Након што је Лондон увео санкције Милораду Додику и Жељки Цвијановић, српски члан Председништва БиХ обзнанио је да је „са четири стране добио идентичне информације да специјалне јединице Велике Британије планирају да га отму и одведу на непознато место“
Колективни Запад појачава координисане атаке на Републику Српску са циљем укидања њене дејтонске аутономије и уклањања непослушног Милорада Додика с власти.БОНСКА ОВЛАШЋЕЊА КРИСТИЈАНА ШМИТА Самозвани високи представник Кристијан Шмит је, након сигнала добијених од налогодаваца, одлучио да са речи пређе на дела и активира такозвана бонска овлашћења. Гаулајтер из Баварске је на конференцији за медије, организованој испред седишта ОХР-а у Сарајеву, самозадовољно саопштио како је поништио Закон о непокретној имовини Републике Српске (који је Народна скупштина РС усвојила 10. фебруара, а председница мањег ентитета Жељка Цвијановић указом објавила 7. априла) „пошто је супротан одлукама Уставног суда Босне и Херцеговине“.
[restrict]
Наравно, Шмиту није пало на памет да примети како су одлуке тог суда (у коме већину чини коалиција страних и бошњачких судија) супротне важећем дејтонском уставу некадашње централне југословенске републике, у коме јасно пише да непокретна имовина припада ентитетима. Јер та се чињеница никако не уклапа у планове евроатлантске заједнице да унитаризује БиХ коју третира као свој колонијални посед, баш као што Немац на привременом раду у граду на Миљацки никако не жели да призна да обавља садашњи посао без легитимитета добијеног од Савета безбедности УН, у коме су две сталне чланице овог тела, Русија и Кина, блокирале његов избор.
Али он, као и моћници који му издају директиве, верује да је од међународног права и устава мањих земља важнији аргумент силе НАТО-а који контролише не само бивши Босански пашалук већ и највећи део простора некадашње СФРЈ.
Зато и не треба да изненађује што је Баварац – који баштини методе које су у управљању Босном користили злогласни аустроугарски комесари Калај, Варешанин и Поћорек – поручио Додику да се „одлуке међународне заједнице морају поштовати“. За овог србофобног и русофобног политичара Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) „међународна заједница“ је искључиво Запад, док Русија (нарочито) и Кина немају шта да траже на овом подручју, али и на другим просторима светске политичке арене. Такав бахати став подсећа на злоћудну мегаломанију његових земљака који су у прошлом веку два пута кретали у операције освајања Европе и света (а у првом реду словенског Истока), па не би било лоше да се лажни високи представник присети какав је био епилог таквог размишљања и ратних похода предака данашњих Немаца.
УНИТАРИЗАЦИЈА БиХ Јасно је да Шмитово поништавање Закона о непокретној имовини РС треба да учврсти одавно пољуљани статус високог представника, те стави до знања Београду и Москви ко је „газда“ у БиХ. Такође је очигледно да овим активирањем бонских овлашћења жели да се учини важан корак ка антидејтонској унитаризацији Босне и Херцеговине, пошто би Република Српска губитком права да располаже својом непокретном имовином начинила можда и кључни корак ка претварању у празну љуштуру.
Индикативно је да се Шмит, вероватно охрабрен чврстим курсом колективног Запада након избијања рата у Украјини, у својим јавним наступима понаша крајње дрско према челницима ентитета из Бањалуке (а првенствено према Милораду Додику), неувијено им претећи да ће их, уколико се не повинују његовим захтевима, елиминисати с политичке сцене.
Тако је у интервјуу Танјугу овај 64-годишњак из баварског Обернсцена себе представио као „фудбалског судију“ који је изрекао последњу опомену онима што су се усудили да прогурају Закон о непокретној имовини РС.
„Пошто је био направљен корак, био сам у ситуацији да покажем, не црвени већ жути картон. Тај картон значи да остајеш у игри, али морамо да разговарамо о понашању и перспективама“, поручио је овај немачки спроводилац планова глобалних центара моћи.
С обзиром на то да Додик и његови сарадници неће одустати од борбе за заштиту права које им даје дејтонски устав, логично је очекивати да им самозвани фудбалски арбитар из највеће државе Европске уније пре или касније покаже „црвени картон“, односно да их – користећи своја наводна овлашћења – смени са садашњих функција или им забрани кандидовање на наредним изборима.
Можда ће, кад је у питању највећи проблем – Милорад Додик – Шмит сачекати да Суд БиХ по већ припремљеном сценарију прогласи српског члана Председништва БиХ кривим за корупцију, како би добио додатне правне и политичке „аргументе“ за његово одстрањивање с власти. Након што је први политичар Српске саопштио да му је угрожена безбедност, Шмит је гласине о хапшењу Додика назвао „глупостима“, те затим цинично поручио како „може гарантовати да неће предузети ништа чиме ће српском члану Председништва БиХ ограничити слободу рада и кретања“. Ваља поставити питање како би тако нешто овај извођач радова евроатлантске заједнице у дејтонском протекторату уопште могао предузети без ослањања на подршку снага ЕУФОР-а (читај НАТО-а) на терену, па зато, без обзира што за такву тврдњу немамо чврстих доказа, уопште не треба искључити могућност да је гаулајтер из Баварске био у најмању руку упознат с оним што је црногорски портал ИН4С недавно пренео као вест да НАТО планира отмицу Милорада Додика.
