МОЖЕ ЛИ ЗАПАД СПРЕЧИТИ ПОРАЗ КИЈЕВА?

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА

Какву су поруку британски бирачи послали својим властима на локалним изборима и колико ће Бориса Џонсона коштати политика спрам пандемије вируса корона и рата у Украјини?

Од 1931. године избори се у Британији одражавају четвртком. Изузетак је шкотски град Хамилтон, где су 1978. године одржани у среду. У четвртак је, наиме, репрезентација Шкотске на светском првенству у фудбалу играла против Аргентине. Зашто баш четвртком? Ето још једне сасвим британске мистерије. Подсетимо се да је то народ који вози левом страном улице – (незванично објашњење) то је природније, две дивље животиње кад се сретну у шуми мимоилазе се тако што иду левом страном, штите страну где им је срце. И даље имају две славине у купатилу, сипају млеко у чај, то како се нешто пише нема везе с тим како се изговара, на пример Worcester није Ворчестер него је – Вустер. Име Magdalene се изговара Магдалин, колеџ и мост у Кембриџу који се исто тако пишу изговарају се Модлин. Кад смо већ код колеџa, Caius се изговара Киз, са дугим „и“ као реч кључ – keys. И неколико детаља за љубитеље фудбала. Петерац, једанаестерац и шеснаестерац треба да су исто толико метара од гол-линије, зар не? На енглеском се то зове: six yard box (кутија од шест јарди), eighteen yard box (кутија од 18 јарди). Пенал се шутира са дванаест јарди. Једна јарда је 94 сантиметара, па ви сад рачунајте и проверавајте да ли су енглески терени по међународним стандардима (метри) а само су оставили старе, империјалне називе за димензије. Или су можда терени стадиона Олд трафорд у Манчестеру или Станфорд бриџ у Лондону неправилних димензија.

 [restrict]

За већину ових ексцентричности постоји неко историјско објашњење. Тако смо одувек то радили и без преке потребе нећемо да мењамо. Е сад, замислите само да нема преке потребе да се пређе на вожњу десном страном као што су Швеђани, на пример, то урадили 1967. године. Тако видимо да и сам термин „прека потреба“ има неки свој историјски контекст који треба узети у обзир приликом просуђивања. Што би рекао Шекспир, „ништа није ни добро, ни зло већ га таквим чини наше убеђење“.

Избори се, дакле, одржавају четвртком. Петак је некада био дан када се примају недељне плате и људи иду у куповину па после у паб. Имају пара, а паб има пива. Ако се избори одржавају викендом, субота или недеља, док се изброје гласови, објаве резултати и формирају владе биће уторак. Значи, у том случају би остао понедељак као дан без владе, за анархију. А основна намена избора, по дефиницији, јесте да продуже неометани рад владе. Неки ће доћи, други ће отићи, али влада мора да функционише у континуитету. Избори се, дакле, одржавају четвртком и до понедељка ујутру, када креће нова радна недеља, нова власт је спремна да заузме своја места.

Сав нормалан свет, међутим, одржава изборе недељом, повикаће неки. Можда, али као што смо видели из претходно наведених примера, Енглезе слабо занима шта остали, потпуно „нормалан“, или сасвим „ненормалан“ свет мисли или ради. Ми овде возимо левом страном пута, волан је на десној страни а брзине мењамо левом руком. У чај сипамо млеко и одувек смо тако радили.

За разлику од парламентарних избора који се одржавају сваких пет година, локални избори се одржавају сваке четири године и то првог четвртка у мају. Локални избори у Британији, исто као мид-термс који доспевају у Америци крајем године, обично су добар показатељ у ком смеру се креће расположење бирачког тела и наговештавају доста прецизно исход следећих парламентарних, односно председничких (САД) избора.

ПОРАЗ КОНЗЕРВАТИВАЦА Да прво погледамо резултате овдашњих избора а онда анализирамо могуће узроке таквог расположења бирачког тела. Владајућа Конзервативна партија је претрпела тешке губитке, лабуристи су прошли осредње, с малим добицима, док су либералне демократе и зелени прошли врло добро. Шкотска национална партија доминира у Шкотској, владајућа Плајд камри је повећала број одборника у Велсу, а Шин фејн, политичко крило некадашње Ирске републиканске армије, партија која не заузима своја освојена места у британском парламенту (неће да иду „тамо“ у Лондон), први пут у историји има највише посланика у северноирском сабору.

У Енглеској, највећој од „домаћих нација“ (home nations), конзервативци су освојили 1.347 места (изгубили 401), лабуристи су освојили 3.030 места (увећали за 240), либералне демократе су освојиле 867 (+240), а зелени су освојили 157 (+82). Што се тиче контроле над самим локалним управама, конзервативци ће контролисати 35 (минус 12), лабуристи 74 (+7), либералне демократе 16 (+5) а зелени су на нули јер су њихови гласови расути по читавој земљи. Подсетимо да је ситуација у британском парламенту доста другачија. Тамо је на последњим изборима, децембра 2019. године, Конзервативна партија са 43,6% освојених гласова заслужила већину од 80 места. Они су, наиме, освојили 365 места, лабуристи 202, Шкотска национална партија 48 и либералне демократе 11.

