Промаја на Босфору и маневрисање Крима

Духовно таласање

Црно море током лета има да понуди за свакога понешто. Али овог месеца догађаји на Црном мору, сусрети код Босфора и промене на Криму, не тичу се толико туризма колико последица одлука сабора Српске и Украјинске православне цркве. Али и нерешених питања Критског сабора 2016. године

Недавно смо се уверили да је Србија постала острво у политичком, културном, спортском и друштвеном смислу. A показало се да је Београд постао острво и у духовном смислу, јер је за неке препорука, а за неке препрека за стицање аутокефалности, па пут зато држе ка Босфору за Истанбул, као да се по старом обичају утркују ко ће пре по хатишериф, илити по новом – томос. Прошле седмице у трци су били Подгорица, тј. кабинет председника, и Скопље, тј. кабинет архиепископа МПЦ Охридске архиепископије, ко ће пре добити аудијенцију на Фанару, а ко ће више добити признања и похвала од васељенског патријарха.
Током боравка у Истанбулу председник Црне Горе Мило Ђукановић посетио је 8. јуна седиште Васељенске патријаршије. Иако је формалан повод сусрета било крштење Ђукановићевог унука, мада ни њему не би шкодило, он је с патријархом Вартоломејем разменио коју реч о историјским околностима у којима је Црна Гора више пута обнављала своју независност и осврнуо се на дубоке историјске везе између Мајке цркве и црногорске државе. Додуше без истицања историјских чињеница о томе који народ је континуирано био на тим просторима и борио се за очување православне вере. Васељенски патријарх је пак указао да је два пута имао прилику да борави у Црној Гори и подсетио на дугогодишње пријатељство с митрополитом Амфилохијем, чиме је ставио до знања да су се држали односа с канонском Митрополијом црногорско-приморском СПЦ. Али што се тиче будућих односа с разним верским структурама у Црној Гори, како је показала пракса у Украјини и Северној Македонији, све се то да решити једним актом o примању у богослужбено јединство. Његова светост је упознао председника и с предстојећом посетом делегације Охридске архиепископије, која је после Београда кренула на Босфор да реши свој статус.
Тих дана беше и прослава имендана патријарха Вартоломеја. И како доликује, гостима из Скопља је био уручен дар на молитвено сећање о тој посети. Беше то акт примања у богослужбено јединство, којим се одстрањује вишедеценијски раскол с древне Охридске архиепископије. Тај акт је претходно усвојен и саопштен у Истанбулу на синодском заседању 9. маја, којим је Васељенска патријаршија признала црквену јерархију предвођену архиепископом Стефаном за канонску и валидну у свеправославном свету успостављањем канонског и литургијског општења с њом. Хронолошки гледано, после тог синодског решења уследило је признање и Сабора Српске православне цркве, с потоњим успостављањем литургијског јединства, а затим и доделом аутокефалности и свечаног акта који то потврђује – томоса. Али браћи из Старе Србије, данашње Северне Македоније, то беше све симболично и схватише то као препоруку. Стога се делегација Охридске архиепископије упутила на Фанар, желећи хлеба преко погаче, по „прави“ томос, који је требало да им уручи Васељенска патријаршија јер је то, према речима архиепископа Стефана за грчки лист „То Вима“, једина црква која по традицији и канонима издаје такав акт. Најављивана додела томоса на празник Педесетнице свела се на поуку васељенског патријарха после заједничке литургије да верују Мајци цркви која је показала бригу и помогла им да се после вишедеценијске изолације врате у литургијско јединство. Али за дугоочекивани томос изгледа да ће још чекати. Можда дочекају ако се назив државе промени у назив архиепископије коју су признали.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.