Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Шефик Џаферовић, без сагласности осталих чланова Председништва БиХ, у Бриселу је посетио генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга, а након разговора, уз критике упућене на рачун Републике Српске и Русије, оптимистички је поручио да „ништа не може зауставити БиХ на путу ка Северноатлантској алијанси“
ВОЈНА ПОМОЋ УКРАЈИНИ Након што су супротно Уставу, мимо усаглашених одлука Председништва и Савета министара БиХ, Шефик Џаферовић, Жељко Комшић и Бисера Турковић прогурали директиве о прикључивању некадашње централне југословенске републике санкцијама које је „демократска Европа“ увела Руској Федерацији, не треба да изненађује што су спровођење оваквог курса наставиле и бошњачке старешине у Оружаним снагама БиХ.
[restrict]Па су тако, јасно, без претходне дозволе добијене од врховног команданта (Председништва БиХ), министар одбране Сифет Поџић и начелник Заједничког штаба Оружаних снага Сенад Машовић учествовали на онлајн-састанку уприличеном од министра одбране САД Лојда Остина на коме се говорило о војној помоћи Украјини. Мада БиХ још није из својих скромних војних залиха послала помоћ Зеленском – који, како воли да нагласи Бакир Изетбеговић, „бије битку и за нас“ – ни тако нешто не треба искључити у догледној будућности. Али од тога је још важније што је Сарајево присуствовањем састанку који је водио Остин не само потврдило своју „солидарност с Украјином“ већ и показало да је, без обзира на устав и противљење мањег ентитета, „озбиљан кандидат за пријем у Северноатлантску алијансу“.
НАТО И БиХ Пошто је ову опредељеност државе, уз молбу за још конкретнију подршку алијансе из Брисела, требало испољити и на вишем нивоу, Шефик Џаферовић је, не потрудивши се да за ову посету претходно добије зелено светло Председништва БиХ, отпутовао у главни град Белгије на разговор с генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом, а затим се обратио Сталном савету западне војне алијансе.
Норвежанин – који у трећем походу Запада на Русију верно служи интересима Американаца као што је његов земљак Видкун Квислинг то исто чинио пре 80 година за Трећи рајх у време злочиначке агресије Немачке на Совјетски Савез – након разговора с Изетбеговићевим изаслаником изјавио је како је „руска војна агресија у Украјини показала важност сарадње НАТО-а са земљама Западног Балкана“. Син Торвалда Столтенебрга је, у складу с потребом борбе против ове „опасности“, најавио „продубљивање сарадње Алијансе са БиХ“, као и повећање броја особља у НАТО седишту у Сарајеву. Симптоматично је да је домаћин, иако је морао да буде упознат са чињеницом да Џаферовић не долази у Брисел с усаглашеним ставовима Председништва, оценио да је размена мишљења између његовог госта и представника Сталног савета НАТО-а „фокусирана на јачање сарадње између Алијансе и БиХ“.
Бошњачки члан Председништва БиХ је из Брисела послао поруку како је Босна и Херцеговина, без обзира на противљење Републике Српске, на путу у западну војну алијансу. Објаснио је да су и, поред постојања политике која оспорава НАТО пут, „најважније одлуке државних органа“. А они су – како је нагласио – „2009. године поднели Акциони план за чланство и данас се налазимо у том статусу“. Џаферовић је искористио прилику да оптужи амбасадора Руске Федерације у Сарајеву Игора Калабухова да „прети како ће БиХ осетити последице ако уђе у НАТО“, али и изрази оптимистичко очекивање да ће „сецесионистичка политика Милорада Додика завршити на сметлишту историје“.
ИГНОРИСАЊЕ ПРОЦЕДУРЕ Да ли је дејтонска творевина, након овог састанка, ближа усисавању у Северноатлантску војну алијансу или је – како је поручио Милорад Додик – оно што је Изетбеговићев сарадник у белгијској престоници изговорио „само став муслиманског (бошњачког) политичког круга, пошто Босна и Херцеговина није донела одлуку о интеграцијама у НАТО“? Државник из Лакташа је без сумње у праву када тврди да је Џаферовић изнео само ставове и жеље најбројнијег народа БиХ (мада и Хрвати имају исте жеље када је у питању пријем у Алијансу), као и да према дејтонском уставу одлуку о захтеву за пријем у НАТО ова држава може донети само ако претходно за то обезбеди сугласност оба ентитета.
Додик је, међутим, свестан и чињенице да је договором „босанских патриота“ и њихових западних пријатеља уставна процедура безочно игнорисана приликом недавног давања сагласности БиХ за увођење санкција Русији, када ово питање уопште није разматрано на седници Председништва нити Савета министара Босне и Херцеговине.
Зато не треба искључити могућност да, уколико исти сценаристи процене да им је тако нешто неопходно, из Сарајева „по хитном поступку“ буде послат захтев за пријем некадашње централне југословенске републике у Алијансу а да Бањалука претходно за овакву важну одлуку уопште не да зелено светло. Република Српска би једноставно била доведена пред свршен чин, а такав неуставни поступак био би објашњен потребом да се наводно угрожена БиХ под НАТО кишобраном заштити од опасне претње Москве.
СУСРЕТ СА ШМИТОМ Наравно, могуће је и да ће се глобалистички заштитници Босне одлучити за другу опцију и сачекати новембарске изборе, после којих ће – како бар они очекују – представници „конструктивне опозиције“ из РС преузети власт, а затим као „реалистични политичари“ дати сагласност на улазак државе у војну алијансу из Брисела.