На основу ових резултата на локалним изборима можемо закључити да већина Британаца није задовољна стањем у земљи и да се постављају нека озбиљна питања која владајућа странка мора да убрзо реши јер су наредни парламентарни избори крајем 2024, за нешто више од две године.

Шта смо, дакле, имали у међувремену? Ево овако: корона пандемију и пропратне феномене, афере са члановима владе који не поштују корона прописе (party-gate), рат у Украјини и огромна повећања цена. И то само укратко.

ФАКТОР КОРОНА Да кренемо од короне. Ко је желео да сазна, до сада је сазнао да у Британији није од короне умрло више од 100.000 људи, како су медији свакодневно и готово радосно најављивали, већ да је код око 7.000 особа утврђена смрт где је корона једини узрок. Нећемо се овде ни нашалити да кажемо „само“ јер је и једна смрт превише, али оволика диспропорција је вредна пажње. Онај први, већи број је утицао (ваљда) на одлуке владе о питањима здравства, те је апсолутна предност дата оболелима од короне. То је сад резултирало незапамћено дугом листом чекања на операције од више од шест милиона људи – 10% становништва. То су све тежи случајеви рака, болести срца, плућа, кукова и унутрашњих органа… Посао владе је, подсетимо, да од стручњака тражи мишљење, а да онда све околности узме у обзир, извага могућности и донесе најбољу могућу одлуку за популацију. Овде с једне стране имамо 7.000 преминулих од којих је већина у поодмаклој животној доби, а с друге стране имамо шест милиона који чекају и не зна се докле ће. Чекају. Многи се, дакле, с разлогом питају да ли је влада компетентно испратила пандемију и да ли је правилно проценила последице увођења корона мера.

И то је само врх те санте леда. Под водом има још много тога, од корупције до неспособности и безобразлука. Но да пређемо на следећу одредницу – party-gate.

Док су нас све застрашивали короном и претили казнама, санкцијама, последицама и проклетством ако изађемо из куће, посетимо бабу и деду или се усудимо да прошетамо пса ван прописане зоне, представници политичке класе надљуди су се возикали наоколо, правили журке, испијали коктеле, дружили се у баштама и по загушљивим просторијама, љубили се и грлили… једном речју правили од свих нас идиоте. Питање које им се сада поставља је зашто сте кршили прописе које сте сами донели и промовисали. Одговора нема, али полиција ради на томе. Истрага је у току и обухвата и премијера Бориса Џонсона и вођу опозиције Кира Стармера и многе друге чланове парламента.

Промућурније пореске обвезнике и гласаче, међутим, нешто друго мучи. Добро то што су кршили прописе, него како се нису плашили да ће их корона све згромити? Јесу ли ови људи блесаво наивни, или су бесмртни кад овако пркосе опакој болести? Или једноставно уопште не верују у то што нам причају и хоће да нам продају ове експерименталне вакцине? Ко ће га знати. Но политичари одговарају бирачком телу, све дође на наплату, кад-тад. Или тако бар западна демократска мантра каже.

НА ИСТОКУ НИШТА ИСТИНИТО И сад, како је с источног фронта стигао и тај чувени 24. фебруар, корона је потпуно нестала, а све насловне странице и ТВ екране од 30 до 80 и више инча су заузеле слике и репортаже из Украјине. Ко није успео да се на време посвађа с пријатељима, колегама и родбином за време пандемије, и да лепо буде проглашен одурним антиваксером, сад има сјајну прилику да слушајући музику Чајковског и Шостаковича буде проказан као руски шпијун, нечовек и Путинова пудлица.

Украјинска војска побеђује. Руси су неспособни, слабо наоружани, командна структура им је никаква, морал је дотакао дно, немају шта да једу, изгубили су већ дванаест генерала (да, 12) а Зеленски само што није ушао у Кремљ и сео за писаћи сто Владимира Владимировича. Тако отприлике. Сваки дан, по цео дан. Ниво дезинформације је толики да је сасвим извесно да ће се авганистански синдром поновити – двадесет година побеђујемо, доносимо демократију, мир и просперитет убогом народу а онда једног јутра одлучимо да нам је свега доста, оставимо 80 милијарди долара војне опреме непријатељу, седнемо у авионе (ко стигне) и одемо. Затим све то прогласимо победом.

Нико ко гледа и слуша извештаје корпоративних медија у Британији не може да створи реалну слику о догађањима у Украјини. То је ваљда и улога тих медија, да закукуље, замумуље и збуне, док вредни радници тајних служби дају све од себе да рат заиста буде до последњег Украјинца. Даћемо им играчке, испразнити магацине, покренути нашу производњу, наговорити Европљане да не увозе руски гас и нафту. Оне који се не дају наговорити, њих ћемо уценити, запретити… то све ради тамо на Блиском истоку, у Латинској Америци и у Азији, па што не би и овде? Нису ове европске земље ништа мање банана-државе од оних других.

