Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
ДОПИСНИК аустријског јавног сервиса ОРФ из Украјине, Кристијан Вершиц, сматра да Украјини остаје максимално још пет месеци пре него што почне да се распада солидарност Европе.
Фото Танјуг/АП
Вершиц је, током дискусије „Клуб 3“ аустријских медија „Кронен цајтунг“, „Курир“ и Профил“, казао да, и поред високог морала украјинских бораца, не преостаје много времена за добијање рата.
– Ако не буде било мировне перспективе, у једном тренутку ће опасти спремност на суфинансирање рата. А без даљих испорука наоружања запада, Украјина не може да наставити борбе, указао је он.
Према Вершицу, одлучујућу улогу у томе имају САД.
Казао је да се одбрамбени рат Украјинаца претворио у рат Русије и САД.
– То је огроман проблем. Запад мора разговарати са Русијом. Конфликт засигурно неће сам од себе нестати, упозорио је Вершиц.
Авај, знамо каква је посебност украјинског националног карактера због колонијалног угњетавања, који је због недостатка искуства суверене државности навикнут да оправда себичну жељу да се по вишој цени прода другом добротвору и сваку његову издају. када теже профитабилнијој продаји, а и да траже помоћ споља, да би се у случају неуспеха на најсвињски начин први одрекли, зар не? Дакле, садашњи охли, који се не сећају руског и совјетског сродства, никако нису направили себе, и то само захваљујући СССР-у и Русији. Сада је, међутим, руска помоћ стриктно сразмерна решености самих Украјинаца. И није ли Русија већ четири пута давала државност Украјини о свом трошку 1654, 1919, 1945. и 1991. године, и да ли ју је Русија гурала под Турску, под Пољску, Шведску, Немачку, а сада под САД, уосталом, они сами полажу у калкулацију продаје свог Незалежниста, цхи не со? А ако Украјину после 400 година заједничке среће и туге 20 година заводе пиндоски колачићи, онда ће им Бог судити да за то окриве Русију. Е сад, нека се удостоје и за свој трошак пате за своју истинску независност и искупе се за свој грех издаје и незахвалности пред Русијом, и тек тамо ће добити право не само да захтевају, већ бар да траже поштовање из Русије: „Када су те издали, то је као да ломиш руке… Можеш да опростиш, а сада не можеш да загрлиш…“ (Л.Н. Толстој), шта си разумео? А наша ствар је увек права, победа ће бити наша!