ŽUTI KARTONI

Nakon što je London uveo sankcije Miloradu Dodiku i Željki Cvijanović, srpski član Predsedništva BiH obznanio je da je „sa četiri strane dobio identične informacije da specijalne jedinice Velike Britanije planiraju da ga otmu i odvedu na nepoznato mesto“

Kolektivni Zapad pojačava koordinisane atake na Republiku Srpsku sa ciljem ukidanja njene dejtonske autonomije i uklanjanja neposlušnog Milorada Dodika s vlasti.

BONSKA OVLAŠĆENJA KRISTIJANA ŠMITA Samozvani visoki predstavnik Kristijan Šmit je, nakon signala dobijenih od nalogodavaca, odlučio da sa reči pređe na dela i aktivira takozvana bonska ovlašćenja. Gaulajter iz Bavarske je na konferenciji za medije, organizovanoj ispred sedišta OHR-a u Sarajevu, samozadovoljno saopštio kako je poništio Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske (koji je Narodna skupština RS usvojila 10. februara, a predsednica manjeg entiteta Željka Cvijanović ukazom objavila 7. aprila) „pošto je suprotan odlukama Ustavnog suda Bosne i Hercegovine“.

 [restrict]

 Naravno, Šmitu nije palo na pamet da primeti kako su odluke tog suda (u kome većinu čini koalicija stranih i bošnjačkih sudija) suprotne važećem dejtonskom ustavu nekadašnje centralne jugoslovenske republike, u kome jasno piše da nepokretna imovina pripada entitetima. Jer ta se činjenica nikako ne uklapa u planove evroatlantske zajednice da unitarizuje BiH koju tretira kao svoj kolonijalni posed, baš kao što Nemac na privremenom radu u gradu na Miljacki nikako ne želi da prizna da obavlja sadašnji posao bez legitimiteta dobijenog od Saveta bezbednosti UN, u kome su dve stalne članice ovog tela, Rusija i Kina, blokirale njegov izbor.

Ali on, kao i moćnici koji mu izdaju direktive, veruje da je od međunarodnog prava i ustava manjih zemlja važniji argument sile NATO-a koji kontroliše ne samo bivši Bosanski pašaluk već i najveći deo prostora nekadašnje SFRJ.

Zato i ne treba da iznenađuje što je Bavarac – koji baštini metode koje su u upravljanju Bosnom koristili zloglasni austrougarski komesari Kalaj, Varešanin i Poćorek – poručio Dodiku da se „odluke međunarodne zajednice moraju poštovati“. Za ovog srbofobnog i rusofobnog političara Hrišćansko-socijalne unije (CSU) „međunarodna zajednica“ je isključivo Zapad, dok Rusija (naročito) i Kina nemaju šta da traže na ovom području, ali i na drugim prostorima svetske političke arene. Takav bahati stav podseća na zloćudnu megalomaniju njegovih zemljaka koji su u prošlom veku dva puta kretali u operacije osvajanja Evrope i sveta (a u prvom redu slovenskog Istoka), pa ne bi bilo loše da se lažni visoki predstavnik priseti kakav je bio epilog takvog razmišljanja i ratnih pohoda predaka današnjih Nemaca.

 

UNITARIZACIJA BiH Jasno je da Šmitovo poništavanje Zakona o nepokretnoj imovini RS treba da učvrsti odavno poljuljani status visokog predstavnika, te stavi do znanja Beogradu i Moskvi ko je „gazda“ u BiH. Takođe je očigledno da ovim aktiviranjem bonskih ovlašćenja želi da se učini važan korak ka antidejtonskoj unitarizaciji Bosne i Hercegovine, pošto bi Republika Srpska gubitkom prava da raspolaže svojom nepokretnom imovinom načinila možda i ključni korak ka pretvaranju u praznu ljušturu.

Indikativno je da se Šmit, verovatno ohrabren čvrstim kursom kolektivnog Zapada nakon izbijanja rata u Ukrajini, u svojim javnim nastupima ponaša krajnje drsko prema čelnicima entiteta iz Banjaluke (a prvenstveno prema Miloradu Dodiku), neuvijeno im preteći da će ih, ukoliko se ne povinuju njegovim zahtevima, eliminisati s političke scene.

