REZOLUCIJA EP O SRBIJI: Sankcije Rusima ili ništa od Evrope

Po već ustaljenom scenariju kada su u pitanju izveštaji i rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, spreman je još jedan nacrt u kojem se Beograd poziva da uvede sankcije Rusiji zbog ukrajinske krize i samim tim stavi svima do znanja da mu je evropski put prioritet. Ovaj dokument praktično uslovljava pregovore i otvaranje poglavlja ispunjenjem uslova.

 Evropski parlament žali zbog činjenice da se Srbija nije uskladila sa sankcijama EU nakon ruske invazije na Ukrajinu i poziva novoizabrane vlasti da pokažu stvarnu posvećenost vrednostima EU i da se usklade sa odlukama i stavovima EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici, uključujući sankcije Rusiji – piše u nacrtu godišnjeg izveštaja EP o Srbiji izvestioca Vladimira Bilčika, a u koje su “Novosti” imale uvid.

U dokumentu se izražava i “duboka zabrinutost zbog širenja dezinformacija o ruskoj agresiji protiv Ukrajine.” Srbija se, takođe, poziva i da pojača napore za diversifikaciju snabdevanja energijom, a posebno da smanji zavisnost od Rusije.

Konačna verzija trebalo bi da bude predstavljena na sastanku Spoljnopolitičkog odbora EP sredinom sledeće sedmice, dok bi pred poslanicima na Plenarnom zasedanju radi usvajanja rezolucije i debate trebalo da se nađe u julu.

Saradnik Instituta za evropske studije Slobodan Zečević ističe da stalno zaoštravanje sukoba između Rusije i Zapada utiče na pojačan pritisak pogotovo na države koje su na putu ka članstvu:

– Sve su veći pritisci da se uskladi politika sa EU. Mnogi će reći, ali mi nismo članice. Nismo, ali imamo sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, imamo obavezu i po tome da se usaglašavamo. Pokušavamo da održimo poziciju distance, da ne učestvujemo u konfliktu, ali je objektivno teško da država koja treba da postane član EU zadrži političku neutralnost. Pritisak bi se smanjio ako bi se postigao dogovor između EU i Rusije, ali dok je intenzivan, takvi će biti i pritisci na nas. Teško je zadržati stav o neuvođenju sankcija, i mislim da ćemo se držati, ali sve zavisi od posledica. Ako nam prekinu ekonomske tokove, biće teško da ih ne uvedemo.

Iz Evropskog parlamenta pozvali su vlasti u Srbiji da deluju protiv, kako se ističe, veličanja osuđenih ratnih zločinaca i da prekinu svaku retoriku podela i akcije koje podrivaju integritet zemalja u susedstvu i ugrožavaju regionalnu stabilnost i pomirenje. Vlast se poziva da se fokusira na rešavanje strukturalnih nedostataka u vladavini prava, osnovnim pravima, slobodi izražavanja, borbi protiv korupcije i funkcionisanju demokratskih institucija i javne uprave.

Žali se zbog kontinuiranog pritiska na pravosuđe i javnog negiranja međunarodnih presuda za ratne zločine i poziva na prioritetno jačanje garancije za nezavisnost i efikasnost pravosuđa. Zamera nam se i “ograničenja slobode i nezavisnosti medija i zloupotrebe medija za sticanje nepravedne političke prednosti, napada na političke protivnike i širenja dezinformacija, kao i zbog kontinuiranih fizičkih napada, zastrašivanja, govora mržnje i političkih uvreda na novinare i civilno društvo”. Vlasti se pozivaju da istraže sve takve slučajeve i da poboljšaju bezbednost novinara, kao i na opšte poštovanje osnovnog prava na mirna okupljanja i osuđuje se nasilje grupa ekstremista i huligana tokom mirnih protesta.

U dokumentu se pozdravljaju određena poboljšanja u radu Narodne skupštine, ali je istaknuta zabrinutost što se zapaljivi jezik i dalje koristi tokom parlamentarnih rasprava. U nacrtu se, između ostalog, pominje mnogo puta do sada ponovljena podrška članstvu Srbije u EU, ističući da dalji napredak zavisi od reformi u svim oblastima, napretka u vladavini prava i normalizacije odnosa s Prištinom. Pozdravljeno je otvaranje klastera u decembru prošle godine, a od Brisela i Beograda se traži i da efikasnije predstavljaju prednosti proširenja EU.

Pozdravljeno je učešće Srbije u regionalnoj saradnji i posvećenost bilateralnim odnosima. Pohvaljena je odluka naše zemlje da donira vakcine protiv kovida regionu. Ponovo je data podrška dijalogu između Beograda i Prištine uz posredovanje EU i istaknuta važnost konstruktivnog angažmana obe strane u cilju postizanja sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji, što je od ključnog značaja za napredovanje “obe zemlje” na evropskom putu.

Upućen je poziv za poštovanje i punu primenu svih dosadašnjih sporazuma, uključujući i osnivanje ZSO. Traži se i jačanje napora za rešavanje pitanja nestalih i “elektroenergetskih aranžmana” na severu Kosova.

Pozdravljene su promene Ustava nakon referenduma u januaru, koje imaju za cilj poboljšanje nezavisnosti pravosudnog sistema, usvajanje Zakona o ravnopravnosti polova i izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije. Ponovljena je zabrinutost zbog navodne upotrebe prinudnog rada i kršenja ljudskih prava na gradilištu kineske fabrike “Linglong”, kao i zbog napada na Pavla Grbovića, lidera PSG 3. aprila u danu za glasanje. Izraženo je i žaljenje zbog deportacije jednog državljanina Bahreina uprkos privremenoj presudi Evropskog suda za ljudska prava da bi njegovo izručenje trebalo odložiti.

Pohvaljen je napredak postignut u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije i uspešno ublažen uticaj kovid-krize. Uprkos poboljšanjima, tržište rada i dalje pati od strukturnih problema. Srbija treba dalje da prilagođava obrazovanje i obuku potrebama tržišta rada.

Ponovljena je zabrinutost zbog sve veće zavisnosti Srbije od kineskih investicija, a vlasti se pozivaju da poboljšaju transparentnost i procenu uticaja kineskih investicija na životnu sredinu. Pominje se i briga parlamentaraca zbog visokog nivoa zagađenja vazduha.

Izvor: https://www.novosti.rs/c/vesti/politika/1124881/rezolucija-srbiji-sankcije-rusima-ili-nista-evrope