БЕОГРАД – ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ БАЛКАНА

Реконструкција Капеле Свете Петке на Калемегдану

Град Београд је обезбедио 100.000 евра за обнављање комплекса Цркве Ружице и Капеле, који се налазе у оквиру културно-историјске целине „Београдска тврђава“, проглашене за споменик културе од изузетног значаја

Поводом обнављања комплекса Цркве Ружица и Капеле Свете Петке, заменик градоначелника Горан Весић одржао је прошле седмице састанак на Калемегдану.
Том приликом је истакао да је Град на захтев проте Владимира Вукашиновића и Цркве Ружице обезбедио 100.000 евра за реконструкцију Капеле Свете Петке.
„Ова капела је вероватно наш најпознатији и најпосећенији сакрални објекат. Веома је значајан како за Цркву, тако и за Београд, и био је заиста последњи тренутак да се изврши рестаурација капеле како би се спречило да се вода и даље излива и уништава фреске и саму капелу. Град Београд је за ту сврху обезбедио 100.000 евра и тај посао ћемо радити заједно са нашом црквом и Заводом за заштиту споменика културе. Наставићемо да обезбеђујемо додатни новац како би капела била у потпуности реконструисана и како би сви који долазе у њу били сигурни да долазе у објекат који ће бити очуван за векове“, поручио је Весић.
Директорка Завода за заштиту споменика културе Београд Оливера Вучковић је изјавила да се Црква Ружица и Капела Свете Петке налазе у оквиру културно-историјске целине „Београдска тврђава“, која је проглашена за споменик културе од изузетног значаја.
„То све говори о њиховој културно-историјској вредности и да су међу најзначајнијим објектима на простору тврђаве. Завод за заштиту споменика културе ради пројекат који ће омогућити да овај простор у наредних годину дана добије потпуно другачији изглед. Сви недостаци који су се показали код ових објеката биће отклоњени и захваљујући средствима Града реконструкција ће бити готова до краја године“, поручила је Вучковићева.

Београд враћа своје културно благо

Желимо да све што можемо вратимо у наше музеје и на увид нашим грађанима – каже Горан Весић поводом изложбе „Планови ентеријера Новог двора из 1912. године“ у Конаку кнегиње Љубице

Заменик градоначелника Горан Весић и директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић обишли су изложбу „Планови ентеријера Новог двора из 1912. године“, која је до 28. јуна отворена у Конаку кнегиње Љубице. Весић је истакао да су се планови дизајна ентеријера будућег двора краља Петра I Карађорђевића налазили у приватној колекцији у Немачкој.

„Планове за нашег краља су радили Аугуст Бозе и његова супруга Елза из Вајмара. Десило се да је читав пројекат завршен пред почетак Првог светског рата и да ти планови никада нису били испоручени Србији. Да би 1922. године краљ Александар I Карађорђевић за уређење Новог двора ангажовао другу компанију из Француске“, навео је Весић.
Истакао је да се Град Београд за ову колекцију борио четири године: „Планови су после ангажовања нове компаније заборављени, иако су били плаћени, те су се кроз деценије селили из једне у другу приватну колекцију. После сазнања да ће се вредни планови за историју наше престонице наћи на једној аукцији, Град је обезбедио новац Музеју града Београда, a како би се ова вредна колекција вратила у Србију.“

Планови ентеријера Новог двора садрже око 50 акварела, као и 80 цртежа графитном оловком.
„Колекција је вредна за историчаре, архитекте и људе који се баве уређењем ентеријера, јер су и неизведени пројекти важни пошто говоре о једној епохи и укусу нашег владара. Сматрам да не постоји боље место за њих од Музеја града Београда. Задовољан сам јер Београд последњих година враћа у власништво Музеја града своје културно благо. Током прошлих деценија дешавало се да веома вредне слике и други експонати остају у колекцијама различитих предузећа, а које су током приватизације прелазиле у приватне колекције. Далеко од тога да не треба да постоје и приватне колекције, али опет желимо да све што можемо вратимо у наше музеје и на увид нашим грађанима“, истакао је Весић и подсетио да је Град Београд на недавној аукцији успео да купи слике наших истакнутих сликара из колекције предузећа „Југоекспорт“.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање. Фото: Беоинфо


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.