RUSIJA – VOJNIČKA IMPERIJA

Piše
Vladimir Možegov

Rusiju su stvarali ratnici, stvarale su je vojničke pobede, vojničkim osvajanjem teritorija. Zar zbog toga treba da se ustručavamo? Šta tu ima da se krije? Ne treba li se time ponositi, na sve moguće načine to isticati? Jer samo tako se rađaju, rastu i jačaju, samo tako postoje prave imperije, gde na prvom mestu nisu finansije i privreda, već plemenitost, čast, dostojanstvo. Gde je centralni heroj ratnik, a ne oligarh s nekakvim kulisama „vlasti naroda“, kao u savremenim tzv. demokratijama

Mi smo vojnička imperija. Tako je uvek bilo i tako će uvek biti. Ovu činjenicu treba jednostavno prihvatiti kao datost, prestajući da je se stidimo, nivelišemo, da tražimo stidljive eufemizme koji zamenjuju (iz nekog razloga) neprijatne reči. Prosto prihvatiti. I baš tako saopštiti celom svetu: da, ovo je Rusija – vojnička imperija. Mi smo svet sa vojničkim, pre svega, smislovima i vrlinama. Sa smislovima zaštite i osvajanja. Sa vojničkom etikom i duhovnom hijerarhijom.

[restrict]

Rusiju su stvarali ratnici, stvarale su je vojničke pobede, vojničkim osvajanjem teritorija. Zar zbog toga treba da se ustručavamo? Šta tu ima da se krije? Ne treba li se time ponositi, na sve moguće načine to isticati? Jer samo tako se rađaju, rastu i jačaju, samo tako postoje prave imperije, gde na prvom mestu nisu finansije i privreda, već plemenitost, čast, dostojanstvo. Gde je centralni heroj ratnik, a ne oligarh sa nekakvim kulisama „vlasti naroda“, kao u savremenim tzv. demokratijama.

SAMO JEDAN JEDINI DAN! Ali iz nekog razloga mi se samo 9. maja prisećamo da smo vojnička imperija. Mi, veliko vojničko carstvo, imamo samo taj jedan dan za vojnički ponos, vojnu paradu, svečani trijumf. Da, jedan jedini. Loša stvar je što svih ostalih dana na to uglavnom zaboravljamo.

Vojnička imperija –  nikako militaristička ili trgovačka (kao SAD i Britanija)! To jest svet sa prvenstveno vojnim i kulturnim smislom. Čak i rat po našem shvatanju – po shvatanju vojničke, a ne militarističke i trgovačke imperije – nema za cilj agresivnu moć nad svetom ili finansijski profit, kao u Sjedinjenim Državama i Britaniji, već pre svega kulturni smisao.

Za razliku od SAD i Britanije, koje počivaju na moći finansijske oligarhije, mi smo naslednici Rima, naslednici Vizantije. A Rim – to nisu samo centurioni i kohorte. Rim je ideja pravedne moći nad svetom. Rim je imao svoju uzvišenu ideju i svoju misiju: širenje visoke helenske kulture i ideje pravednosti širom sveta.

To su stvari za kojima žudi savremeni svet, vrline koje mu trenutno nedostaju. I upravo tu čežnju u njemu sada spaljuju usijanim gvožđem, da bi ga učinili slabim, bespomoćnim, tolerantnim, beživotnim, da bi mu konačno oduzeli preostalu slobodu i lišili ga svake preostale kulture, da bi ga oterali u večni geto – u poslednji lokdaun totalitarne liberalne diktature.

Upravo to je dilema savremenog sveta: ili LGBT+ ideologija i kulturno propadanje (ne samo svakog zajedništva već i svake ličnosti), ili tradicionalna imperija, to jest Rim sa svojom idejom plemenitosti, kulture i pravednosti.

RUSKA ARISTROKRATIJA – VOJNIČKA Rim je bio mala država na obali Sredozemnog mora. U neizbežnim i uspešnim ratovima sa Kartaginom on se, umnogome neočekivano, pokazao kao moćan regionalni centar koji kontroliše čitavo Sredozemlje. I odatle se vinula njegova sudbina, počelo je njegovo postojanje kao svetske vojne imperije. Imperije sa velikom misijom – da svetu donese mir, spokoj, civilizaciju i kulturu. Da – kroz rat, vojne pohode i osvajanja. Bilo da je to loše ili dobro, u našem svetu nikad nije bilo i nikad neće biti drukčije. Svet se ne osvaja samo propovedanjem, čak ni onim najlepšim. Svet se osvaja propovedanjem i mačem. Jevanđelje ne propoveda pacifizam. Jovan Krstitelj rimskim vojnicima koji dolaze kod njega ne kaže da bace oružje; on im kaže: „Ne vređajte nikoga, ne klevetajte, i budite zadovoljni svojom platom“ (Lk. 3, 14). To jest uči ih vojnoj etici, časti i plemenitosti.