Tako je u intervjuu Tanjugu ovaj 64-godišnjak iz bavarskog Obernscena sebe predstavio kao „fudbalskog sudiju“ koji je izrekao poslednju opomenu onima što su se usudili da proguraju Zakon o nepokretnoj imovini RS.

„Pošto je bio napravljen korak, bio sam u situaciji da pokažem, ne crveni već žuti karton. Taj karton znači da ostaješ u igri, ali moramo da razgovaramo o ponašanju i perspektivama“, poručio je ovaj nemački sprovodilac planova globalnih centara moći.

S obzirom na to da Dodik i njegovi saradnici neće odustati od borbe za zaštitu prava koje im daje dejtonski ustav, logično je očekivati da im samozvani fudbalski arbitar iz najveće države Evropske unije pre ili kasnije pokaže „crveni karton“, odnosno da ih – koristeći svoja navodna ovlašćenja – smeni sa sadašnjih funkcija ili im zabrani kandidovanje na narednim izborima.

Možda će, kad je u pitanju najveći problem – Milorad Dodik – Šmit sačekati da Sud BiH po već pripremljenom scenariju proglasi srpskog člana Predsedništva BiH krivim za korupciju, kako bi dobio dodatne pravne i političke „argumente“ za njegovo odstranjivanje s vlasti. Nakon što je prvi političar Srpske saopštio da mu je ugrožena bezbednost, Šmit je glasine o hapšenju Dodika nazvao „glupostima“, te zatim cinično poručio kako „može garantovati da neće preduzeti ništa čime će srpskom članu Predsedništva BiH ograničiti slobodu rada i kretanja“. Valja postaviti pitanje kako bi tako nešto ovaj izvođač radova evroatlantske zajednice u dejtonskom protektoratu uopšte mogao preduzeti bez oslanjanja na podršku snaga EUFOR-a (čitaj NATO-a) na terenu, pa zato, bez obzira što za takvu tvrdnju nemamo čvrstih dokaza, uopšte ne treba isključiti mogućnost da je gaulajter iz Bavarske bio u najmanju ruku upoznat s onim što je crnogorski portal IN4S nedavno preneo kao vest da NATO planira otmicu Milorada Dodika.

 

SUSRETI U BEOGRADU Ubrzo posle poništavanja Zakona o nepokretnoj imovini RS Šmit je otputovao u Beograd kako bi obavestio predsednika Srbije Aleksandra Vučića o razlozima zbog kojih je potpisao ovaj dekret i od njega dobio makar i nevoljnu podršku (ili bar prihvatanje) za poslednju pedagošku meru „međunarodne zajednice“.

Nakon sastanka iz Kancelarije za saradnju sa medijima predsednika Srbije saopšteno je da su se dvojica sagovornika „saglasili da je očuvanje mira u BiH i celom regionu od presudnog značaja za ekonomski napredak Zapadnog Balkana“, ali i da je Vučić „izrazio neslaganje sa poslednjim odlukama i Šmitovom primenom bonskih ovlašćenja za koje smatra da ne doprinose stabilnosti“.

Dan kasnije, posle razgovora koji je imao s Miloradom Dodikom, Vučić je poručio da „Srbija ne može da prihvati primenu bonskih ovlašćenja, niti uvođenje sankcija rukovodstvu RS“, kao i da će „raditi na daljoj pomoći narodu Srpske, uz poštovanje integriteta RS u okviru BiH“.

Ovo su, bez sumnje, ohrabrujući signali, ali ostaje da se vidi hoće li Beograd konkretnim merama čvrsto podržavati aktuelnu vlast u Banjaluci u njenom suprotstavljanju Šmitu i njegovim naredbodavcima, ili će se ograničiti na izražavanje verbalnog i diplomatskog neslaganja s budućim antisrpskim potezima tzv. visokog predstavnika, kao i svih drugih neprijatelja RS. Jer nije nikakva tajna da kolektivni Zapad (kao i bošnjačko Sarajevo) računa da će mu „kooperativnost“ oficijelne Srbije olakšati posao slamanja otpora Milorada Dodika, tačnije, veruju da će Aleksandar Vučić, zbog istrajavanja na „bezalternativnom putu“ njegove zemlje ka Evropskoj uniji, najpre pritiskati Dodika da ne povlači nove čvrste poteze, a zatim se od njega potpuno distancirati.

