ИМА ЛИ У ВРАЊЕ – ЛАГАЊЕ?

„МРЦВАРЕЊЕ“ ИМЕНА И ДЕЛА БОРЕ СТАНКОВИЋА ТРАЈЕ ДУЖЕ ОД ДЕЦЕНИЈЕ (2)

Како су се деловањем некомпетентних локалних политичара, Бора Станковић и врањанска култура нашли у раљама локалне политике још 2010. године када је у Врању најављен обрачун с Књижевном заједницом „Борисав Станковић“, истоименом наградом и „Борином недељом“

Паралелно с традиционалном „Борином недељом“ у организацији КЗ „Борисав Станковић“ Град је терао инат на штету српске књижевности и организовао је 2012. године доделу Награде „Бора Станковић“ у оквиру „Борине недеље“, иако није њен оснивач, нити је икада пре био организатор ове угледне манифестације која је већ имала традицију од 45 година трајања. Још горе, Град није имао ни ауторска права на манифестацију, па је починио крађу интелектуалне својине. Тадашњи члан градског већа задужен за културу Зоран Најдић је изјавио: „Не знам заиста чиме се суд руководио, само знам да смо имали необориве доказе у току процеса и да никаква ауторска права нису повређена…“

[restrict]

Ово је багателисање одлуке Вишег суда из Врања образложене детаљно на 12 страна у којој стоји да је „друготужилац Мирослав Михаиловић код Завода за интелектуалну својину Републике Србије све наведене манифестације, концепцију програма и додељивање књижевне награде Борисав Станковић заштитио и добио потврду о уношењу и депоновању ауторских дела и предмета сродних права број А.130/2010 од 21. јуна 2010.“ Наравно, бахатост и незнање Најдића побио је и апелациони суд у Нишу: „Организација одређене културне манифестације, као и додела одређене награде представљају ауторско дело када су изражени у одређеној форми и када представљају оригиналну духовну творевину аутора (чл. 2, ст. 1 Закона о ауторским правима).“ Али градски чиновник тадашње жуте коалиције поставио се изнад независног судства. Требало је да буде кажњен за омаловажавање суда. Напротив, он је само преиначино себе из жуте боје девастатора српске културе у црвену боју социјалиста и „Борину недељу“ у „Борину капију“, што би народ рекао „није шија него врат“. Позвао је тада и у каснијим годинама писце Светислава Басару, Алмира Алића, Флавија Ригоната, а похвалио се, као председник организационог одбора плагиране манифестације, да су у ужи избор за књижевну награду „Бора Станковић“ ушла дела Биљане Србљановић, Слободана Тишме, Угљеше Шајтинца. Тако је он после 45 година „Борине недеље“ најавио 46. „Борину капију“ која се тада одржавала први пут! Иначе, Зоран Најдић је, подсетимо, онај „стручњак“ за културу који je потписивао општинска акта где се одређује извршење за 31. фебруар 2010 (!), али данас то не чини више као члан Демократске странке већ као члан Социјалистичке партије Србије. Доказ да не чини човека одело већ дело.

БОРА – ДЕО ИДЕНТИТЕТА ВРАЊА Удружење књижевника Србије је навело у свом саопштењу, које је потписао тадашњи председник Срба Игњатовић, да је УКС учествовало у оснивању КЗ „Бора Станковић“, да је годинама текла сарадња и довођењем страних гостију у Врање, али да „последњих месеци стиче се утисак да су нездраво распаљене страсти учиниле своје производећи одлуке на штету истинских културних интереса Врања, али и наше културне ситуације уопште. Заборављене су многе позитивне чињенице о досадашњем раду КЗ, подружнице УКС и репутација Борине недеље.“

Замољен да прокоментарише ове догађаје, садашњи председник Града Врања, др Слободан Миленковић одазвао се нашем позиву: „Драго ми је да планирате да се бавите делом Борисава Станковића и то, ако сам добро схватио, у светлу модерних тенденција у српској култури. 

Мишљења сам да су нова промишљања о делима српских класика, не само Борисава Станковића (или Црњанског и Андрића на пример) од стране компетентних људи и те како добродошла посебно у околностима када на културном простору Србије делује група интелектуалаца која, чини се, све гласније и агресивније негира све вредности, не само у књижевности, које сматрамо традиционалним делом националног идентитета. Неке од њих сте и сами поменули. 

Уверавам вас да у Врању не прети никаква опасност делу Борисава Станковића. Уосталом, Бора је већ одавно постао део идентитета Врања. 

Установе културе у Врању имају самосталност у креирању својих програма. У сваком случају нико од учесника ниједне од манифестација и програма установа културе у Врању није блатио име и дело Борисава Станковића. 

Град Врање ће увек подржати сваку идеју и програмску активност које имају за циљ проучавање и промоцију дела и идеја великог врањанског писца Борисава Станковића. У том смислу намеравамо да негујемо већ актуелне и осмишљавамо нове манифестације које ће се бавити делима нашег великана Борисава Станковића. 

