РУСИЈА – ВОЈНИЧКА ИМПЕРИЈА

Пише
Владимир Можегов

Русију су стварали ратници, стварале су је војничке победе, војничким освајањем територија. Зар због тога треба да се устручавамо? Шта ту има да се крије? Не треба ли се тиме поносити, на све могуће начине то истицати? Јер само тако се рађају, расту и јачају, само тако постоје праве империје, где на првом месту нису финансије и привреда, већ племенитост, част, достојанство. Где је централни херој ратник, а не олигарх с некаквим кулисама „власти народа“, као у савременим тзв. демократијама

Ми смо војничка империја. Тако је увек било и тако ће увек бити. Ову чињеницу треба једноставно прихватити као датост, престајући да је се стидимо, нивелишемо, да тражимо стидљиве еуфемизме који замењују (из неког разлога) непријатне речи. Просто прихватити. И баш тако саопштити целом свету: да, ово је Русија – војничка империја. Ми смо свет са војничким, пре свега, смисловима и врлинама. Са смисловима заштите и освајања. Са војничком етиком и духовном хијерархијом.

[restrict]

Русију су стварали ратници, стварале су је војничке победе, војничким освајањем територија. Зар због тога треба да се устручавамо? Шта ту има да се крије? Не треба ли се тиме поносити, на све могуће начине то истицати? Јер само тако се рађају, расту и јачају, само тако постоје праве империје, где на првом месту нису финансије и привреда, већ племенитост, част, достојанство. Где је централни херој ратник, а не олигарх са некаквим кулисама „власти народа“, као у савременим тзв. демократијама.

САМО ЈЕДАН ЈЕДИНИ ДАН! Али из неког разлога ми се само 9. маја присећамо да смо војничка империја. Ми, велико војничко царство, имамо само тај један дан за војнички понос, војну параду, свечани тријумф. Да, један једини. Лоша ствар је што свих осталих дана на то углавном заборављамо.

Војничка империја –  никако милитаристичка или трговачка (као САД и Британија)! То јест свет са првенствено војним и културним смислом. Чак и рат по нашем схватању – по схватању војничке, а не милитаристичке и трговачке империје – нема за циљ агресивну моћ над светом или финансијски профит, као у Сједињеним Државама и Британији, већ пре свега културни смисао.

За разлику од САД и Британије, које почивају на моћи финансијске олигархије, ми смо наследници Рима, наследници Византије. А Рим – то нису само центуриони и кохорте. Рим је идеја праведне моћи над светом. Рим је имао своју узвишену идеју и своју мисију: ширење високе хеленске културе и идеје праведности широм света.

То су ствари за којима жуди савремени свет, врлине које му тренутно недостају. И управо ту чежњу у њему сада спаљују усијаним гвожђем, да би га учинили слабим, беспомоћним, толерантним, беживотним, да би му коначно одузели преосталу слободу и лишили га сваке преостале културе, да би га отерали у вечни гето – у последњи локдаун тоталитарне либералне диктатуре.

Управо то је дилема савременог света: или ЛГБТ+ идеологија и културно пропадање (не само сваког заједништва већ и сваке личности), или традиционална империја, то јест Рим са својом идејом племенитости, културе и праведности.

РУСКА АРИСТРОКРАТИЈА – ВОЈНИЧКА Рим је био мала држава на обали Средоземног мора. У неизбежним и успешним ратовима са Картагином он се, умногоме неочекивано, показао као моћан регионални центар који контролише читаво Средоземље. И одатле се винула његова судбина, почело је његово постојање као светске војне империје. Империје са великом мисијом – да свету донесе мир, спокој, цивилизацију и културу. Да – кроз рат, војне походе и освајања. Било да је то лоше или добро, у нашем свету никад није било и никад неће бити друкчије. Свет се не осваја само проповедањем, чак ни оним најлепшим. Свет се осваја проповедањем и мачем. Јеванђеље не проповеда пацифизам. Јован Крститељ римским војницима који долазе код њега не каже да баце оружје; он им каже: „Не вређајте никога, не клеветајте, и будите задовољни својом платом“ (Лк. 3, 14). То јест учи их војној етици, части и племенитости.

Римска аристократија је била војничка. И руска аристократија је била војничка. И Пушкин, иако је носио цивилну униформу, хрлио је у коњичке нападе и писао оде руском царском оружју. Тако су част, култура и војничка слава освојили свет.

Да ли је постојала алтернатива таквом свету? Да, Картагина је могла да постане ова алтернатива. Мрачни свет моћи финансијске олигархије и чудовишних култова, у којима су Картагињани жртвовали своју прворођену децу, спаљујући их у чиновима жртвовања-холокауста (од грчког holokauston и хебрејског Olah – жртва паљеница за Бога). Овај монструозни обичај могао би да постане централни сценарио за цео свет, да је Картагина победила. Али је победио Рим, римска војничка храброст. Победила је војничка империја, носећи мир и правду на ивици мача умрљаног крвљу.

А Картагина – свет трговаца-тирана, који у своје амбаре згрћу злато и богатство свих народа које су покорили, осетивши мирис запаљеног жртвеног меса и терајући свет у вечно ропство – Картагина је изгубила!

КАСНА ОСВЕТА КАРТАГИНЕ? Шта нас ту подсећа на наш данашњи свет? Не чини ли нам се да је то само касна освета Картагине? Након што су циљано, корак по корак, уништени појмови војничке части, племства, културе, Бога; након што је ватрени холокауст два светска рата уништио остатке традиционалних европских империја, традиционалних хришћанских цивилизација, догодио се данашњи светски реванш Картагине.

Њене вреће с новцем данас владају Америком, окупирају бившу хришћанску Европу, везујући је ланцима националног дуга, успостављајући кафкијанске замкове централних банака које контролишу светске токове новца. Док из војних база НАТО-а амерички и британски големи будно мотре на сваку манифестацију слободоумља у пораженој Европи… Сви народи – а посебно народи Европе – данас су уплетени у ланце невиђене тираније, коју њихови свештеници уз ђаволски подсмех називају „слободни мир“ и „демократија“.

Тако се увек и свуда испољава моћ олигархије. И само је дух Рима способан да се одупре светској сили. Тога се и плаши нова Картагина! Зато она тако панично потискује сваку пројаву слободног духа. И плаши се само једног – успоставе новог Рима, традиционалне империје са узвишеном идејом и војном снагом, која је једина способна да је победи.

БУЂЕЊЕ ВОЈНИЧКОГ ДУХА ТРАДИЦИОНАЛНЕ ИМПЕРИЈЕ Управо то се данас дешава у Русији – оживљавање војничког духа традиционалне империје. Управо то је суштина садашње војне операције, у којој Русија, супротстављајући се целом свету, помиреном са тиранијом, болно опипава њена вечна значења, болно се диже на ноге после „тридесет три године“ седења на пећи, бљујући из себе отровну дрогу Картагине којом је била испуњена.

Русија се болно присећа себе, оне праве – велике војничке империје. Духовни свет, хијерархијски свет, културни свет… Свет у коме појмови части, достојанства, дужности, разједени ЛГБТ+ киселинама још нису изгубили смисао. Свет заснован не на „економији и финансијама“ већ на узвишеној мисији очувања велике европске културе и Христове проповеди „целој васељени“. То је ослобођење света од тиранске моћи „велике аждаје“ Картагине.

Взгляд; превео Желидраг Никчеви

[/restrict]