Промаја на Босфору и маневрисање Крима

Духовно таласање

Црно море током лета има да понуди за свакога понешто. Али овог месеца догађаји на Црном мору, сусрети код Босфора и промене на Криму, не тичу се толико туризма колико последица одлука сабора Српске и Украјинске православне цркве. Али и нерешених питања Критског сабора 2016. године

Недавно смо се уверили да је Србија постала острво у политичком, културном, спортском и друштвеном смислу. A показало се да је Београд постао острво и у духовном смислу, јер је за неке препорука, а за неке препрека за стицање аутокефалности, па пут зато држе ка Босфору за Истанбул, као да се по старом обичају утркују ко ће пре по хатишериф, илити по новом – томос. Прошле седмице у трци су били Подгорица, тј. кабинет председника, и Скопље, тј. кабинет архиепископа МПЦ Охридске архиепископије, ко ће пре добити аудијенцију на Фанару, а ко ће више добити признања и похвала од васељенског патријарха.
Током боравка у Истанбулу председник Црне Горе Мило Ђукановић посетио је 8. јуна седиште Васељенске патријаршије. Иако је формалан повод сусрета било крштење Ђукановићевог унука, мада ни њему не би шкодило, он је с патријархом Вартоломејем разменио коју реч о историјским околностима у којима је Црна Гора више пута обнављала своју независност и осврнуо се на дубоке историјске везе између Мајке цркве и црногорске државе. Додуше без истицања историјских чињеница о томе који народ је континуирано био на тим просторима и борио се за очување православне вере. Васељенски патријарх је пак указао да је два пута имао прилику да борави у Црној Гори и подсетио на дугогодишње пријатељство с митрополитом Амфилохијем, чиме је ставио до знања да су се држали односа с канонском Митрополијом црногорско-приморском СПЦ. Али што се тиче будућих односа с разним верским структурама у Црној Гори, како је показала пракса у Украјини и Северној Македонији, све се то да решити једним актом o примању у богослужбено јединство. Његова светост је упознао председника и с предстојећом посетом делегације Охридске архиепископије, која је после Београда кренула на Босфор да реши свој статус.
Тих дана беше и прослава имендана патријарха Вартоломеја. И како доликује, гостима из Скопља је био уручен дар на молитвено сећање о тој посети. Беше то акт примања у богослужбено јединство, којим се одстрањује вишедеценијски раскол с древне Охридске архиепископије. Тај акт је претходно усвојен и саопштен у Истанбулу на синодском заседању 9. маја, којим је Васељенска патријаршија признала црквену јерархију предвођену архиепископом Стефаном за канонску и валидну у свеправославном свету успостављањем канонског и литургијског општења с њом. Хронолошки гледано, после тог синодског решења уследило је признање и Сабора Српске православне цркве, с потоњим успостављањем литургијског јединства, а затим и доделом аутокефалности и свечаног акта који то потврђује – томоса. Али браћи из Старе Србије, данашње Северне Македоније, то беше све симболично и схватише то као препоруку. Стога се делегација Охридске архиепископије упутила на Фанар, желећи хлеба преко погаче, по „прави“ томос, који је требало да им уручи Васељенска патријаршија јер је то, према речима архиепископа Стефана за грчки лист „То Вима“, једина црква која по традицији и канонима издаје такав акт. Најављивана додела томоса на празник Педесетнице свела се на поуку васељенског патријарха после заједничке литургије да верују Мајци цркви која је показала бригу и помогла им да се после вишедеценијске изолације врате у литургијско јединство. Али за дугоочекивани томос изгледа да ће још чекати. Можда дочекају ако се назив државе промени у назив архиепископије коју су признали.

[restrict]

У Стамболу на Босфору ништа ново. Представници и покровитељи расколничких групација, тренутних и бивших, долазе с молбама за признање и доделу томоса. Тако је и пре неколико година на Фанару чест гост био тадашњи председник Украјине Петар Порошенко. Својим залагањем издејствовао је да се украјински расколници синодским актом Васељенске патријаршије приме у богослужбено јединство. Потом је на Фанару свечано додељен томос о аутокефалији новоформираној верској организацији „Православна црква Украјине“, чиме је директно дошло до мешања у унутрашње уређење Московске патријаршије. То је довело до компликације црквеног украјинског питања и угрозило положај канонске Украјинске православне цркве. А статус те цркве данас такође није до краја одређен од како су стали на пут ка удаљавању од Московске патријаршије.

