РЕЗОЛУЦИЈА ЕП О СРБИЈИ: Санкције Русима или ништа од Европе

По већ устаљеном сценарију када су у питању извештаји и резолуције Европског парламента о Србији, спреман је још један нацрт у којем се Београд позива да уведе санкције Русији због украјинске кризе и самим тим стави свима до знања да му је европски пут приоритет. Овај документ практично условљава преговоре и отварање поглавља испуњењем услова.

 Европски парламент жали због чињенице да се Србија није ускладила са санкцијама ЕУ након руске инвазије на Украјину и позива новоизабране власти да покажу стварну посвећеност вредностима ЕУ и да се ускладе са одлукама и ставовима ЕУ у спољној и безбедносној политици, укључујући санкције Русији – пише у нацрту годишњег извештаја ЕП о Србији известиоца Владимира Билчика, а у које су “Новости” имале увид.

У документу се изражава и “дубока забринутост због ширења дезинформација о руској агресији против Украјине.” Србија се, такође, позива и да појача напоре за диверсификацију снабдевања енергијом, а посебно да смањи зависност од Русије.

Коначна верзија требало би да буде представљена на састанку Спољнополитичког одбора ЕП средином следеће седмице, док би пред посланицима на Пленарном заседању ради усвајања резолуције и дебате требало да се нађе у јулу.

Сарадник Института за европске студије Слободан Зечевић истиче да стално заоштравање сукоба између Русије и Запада утиче на појачан притисак поготово на државе које су на путу ка чланству:

– Све су већи притисци да се усклади политика са ЕУ. Многи ће рећи, али ми нисмо чланице. Нисмо, али имамо споразум о стабилизацији и придруживању, имамо обавезу и по томе да се усаглашавамо. Покушавамо да одржимо позицију дистанце, да не учествујемо у конфликту, али је објективно тешко да држава која треба да постане члан ЕУ задржи политичку неутралност. Притисак би се смањио ако би се постигао договор између ЕУ и Русије, али док је интензиван, такви ће бити и притисци на нас. Тешко је задржати став о неувођењу санкција, и мислим да ћемо се држати, али све зависи од последица. Ако нам прекину економске токове, биће тешко да их не уведемо.

Из Европског парламента позвали су власти у Србији да делују против, како се истиче, величања осуђених ратних злочинаца и да прекину сваку реторику подела и акције које подривају интегритет земаља у суседству и угрожавају регионалну стабилност и помирење. Власт се позива да се фокусира на решавање структуралних недостатака у владавини права, основним правима, слободи изражавања, борби против корупције и функционисању демократских институција и јавне управе.

Жали се због континуираног притиска на правосуђе и јавног негирања међународних пресуда за ратне злочине и позива на приоритетно јачање гаранције за независност и ефикасност правосуђа. Замера нам се и “ограничења слободе и независности медија и злоупотребе медија за стицање неправедне политичке предности, напада на политичке противнике и ширења дезинформација, као и због континуираних физичких напада, застрашивања, говора мржње и политичких увреда на новинаре и цивилно друштво”. Власти се позивају да истраже све такве случајеве и да побољшају безбедност новинара, као и на опште поштовање основног права на мирна окупљања и осуђује се насиље група екстремиста и хулигана током мирних протеста.

У документу се поздрављају одређена побољшања у раду Народне скупштине, али је истакнута забринутост што се запаљиви језик и даље користи током парламентарних расправа. У нацрту се, између осталог, помиње много пута до сада поновљена подршка чланству Србије у ЕУ, истичући да даљи напредак зависи од реформи у свим областима, напретка у владавини права и нормализације односа с Приштином. Поздрављено је отварање кластера у децембру прошле године, а од Брисела и Београда се тражи и да ефикасније представљају предности проширења ЕУ.

Поздрављено је учешће Србије у регионалној сарадњи и посвећеност билатералним односима. Похваљена је одлука наше земље да донира вакцине против ковида региону. Поново је дата подршка дијалогу између Београда и Приштине уз посредовање ЕУ и истакнута важност конструктивног ангажмана обе стране у циљу постизања свеобухватног правно обавезујућег споразума о нормализацији, што је од кључног значаја за напредовање “обе земље” на европском путу.

Упућен је позив за поштовање и пуну примену свих досадашњих споразума, укључујући и оснивање ЗСО. Тражи се и јачање напора за решавање питања несталих и “електроенергетских аранжмана” на северу Косова.

Поздрављене су промене Устава након референдума у јануару, које имају за циљ побољшање независности правосудног система, усвајање Закона о равноправности полова и измене и допуне Закона о забрани дискриминације. Поновљена је забринутост због наводне употребе принудног рада и кршења људских права на градилишту кинеске фабрике “Линглонг”, као и због напада на Павла Грбовића, лидера ПСГ 3. априла у дану за гласање. Изражено је и жаљење због депортације једног држављанина Бахреина упркос привременој пресуди Европског суда за људска права да би његово изручење требало одложити.

Похваљен је напредак постигнут у развоју функционалне тржишне економије и успешно ублажен утицај ковид-кризе. Упркос побољшањима, тржиште рада и даље пати од структурних проблема. Србија треба даље да прилагођава образовање и обуку потребама тржишта рада.

Поновљена је забринутост због све веће зависности Србије од кинеских инвестиција, а власти се позивају да побољшају транспарентност и процену утицаја кинеских инвестиција на животну средину. Помиње се и брига парламентараца због високог нивоа загађења ваздуха.

Извор: https://www.novosti.rs/c/vesti/politika/1124881/rezolucija-srbiji-sankcije-rusima-ili-nista-evrope