СУСРЕТИ У БЕОГРАДУ Убрзо после поништавања Закона о непокретној имовини РС Шмит је отпутовао у Београд како би обавестио председника Србије Александра Вучића о разлозима због којих је потписао овај декрет и од њега добио макар и невољну подршку (или бар прихватање) за последњу педагошку меру „међународне заједнице“.
Након састанка из Канцеларије за сарадњу са медијима председника Србије саопштено је да су се двојица саговорника „сагласили да је очување мира у БиХ и целом региону од пресудног значаја за економски напредак Западног Балкана“, али и да је Вучић „изразио неслагање са последњим одлукама и Шмитовом применом бонских овлашћења за које сматра да не доприносе стабилности“.
Дан касније, после разговора који је имао с Милорадом Додиком, Вучић је поручио да „Србија не може да прихвати примену бонских овлашћења, нити увођење санкција руководству РС“, као и да ће „радити на даљој помоћи народу Српске, уз поштовање интегритета РС у оквиру БиХ“.
Ово су, без сумње, охрабрујући сигнали, али остаје да се види хоће ли Београд конкретним мерама чврсто подржавати актуелну власт у Бањалуци у њеном супротстављању Шмиту и његовим наредбодавцима, или ће се ограничити на изражавање вербалног и дипломатског неслагања с будућим антисрпским потезима тзв. високог представника, као и свих других непријатеља РС. Јер није никаква тајна да колективни Запад (као и бошњачко Сарајево) рачуна да ће му „кооперативност“ официјелне Србије олакшати посао сламања отпора Милорада Додика, тачније, верују да ће Александар Вучић, због истрајавања на „безалтернативном путу“ његове земље ка Европској унији, најпре притискати Додика да не повлачи нове чврсте потезе, а затим се од њега потпуно дистанцирати.
Пошто је већ примио Кристијана Шмита као високог представника у БиХ, те саветовао руководству из Бањалуке да се представници РС врате у заједничке органе у Сарајеву, од поново изабраног председника Србије се очекује да (поготово у околностима кад је Београд, након отпочињања похода Запада на Русију, изложен новим притисцима) настави с истим курсом, тј. да „притеже“ српског члана Председништва БиХ да, уместо конфронтације, испољи „еластичност“ према Шмиту.
Међутим, то није све, пошто се од првог човека највеће државе с простора некадашње СФРЈ такође очекује да, кад за то дође време, као реалистичан политичар (макар и тешка срца) прихвати одлуку о Шмитовом смењивању Додика (или забрану његовог кандидовања на наредним изборима), те започне сарадњу с новом влашћу, коју ће – како се планира – чинити лидери садашње „конструктивне опозиције“ РС.
БРИТАНСКИ ДЕКРЕТ Желимо да верујемо да се ова очекивања на крају неће остварити. А да су удари евроатлантских партнера на неподобну српску државну творевину западно од Дрине добро координисани, показује и то што је непосредно пре него што је Шмит обзнанио свој декрет, Велика Британија увела санкције Милораду Додику и Жељки Цвијановић. Њима је – с добро познатим лажним образложењем да „поткопавају легитимитет и функционалност БиХ“, као и да „охрабрени од руског председника Владимира Путина прете стабилности и безбедности Западног Балкана“ – замрзнута имовина и забрањено путовање у Уједињено Краљевство.
Додик је, оштро реагујући на ову одлуку Лондона, саопштио да су санкције уведене „на захтев челника ПДП-а Младена Иванића, Бранислава Бореновића, Игора Црнадака и Јелене Тривић који су обавештајни експоненти Британије на простору РС“, а да је то учињено са циљем да се угрози његово и Цвијановићкино кандидовање на појединачне функције на предстојећим изборима. Он је уз то, недипломатским речником, оптужио некадашњу империју у којој сунце никад није залазило да је „стари манипулатор и непријатељ српског народа“, али и да је „велики загађивач светске сцене који промовише ратове и подржава Украјину да се сукоби са Русијом“.
УГРОЖЕНА БЕЗБЕДНОСТ Први политичар Српске је овако тешке критике на рачун Гордог Албиона упутио не само због антисрпске политике Лондона већ и сазнања, које је обелоданио у интервјуу „Спутњику“, да је „са четири стране добио идентичне информације да специјалне јединице Велике Британије планирају да га тамо где живи, ради или у покрету покупе и одведу на неко непознато место“. Претходно је МУП Републике Српске саопштио да је „на основу информација добијених од партнерских служби о могућности угрожавања безбедности Додика и његове породице од одређене групације, подигао обезбеђење на највиши ниво“.
Иако у овом саопштењу није речено ко конкретно угрожава безбедност државника из Лакташа, сам податак да је информација „процурила“ из добро обавештених пријатељских страних извора наговестио је да тврдње црногорског портала ИН4С о отмици коју планира да спроведе НАТО нису биле без основа.
„Обављам све послове и немам намеру да мењам основне елементе своје политике. Имам поверење у момке из полиције Републике Српске који ме обезбеђују, али сам уверен да народ добро разуме о чему се ради и мени је то најважније“, поручио је Додик који, мада свестан да му западне „демократије“ раде о глави, не жели да одступи из борбе за заштиту интереса Српске.
[/restrict]