Rimska aristokratija je bila vojnička. I ruska aristokratija je bila vojnička. I Puškin, iako je nosio civilnu uniformu, hrlio je u konjičke napade i pisao ode ruskom carskom oružju. Tako su čast, kultura i vojnička slava osvojili svet.

Da li je postojala alternativa takvom svetu? Da, Kartagina je mogla da postane ova alternativa. Mračni svet moći finansijske oligarhije i čudovišnih kultova, u kojima su Kartaginjani žrtvovali svoju prvorođenu decu, spaljujući ih u činovima žrtvovanja-holokausta (od grčkog holokauston i hebrejskog Olah – žrtva paljenica za Boga). Ovaj monstruozni običaj mogao bi da postane centralni scenario za ceo svet, da je Kartagina pobedila. Ali je pobedio Rim, rimska vojnička hrabrost. Pobedila je vojnička imperija, noseći mir i pravdu na ivici mača umrljanog krvlju.

A Kartagina – svet trgovaca-tirana, koji u svoje ambare zgrću zlato i bogatstvo svih naroda koje su pokorili, osetivši miris zapaljenog žrtvenog mesa i terajući svet u večno ropstvo – Kartagina je izgubila!

KASNA OSVETA KARTAGINE? Šta nas tu podseća na naš današnji svet? Ne čini li nam se da je to samo kasna osveta Kartagine? Nakon što su ciljano, korak po korak, uništeni pojmovi vojničke časti, plemstva, kulture, Boga; nakon što je vatreni holokaust dva svetska rata uništio ostatke tradicionalnih evropskih imperija, tradicionalnih hrišćanskih civilizacija, dogodio se današnji svetski revanš Kartagine.

Njene vreće s novcem danas vladaju Amerikom, okupiraju bivšu hrišćansku Evropu, vezujući je lancima nacionalnog duga, uspostavljajući kafkijanske zamkove centralnih banaka koje kontrolišu svetske tokove novca. Dok iz vojnih baza NATO-a američki i britanski golemi budno motre na svaku manifestaciju slobodoumlja u poraženoj Evropi… Svi narodi – a posebno narodi Evrope – danas su upleteni u lance neviđene tiranije, koju njihovi sveštenici uz đavolski podsmeh nazivaju „slobodni mir“ i „demokratija“.

Tako se uvek i svuda ispoljava moć oligarhije. I samo je duh Rima sposoban da se odupre svetskoj sili. Toga se i plaši nova Kartagina! Zato ona tako panično potiskuje svaku projavu slobodnog duha. I plaši se samo jednog – uspostave novog Rima, tradicionalne imperije sa uzvišenom idejom i vojnom snagom, koja je jedina sposobna da je pobedi.

BUĐENJE VOJNIČKOG DUHA TRADICIONALNE IMPERIJE Upravo to se danas dešava u Rusiji – oživljavanje vojničkog duha tradicionalne imperije. Upravo to je suština sadašnje vojne operacije, u kojoj Rusija, suprotstavljajući se celom svetu, pomirenom sa tiranijom, bolno opipava njena večna značenja, bolno se diže na noge posle „trideset tri godine“ sedenja na peći, bljujući iz sebe otrovnu drogu Kartagine kojom je bila ispunjena.

Rusija se bolno priseća sebe, one prave – velike vojničke imperije. Duhovni svet, hijerarhijski svet, kulturni svet… Svet u kome pojmovi časti, dostojanstva, dužnosti, razjedeni LGBT+ kiselinama još nisu izgubili smisao. Svet zasnovan ne na „ekonomiji i finansijama“ već na uzvišenoj misiji očuvanja velike evropske kulture i Hristove propovedi „celoj vaseljeni“. To je oslobođenje sveta od tiranske moći „velike aždaje“ Kartagine.

Vzglяd; preveo Želidrag Nikčevi

[/restrict]