Напомињем да смо спремни на сваки вид сарадње када је у питању књижевност и све што има везе са нашим Бором.“

Једини проблем у одговору градоначелника је што је промашио тему. Јер је јасно из писма новинара упућеног њему да је тема оно што се догађа око Боре Станковића, а не сам писац. Уследио је и ауторов одговор градоначелнику, а у њему је у неколико тачака, из перспективе УКС, био сажет овај проблем и поигравање ликом и делом великог српског писца: „Имао сам част да се упознамо својевремено на пријему у амбасади Италије у Београду. Том приликом смо разговарали и на тему ваше угледне манифестације Борине недеље. Били смо договорили и сусрет у Београду у Удружењу књижевника Србије ради размишљања о сарадњи и помоћи УКС да манифестација тече на достојанствен начин и то, рекао бих, уз изражавање обостране спремности. Рекли сте ми и шта вас је заболело у случају саопштења УКС и разумео сам вас. Обећао да ћемо то решити, бар са наше стране, у вашу корист. До сусрета није дошло. У међувремену ваша манифестација је доживела трансформацију у негативном смеру, а преузели су је људи из Бетона, или Биљана Србљановић која не пропушта прилику да блати националну културу Србије, уз низ анонимуса који се отворено и на вулгаран начин залажу против националне културе, али и против политике Српске напредне странке, а Град Врање им несхватљиво даје прилику да скрнаве светло име Боре Станковића. Због тога неће више да сарађују са вама Удружење књижевника Србије и Српско књижевно друштво. Неће ни наши најбољи књижевни критичари и писци и о томе сте и званично обавештени. Пошто Бора није ни ваш, ни наш писац, већ један од највећих приповедача у историји српске књижевности, он не заслужује овакав третман… Није ми намера да правим проблем граду Врању, али ми јесте намера да спасавам Бору од стручњака за културу у вашем граду као што је онај који одређује извршење одређених аката ваше Управе за 31. фебруар 2010 (!), што је показатељ и његове компетентности за књижевност и културу.

Господине градоначелниче, и сада имам добар утисак о вама. Били сте господствени и разумни. Спремни да се проблем реши. Наравно, изразио сам вам и нашу једнаку спремност на том плану. Зато верујем да се неке ствари у овом случају догађају омашком, не вашом вољом, јер сигурно имате проблеме, не важније од културе, али практичније и ургентније, па вам ова ствар, може бити, промиче.“

Могуће да је све остало само на обећању градоначелника да ће доћи у УКС да би се решио проблем, да је спреман на налажење решења, уколико се руководио сугестијама његове најближе сараднице и заменика градоначелника Зорице Јовић, задужене за образовање, културу, омладину и спорт, иначе правог диригента врањанске културе, како се чује у Врању, према чијој диригентској палици култура мора да се равна, али не мора да се равна према позитивним начелима Српске напредне странке чији је она члан, а која се износе ових дана у предизборној кампањи. Последица је већ деценијски прогон КЗ „Борисав Станковић“ и угледног ствараоца Мирослава Цере Михаиловића, члана УКС, а који су започели губитници на изборима 2012. године и настављају данашњи победници. Лични „зачини“ су видни што целу ствар срозава на ниво кича, тврдоглаво терање ината и сујетне пизме градских „чимбеника“.

ДЕГРАДАЦИЈА СЕ НАСТАВЉА Нажалост, и за мандата овог градоначелника, експонента СНС-а, наставља се деградација Боре Станковића и његових сусрета, што је противно начелима СНС-а, о чему смо могли чути и став Александра Вучића који је говорио на тему културе управо ових дана. Али ни тај градски плагијат „Борине недеље“ није одржан већ две године, иако је сада променио име у „Борини књижевни дани“ под диригентском палицом градоначелника који тврди „да на културном простору Србије делује група интелектуалаца која, чини се, све гласније и агресивније негира све вредности, не само у књижевности, које сматрамо традиционалним делом националног идентитета“, а баш његова власт доводи такве у Врање после негације КЗ „Борисав Станковић“. Плагијат манифестацију Бориних дана, коју организује градска власт, води као „аутор“ извесна Ружица (из Ужица, како се често овим поводом у Врању иронично додаје) која је другосрбијанске, а не црвене боје, као да Врање нема своје способне културне посленике. Она се потписује и лажно представља у име Боре Станковића и Града Врање као „аутор“ нечега што је судском одлуком решено у корист правог аутора Мирослава Цере Михаиловића. Дакле, „напредна власт“ не поштује судство? И с њом ниједан озбиљни културни посленик у Србији неће да сарађује?

Одговорне Града Врања и Министарства културе треба упитати да ли је Књижевна заједница „Борисав Станковић“, институција коју је својим потписима подржало више стотина угледних српских писаца и интелектуалаца, оба струковна удружења, УКС и СКД, Матица српска, редакције многих књижевних листова и часописа, као и сродне манифестације, али и више од хиљаду грађана Врања стављена ван закона? Уколико није, морамо се запитати нису ли незаинтересованошћу републичких органа за решавање овог проблема, као и оваквим понашањем локалних власти на најгрубљи начин нарушена не само основна начела Закона о култури већ и Устав Србије, који својим чланом 73 гарантује слободу научног и уметничког стваралаштва, а ауторима научних и уметничких дела јемчи морална и материјална права, док се Република Србија обавезује да подстиче и помаже развој науке, културе и уметности?

[/restrict]