Pošto je već primio Kristijana Šmita kao visokog predstavnika u BiH, te savetovao rukovodstvu iz Banjaluke da se predstavnici RS vrate u zajedničke organe u Sarajevu, od ponovo izabranog predsednika Srbije se očekuje da (pogotovo u okolnostima kad je Beograd, nakon otpočinjanja pohoda Zapada na Rusiju, izložen novim pritiscima) nastavi s istim kursom, tj. da „priteže“ srpskog člana Predsedništva BiH da, umesto konfrontacije, ispolji „elastičnost“ prema Šmitu.

Međutim, to nije sve, pošto se od prvog čoveka najveće države s prostora nekadašnje SFRJ takođe očekuje da, kad za to dođe vreme, kao realističan političar (makar i teška srca) prihvati odluku o Šmitovom smenjivanju Dodika (ili zabranu njegovog kandidovanja na narednim izborima), te započne saradnju s novom vlašću, koju će – kako se planira – činiti lideri sadašnje „konstruktivne opozicije“ RS.

 

BRITANSKI DEKRET Želimo da verujemo da se ova očekivanja na kraju neće ostvariti. A da su udari evroatlantskih partnera na nepodobnu srpsku državnu tvorevinu zapadno od Drine dobro koordinisani, pokazuje i to što je neposredno pre nego što je Šmit obznanio svoj dekret, Velika Britanija uvela sankcije Miloradu Dodiku i Željki Cvijanović. Njima je – s dobro poznatim lažnim obrazloženjem da „potkopavaju legitimitet i funkcionalnost BiH“, kao i da „ohrabreni od ruskog predsednika Vladimira Putina prete stabilnosti i bezbednosti Zapadnog Balkana“ – zamrznuta imovina i zabranjeno putovanje u Ujedinjeno Kraljevstvo.

Dodik je, oštro reagujući na ovu odluku Londona, saopštio da su sankcije uvedene „na zahtev čelnika PDP-a Mladena Ivanića, Branislava Borenovića, Igora Crnadaka i Jelene Trivić koji su obaveštajni eksponenti Britanije na prostoru RS“, a da je to učinjeno sa ciljem da se ugrozi njegovo i Cvijanovićkino kandidovanje na pojedinačne funkcije na predstojećim izborima. On je uz to, nediplomatskim rečnikom, optužio nekadašnju imperiju u kojoj sunce nikad nije zalazilo da je „stari manipulator i neprijatelj srpskog naroda“, ali i da je „veliki zagađivač svetske scene koji promoviše ratove i podržava Ukrajinu da se sukobi sa Rusijom“.

 

UGROŽENA BEZBEDNOST Prvi političar Srpske je ovako teške kritike na račun Gordog Albiona uputio ne samo zbog antisrpske politike Londona već i saznanja, koje je obelodanio u intervjuu „Sputnjiku“, da je „sa četiri strane dobio identične informacije da specijalne jedinice Velike Britanije planiraju da ga tamo gde živi, radi ili u pokretu pokupe i odvedu na neko nepoznato mesto“. Prethodno je MUP Republike Srpske saopštio da je „na osnovu informacija dobijenih od partnerskih službi o mogućnosti ugrožavanja bezbednosti Dodika i njegove porodice od određene grupacije, podigao obezbeđenje na najviši nivo“.

Iako u ovom saopštenju nije rečeno ko konkretno ugrožava bezbednost državnika iz Laktaša, sam podatak da je informacija „procurila“ iz dobro obaveštenih prijateljskih stranih izvora nagovestio je da tvrdnje crnogorskog portala IN4S o otmici koju planira da sprovede NATO nisu bile bez osnova.

„Obavljam sve poslove i nemam nameru da menjam osnovne elemente svoje politike. Imam poverenje u momke iz policije Republike Srpske koji me obezbeđuju, ali sam uveren da narod dobro razume o čemu se radi i meni je to najvažnije“, poručio je Dodik koji, mada svestan da mu zapadne „demokratije“ rade o glavi, ne želi da odstupi iz borbe za zaštitu interesa Srpske.      

 [/restrict]