatim i u SAD. Ti papiri otkrivaju i da je čitava operacija s proizvodnjom biološkog oružja bila stavljena u pogon od 2014. godine, tj. odmah posle Majdana.
Rusi su u novim izjavama optužili poljski Institut za veterinu da je zajedno s Amerikom učestvovao u istraživanju virusa besnila. Ovi eksperimenti su bili sprovedeni u saradnji s američkim institutom „Betel“, jednim od ključnih saradnika Pentagona. U periodu od 2016. do 2019. bilo je prikupljeno 3.000 uzoraka krvnog seruma građana koji žive u 25 regiona Ukrajine. Unutar Azovstalja, kako ističe ruska strana, bili su smešteni i tajni NATO objekat PIT-404 i laboratorija za biološko oružje. Biološku laboratoriju izradila je i njome rukovodila kompanija „Metabiota“, koja je povezana s Hanterom Bajdenom, sinom aktuelnog predsednika SAD Džozefa Bajdena, Rinatom Ahmetovim i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Duboko ispod kupola ukrajinske industrijske zone Azovstalja naučnici su, prema ruskim nalazima, obavljali ispitivanja na stanovnicima Marijupolja za izradu biološkog oružja. Rusi su vojno intervenisali u minut do dvanaest. Postoje ozbiljna mišljenja da je razvoj ovog biološkog oružja bio pravi uzrok rata u Ukrajini. Pritisnuta dokazima, učešće Amerike je na Kapitolu potvrdila pomoćnica državnog sekretara SAD Viktorija Nuland, naglasivši da ta „dokumenta nikako ne smeju da padnu u ruke ruskih snaga“. Kasno. U trenutku u kome je Nulandova saslušavana u Vašingtonu, sav materijal bio je već u rukama ruskih snaga. S nestrpljenjem se očekuju kao svetska senzacija, što će se i dogoditi kad se Rusija, u Savetu bezbednosti, pozove na Konvenciju o zabrani biološkog oružja i Rezoluciju 1540 SB od 28. aprila 2004. godine. Međutim, nikako mi nije jasno da li je unutar Azovstalja proglašen karantin i ako nije – zašto nije? Ne samo zbog toga što je karantin jedno omiljeno Pekićevo stanje i ne samo zbog tek minulog kovid lokdauna za izbezumljeni Zapad, koji je – sada se dobro vidi! – bio svetski uvod u ovaj rat.

ZVIJER UHVAĆENA ZA ROGOVE Mesec dana kasnije, prema navodima engleske tajne službe, u Marijupolju je izbila kolera. Tvrde da je zaraza nastala usled posledica ruskog bombardovanja, nestašice vode i sredstava za higijenu (što zvuči logično, jer su bespomoćno stanovništvo silom saterivali u podrume i lagume bez sanitarnih uslova pripadnici bataljona „Azov“ i marinska brigada ukrajinske redovne vojske)! Iako Denis Pušilin, predsednik Donjecke Republike, odlučno demantuje ove glasine, verovatnim se takođe može učiniti da je proizvodnja izazivača kolere bila u već završnoj fazi u trenutku pada Azovstalja i da su ti patogeni na hiljadu i jedan način mogli doći u dodir sa stanovništvom nesrećnog grada. Kako bi sada bio potreban Pekićev Gabrijel, osim ako ga Bog već nije poslao da se umeša u posla Nečastivog i Zelenskog. Što mu, u datom slučaju, izađe na isto.
Kao što vidimo, u dramaturgiju fikcije jednog mogućeg televizijskog „Besnila“ umešala se stvarnost treće decenije HHI veka i to je sada njena glavna odlika. Sve što se dogodilo na Hitrou 1981. godine, uključujući i rušenje do temelja ovog ogromnog aerodroma, bilo je plod piščeve imaginacije. Ovo što se danas dešava je zbilja proisteklo iz istih uzroka i okrenuto istom ishodu. Pekićevo „Besnilo“ je doista masivna anticipacija Apokalipse. Samo što sada više ne prevrćemo listove iz Satanine knjige, koju možemo odložiti kad hoćemo, niti čitamo Jovanovo „Otkrivenje“, koje smo naizust izučili, nego svake večeri sedamo pred televizor sa ogromnom zebnjom da ćemo gledati strašne slike te glavne i konačne borbe. Jovanova Zvijer je uhvaćena za rogove. „Da, to je ON“, piše u „Besnilu“ dr Jovan Hamilton. „Anđeo smrti. Velika Zver Sudnjeg Dana koja će se hraniti ljudskim i životinjskim mozgovima. Demonski Tiranin iz Potkosmosa, s dna, iz jame, iz same potke života. Bledi Konjanik Kraja. Prepoznaje ga.“ Ali za borbu s njim trebaće mu svaki Božji resurs, trebaće mu sve rezerve i to bez velikog rata ne biva. Možda je u pravu Aleksandar Dugin kad zaključuje: „Zato Rusija ne ratuje sa Ukrajinom. Rusija u Ukrajini isteruje đavola. To je geopolitički egzorcizam.“