Последице Сабора УПЦ

После Сабора Украјинске православне цркве 27. маја, прва реакција из Москве је уистину била више него умерена, о чему сведочи саопштење Синода Руске православне цркве од 29. маја пуно разумевања ситуације која се дешава унутар аутономне структуре Московске патријаршије.
Одлуке Сабора УПЦ ускоро су почеле да се примењују у животу цркве која своју духовну мисију врши у Украјини и њеним спорним деловима. Тако је члан 7 Сабора УПЦ од 27. маја већ био примењен у случају епархија на Криму. Према том члану Сабор препоручује да током војног стања, уколико не постоји могућност комуникације епархије са црквено административним центом, односно Кијевском митрополијом, епархије самостално реше питања која спадају у њихову надлежност, с тиме да уколико постоји могућност о томе благовремено јаве надлежним црквеним органима. Примењујући овај члан, архијереји Џанкојске, Симферопољске и Феодосијске епархије са Кримског полуострва обратили су се патријарху московском и све Русије Кирилу и Светом синоду с молбом да се њихове епархије приме под директну потчињеност Његове светости и Светог синода Руске православне цркве. С тим у вези у Москви је 7. јуна одржана седница Синода РПЦ како би решили то питање. Свети синод је донео следеће одредбе о том питању. Одговарајући на молбе поменутих епископа, с обзиром на немогућност редовне комуникације између ових епархија и Кијевске митрополије, донета је одлука да се Џанкојска, Симферопољска и Феодосијска епархија приме у непосредну канонску и административну потчињеност патријарху московском и све Русије и Светом синоду Руске православне цркве. Такође, решено је и да се на територији Републике Крим и града Севастопоља формира Кримска митрополија која би у свом саставу имала поменуте епархије. На први поглед ништа спорно. Кримске епархије су поступиле у складу са одредбама Сабора и добиле потврдан одговор о питању који се тиче њиховог статуса. Али у УПЦ постоје мишљења да би то питање требало да се реши на Помесном сабору РПЦ, јер такво решење без сагласности јерархије аутономне цркве може да се тумачи као мешање у унутрашње уређење, које је загарантовано још од формирања УПЦ 1990. године граматом патријарха московског Алексеја II.
А кад смо код тога како би шта требало и по ком поступку, Синод РПЦ имао је и своје сугестије. Од осталих решења поменутог Синода РПЦ која се тичу Сабора УПЦ, неопходно је истаћи да је на том заседању уз речи подршке стигла и опомена из центра Московске патријаршије. Синод је констатовао континуирани притисак на епископе, свештенство, монаштво и вернике Украјинске православне цркве од стране представника украјинских државних власти и екстремистички настројеног дела украјинског друштва. Изражена је подршка свим епископима, свештенству, монаштву и верницима УПЦ, који се, у складу с канонским поретком придржавају одлука Архијерејског сабора РПЦ од октобра 1990. године и грамате патријарха Алексеја II о статусу Украјинске православне цркве. На Синоду је такође речено да је помињање на богослужењима патријарха московског и целе Русије канонска норма. Ова напомена се индиректно тиче Сабора УПЦ, али директно појединих епархија УПЦ, где је одлукама надлежних епископа од почетка ратних дешавања у Украјини прекинуто помињање патријарха московског. Синод је напоменуо и да се одлука о промени статуса Украјинске православне цркве може донети само у оквиру канонске процедуре, укључујући и одлуку Помесног сабора Руске православне цркве. Такође је наглашено да неовлашћене радње на промени статуса Украјинске православне цркве могу довести до појаве новог раскола унутар ње. Чланови Синода РПЦ су навели и саопштење Синода УПЦ од 12. маја 2022. године када је речено да било какве расправе у вези са животом Украјинске православне цркве треба да се одвијају у оквиру канонског поља и да не доводе до нових подела у Цркви. На крају је Синод РПЦ позвао све епископе, свештенство, монаштво и вернике да се моле за очување црквеног јединства.

Отворена питања

Питања која до краја нису решена на Сабору, светом и великом, на Криту 2016. године о аутокефалности и аутономији, јер нису сви прихватили та решења за обавезна у православној цркви, праве сваким даном и сваке године све више таласања не само крај Босфора већ и унутар помесних православних цркава. Проблем фиктивности црквеног права и избирљивост у примени одлука сабора и црквених правила из првог миленијума доводи до остављања отворених питања, нерешавања старих проблема и стварања нових преседана, што доводи до промаје и на Фанару и у целом православљу. А последице најчешће сносе они који нису у могућности да ту промају избегну или прекину, који су далеки од поимања зашто неко прекида литургијско општење а затим га лако превазилази једним потписом, већ само стоје и иду у правцу који се намеће понекад и не само из црквених структура.

[/restrict]