А да лидери ове опозиције чине конкретне кораке на давању потребног легитимитета Кристијану Шмиту показао је сусрет младог градоначелника Бањалуке Драшка Станивуковића с лажним високим представником из Немачке. До првог званичног сусрета неког од функционера Републике Српске са гаулајтером из Баварске дошло је у граду на Врбасу на Шмитову иницијативу, а Станивуковић је, након састанка, покушао да објасни како овим поступком „није прекршио закључке Народне скупштине РС“ већ је тобоже желео да покаже „отвореност и спремност за дијалог“. Мада је избегао да одговори на питање новинара „да ли се састао са високим представником“, градоначелник Бањалуке (иначе високи функционер ПДП-а) је као аргументе за разговор са човеком који није добио неопходну сугласност Савета безбедности УН да преузме посао у Сарајеву навео чињеницу да су Шмита примили Александар Вучић и патријарх Порфирије.
„Ако су ту дужност имали људи који важе за оне који на духовни и на световни начин воде наш народ, сматрам да и ја овде треба на тај начин да покажем ширину“, нагласио је Станивуковић.
Без обзира на то што први човек главног града РС Шмита није јавно назвао високим представником, лед је, без сумње, пробијен, па ускоро треба очекивати да с адвокатом из баварског Оберсцена мишљења размене и Мирко Шаровић, Бранислав Бореновић, Јелена Тривић и остали прозападни политичари из мањег ентитета. Немац и његови наредбодавци ће тако добити аргумент за тврдњу да, за разлику од Додика, Руса и Кинеза, прагматичне политичке странке у РС признају Шмита као легалног високог представника, чиме ће бити срушени и последњи остаци не тако давно усвојеног национално-државног консензуса свих релевантних партија Српске, преточеног у Закључке Народне скупштине.
ПОТЕНЦИЈАЛ ЗА ДЕСТРУКЦИЈУ Кристијан Шмит је неколико дана пре разговора са Станивуковићем дао интервју за „Дојче веле“, у коме је оценио да „агресорски рат који Руска Федерација води против Украјине ствара потенцијал за деструкцију који би могао да дестабилизује земље региона, а посебно БиХ“. Иако није конкретно именовао „домаће снаге“ у Босни и Херцеговини које би могле помоћи тој дестабилизацији, јасно је ко су за њега и његове наредбодавце главни преносиоци „малигног руског утицаја“ које треба по сваку цену елиминисати. Није нимало случајно што је лажни високи представник, у интервјуу за медиј из Немачке, изразио наду да ће се Бундесвер са својим трупама укључити у мисију ЕУФОР-Алтеа „како би се могле осигурати безбедносне гаранције дате грађанима БиХ“. Други разлог због којег би наследници Вермахта, према његовом мишљењу, требало да ојачају мировну мисију у некадашњој централној југословенској републици је то што – како истиче Шмит позивајући се на наводно искуство стечено током обављања садашње дужности – „не постоји земља у Европи у којој се, као у БиХ, Немачка тако много цени и ужива велико поверење“.
Да ли надмени баварски политичар заиста мисли да у мањем ентитету државе којој се он намеће као високи представник већина народа истински цени и даје „велико поверење“ Немачкој након свих агресорских ратова које је та земља у протеклих сто година водила против Срба, чију матицу и сада покушава да сведе на најмању меру, а Републику Српску претвори у празну љуштуру!? Сумњамо да је Шмит баш толико необавештен о стварном расположењу грађана неподобне РС, али он једноставно наставља стару праксу бахатог игнорисања чињеница, уверен да је моћ коју му даје подршка колективног Запада довољна да може да се представља као високи представник и да прича неистине о „великом поверењу“ које његова Немачка ужива међу свим народима земље у којој сада зарађује огромну плату. За овог доказаног србофа и русофоба чињенице су само у функцији интереса и постављених циљева, а његов главни задатак је да сломи отпор Бањалуке и у сарадњи са „здравим“ домаћим снагама трансформише Републику Српску из дејтонског ентитета у небитни део нове „грађанске“ Босне.
ЕВРОПСКИ ПУТ Истина је да се руководство РС јавно залаже за пут БиХ ка Европској унији, односно њено добијање статуса кандидата за пријем на бриселском шалтеру. Али Додик истовремено отворено изражава скепсу према могућности да БиХ икада буде примљена у ово друштво, те доводи у сумњу и будућност садашње „европске породице“. Посебно је оштар у критици политике главног газде Уније из Берлина према Републици Српској, и често истиче како РС није спремна да се „због европског пута одрекне својих дејтонских ингеренција“.
Могуће је да државник из Лакташа званично подржава европске интеграције БиХ како не би отворио још један фронт према Западу, али и да би био на курсу којим иде матица. У којој – без обзира на чињеницу да је према последњим спроведеним анкетама већина грађана против уласка у Унију – државно руководство и даље истрајава на „безалтернативном путу“ Србије према политичкој организацији која је, по многим мишљењима, након избијања рата у Украјини практично постала део НАТО-а. Занимљиво је да је амбасадор Руске Федерације у БиХ Игор Калабухов у тексту у бањалучком „Гласу Српске“ позвао земље Западног Балкана да „добро размисле о чланству у Европској унији“, те оптужио ову организацију за „моралну и институционалну деградацију“, као и „неоимперијалистички курс“.
Верујемо да слично мишљење о „европској фамилији“ има и Милорад Додик, али је, ипак, присиљен, да, због неповољне позиције у којој се налази Српска, повлачи потезе којима ће, ако не потпуно избећи, онда бар „отупети“ ударце бројних непријатеља са Запада. У том контексту треба посматрати и његову спремност да, након критика које је недавно упутио на рачун понашања трупа ЕУФОР-а у мањем ентитету, подржи „продужење мисије снага ’Алтее’ у садашњем формату“.
[/restrict]
