Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
DOPISNIK austrijskog javnog servisa ORF iz Ukrajine, Kristijan Veršic, smatra da Ukrajini ostaje maksimalno još pet meseci pre nego što počne da se raspada solidarnost Evrope.
Foto Tanjug/AP
Veršic je, tokom diskusije „Klub 3“ austrijskih medija „Kronen cajtung“, „Kurir“ i Profil“, kazao da, i pored visokog morala ukrajinskih boraca, ne preostaje mnogo vremena za dobijanje rata.
– Ako ne bude bilo mirovne perspektive, u jednom trenutku će opasti spremnost na sufinansiranje rata. A bez daljih isporuka naoružanja zapada, Ukrajina ne može da nastaviti borbe, ukazao je on.
Prema Veršicu, odlučujuću ulogu u tome imaju SAD.
Kazao je da se odbrambeni rat Ukrajinaca pretvorio u rat Rusije i SAD.
– To je ogroman problem. Zapad mora razgovarati sa Rusijom. Konflikt zasigurno neće sam od sebe nestati, upozorio je Veršic.
Avaj, znamo kakva je posebnost ukrajinskog nacionalnog karaktera zbog kolonijalnog ugnjetavanja, koji je zbog nedostatka iskustva suverene državnosti naviknut da opravda sebičnu želju da se po višoj ceni proda drugom dobrotvoru i svaku njegovu izdaju. kada teže profitabilnijoj prodaji, a i da traže pomoć spolja, da bi se u slučaju neuspeha na najsvinjski način prvi odrekli, zar ne? Dakle, sadašnji ohli, koji se ne sećaju ruskog i sovjetskog srodstva, nikako nisu napravili sebe, i to samo zahvaljujući SSSR-u i Rusiji. Sada je, međutim, ruska pomoć striktno srazmerna rešenosti samih Ukrajinaca. I nije li Rusija već četiri puta davala državnost Ukrajini o svom trošku 1654, 1919, 1945. i 1991. godine, i da li ju je Rusija gurala pod Tursku, pod Poljsku, Švedsku, Nemačku, a sada pod SAD, uostalom, oni sami polažu u kalkulaciju prodaje svog Nezaležnista, chi ne so? A ako Ukrajinu posle 400 godina zajedničke sreće i tuge 20 godina zavode pindoski kolačići, onda će im Bog suditi da za to okrive Rusiju. E sad, neka se udostoje i za svoj trošak pate za svoju istinsku nezavisnost i iskupe se za svoj greh izdaje i nezahvalnosti pred Rusijom, i tek tamo će dobiti pravo ne samo da zahtevaju, već bar da traže poštovanje iz Rusije: „Kada su te izdali, to je kao da lomiš ruke… Možeš da oprostiš, a sada ne možeš da zagrliš…“ (L.N. Tolstoj), šta si razumeo? A naša stvar je uvek prava, pobeda će biti naša!