У овом контексту ваља споменути и говор који је премијер Борис Џонсон одржао украјинском парламенту (видео-линк). Боџо је, како већ знамо, био новинар с педигреом Итона (средња школа) и Оксфорда где је студирао латински и старогрчки. Надахнут један човек, како већ он воли о себи да размишља. Дотични говор је очигледно имао задатак да охрабри Украјинце да се више боре и још више гину. Ми, ваши савезници, неколико хиљада километара смо даље од руске артиљерије, али вас, драги наши, саветујемо да уз помоћ нашег нешто лакшег наоружања пружите што жешћи отпор. А ми ћемо окачити много ваших застава на улицама наших градова и примићемо нешто ваших избеглица. Ко има Британце за савезнике, Руси му и не требају.

„This is Ukraine’s finest hour“, ово је најславнији тренутак у историји Украјине, пева Боџо очигледно инспирисан својим идолом Винстоном Черчилом. Међутим, не лежи враже, на велико задовољство и весеље свих које је тај говор заинтересовао, он се појавио на веб-страници владе Уједињеног Краљевства – без зареза, без интерпункције и са чудним, готово иновативним граматичким решењима. Да је то правопис у раду средњошколца, добио би кеца – бандеру ко врата! Овде се оцене изражавају словима. Добио би – F, шесто слово.

И на крају, имамо још и повећања цена. Цена бензина је скочила за 50%. У земљи без река и с осредњом железничком мрежом, где се све превози камионима. Криви су Руси, мора бити. Скочила цена гаса, грејања, а тек је стигло пролеће. Шта ће бити у јесен? Увијајте се у ћебад, саветују нам. Саветују исти они што нису поштовали закључавања. Њима више као да и не пада на памет да закони и прописи важе за њих исто као за нас.

Разговарамо с пријатељима који су својевремено, као и ми, гласали против брегзита. „Сва срећа што нисмо више у Европској унији“, кажемо углас. Имамо овде своје проблеме, грожђе из Бразила, Чилеа, Индије и Јужне Африке уместо шпанског и италијанског, али бар немамо никакве везе с разним видовима ирационалности који су, чини се, заразили политичку класу Уније. Самоубилачке санкције Русији, слање застарелог тешког и лаког новог наоружања које ће се неминовно као бумеранг вратити кући, нови милиони избеглица, енергетска криза која мора бити праћена свим другим врстама криза…

Када се све то узме у обзир, ми смо овде на острву у релативно добром привредном и менталном стању. Мали је проблем додуше што изгледа да смо у рату с Русијом само што то нико неће званично да објави. Боџо се појављује у Кијеву, говори пред украјинском радом, храбри их и каже да сигурно добијају рат. Британија им пружа подршку, шаље оружје, недељно по коју милијарду фунти и прима избеглице. Сви корпоративни медији на енглеском језику хвале украјински отпор и тврде да Русија рат губи.

Та пропаганда је на различитим нивоима потпуно заменила стварност. Сви ће ови нивои различитих стварности и нивоа свести доспети на наплату на изборима крајем 2024. године. С гледишта владајуће партије, најважније је до тада укинути све алтернативне изворе информација. Или дезинформација како то сад сасвим отворено бољшевички воле да зову. Термин „дезинформација“ је, иначе, извори тврде, својевремено промовисао сам Јосиф није-важно-ко-гласа-него-ко-гласове-броји Висарионович Стаљин.

У Америци је деда Џо Бајден већ успео, статистике показују, да постане најнепопуларнији председник у историји земље. Чак је престигао и свог претходника, досадашњег носиоца звања Трампа који је против себе имао апсолутно све медије. Американци крајем године имају своју верзију локалних избора и украјинска ситуација се може и треба читати у том кључу. Бајденове демократе су чак и оформиле министарство за истину, односно против дезинформација које предводи млађана и виспрена Нина Јанкович, која је већ била саветник украјинског министарства спољних послова. У то време се истакла изјавом да главни град Украјине треба звати Кив, по украјински, а не по руски – Кијев како то баш жели Путин који себе види као краља свих Словена. Толико о том министарству истине. Јозеф Гебелс би то звао министарство за пропаганду, но ето, времена и језик се мењају, само је борба за „истину“ вечна.

Конзервативци су, дакле, опоменути. Прошлонедељни локални избори су јасно ставили до знања да ствари крећу по злу. Да ли ће Борис Џонсон остати премијер до следећих избора? Ако партија процени да он не може да добије изборе, неће. Торијевци имају дугу традицију смене лидера. Последњи такав случај је била недавна смена Камерона којег је наследила Тереза Меј коју је наследио Џонсон. Онда се, међутим, поставља још већи проблем. Ко?

Издужене сени почињу да круже ходницима Вестминстера у Лондону. Састанци по клубовима и сеоским имањима. Шапуће се и кују планови. Тапшање по раменима и погледи искоса. Сви се наглас у једном декларативно слажу, слава Украјини и Украјинцима који ће у овом рату дати своје животе. Што се лидера партије и домаће политичке ситуације тиче, ту ћемо се још ћерати.

 [/restrict]