ЧАСОВНИК СУДЊЕГ ДАНА

НАША ТЕМА – РАТ У УКРАЈИНИ

Зашто је Русија морала да реагује у Украјини

Када смо погледали у часовник Судњег дана да видимо колико нам је остало до нуклеарне поноћи – још само 100 секунди, никад мање на овом симболичком сату што већ 73 године мери опасност од потпуног уништења света – у америчком Билтену нуклеарних научника који помера његове казаљке пронашли смо и неочекивани разлог за још већи страх. Не због нуклеарног већ због биолошког оружја. Али кренимо редом.

А то ће рећи, благо заобилазним путем. Преко Минска, да бисмо разумели читав контекст.

МИНСК 1 И 2 Да је желео да ситуацију у Украјини решава оружјем, наиме, председник Русије Владимир Путин решио би је још у време пуча на кијевском Мајдану 2014. и потоњих борби у Донбасу из којих је украјинска војска изашла тешко угрувана.

Уместо да такво њено стање потпуног расула и никаквих одбрамбених фортификација на читавом путу до њених западних граница искористи да прегази читаву Украјину – ако му је већ то намера – Путин се определио за мировне преговоре. Уследили су Минск 1 и Минск 2, договори које Кијев никада није ни намеравао да испуни, али је зато за све време њиховог неиспуњавања наставио да се наоружава уз обилну подршку Запада.

И тек када се војска пучистичке власти из Кијева опскрбила савременим наоружањем и утврдила своје положаје, Путин је руској војсци дао наредбу да наступи.

[restrict]

Ако је Путин све време планирао да изврши инвазију Украјине, па је изабрао баш овакав тренутак, а управо за то га Запад оптужује, онда он мора да је најгори стратег у историји а при томе је и прилично неурачунљив. Дакле, овакво објашњење његових поступака може да буде истинито само ако је истина и да су Мадлен Олбрајт и Хилари Клинтон голубице мира. У супротном, закључујемо да је Путин наредио оно што није желео зато што је то морао да учини.

Шта је могло да се догоди да га натера на овако драстичан потез?

„Нису нам оставили другу опцију. Створили су такве безбедносне ризике да нисмо могли да реагујемо другачије… Створили су такве ризике да нико не зна како би држава опстала“, рекао је Путин и оставио нас да се питамо на шта је конкретно мислио. Јер, и без руске интервенције, сам улазак Украјине у НАТО, као реална егзистенцијална претња Русији, био је процес дугог трајања и (ипак) неизвесног исхода; што ће рећи да је морала нека непосреднија опасност да се надвије над Русију.

Ако је у питању била директна, конвенционална претња по опстанак Русије, па и нуклеарним оружјем, јасно је да Русија на то може да узврати јер зна и коме узвраћа и има средства да то учини, макар и по страшну цену узајамног уништења. Али шта ако је Путина на (ре)акцију приморао, такорећи, невидљиви противник који би Русију ставио пред подједнаку опасност од уништења а она не би имала могућност да узврати, отуда ни способност да тиме одврати ову врсту напада?

Те је зато морала да реагује, без обзира на све остале последице, пре него што постане прекасно.

О тој је могућности овде реч. Држаћемо се искључиво проверљивих и званичних информација.

ЗАЈЕДНИЧКА ЗАБРИНУТОСТ  Прошле седмице у „Печату“ смо подсетили да је у октобру 2017. председник Русије Владимир Путин јавно скренуо пажњу да се етничким Русима, дакле, не свим грађанима Русије, „на систематски и професионалан начин“ прикупљају узорци ДНК. Испоставило се тад и да је реч о пројекту који је спроводила „највећа јединица за медицинска истраживања Ратног ваздухопловства САД“, 59^th Medical Wing. А портпарол АЕТЦ-а (Air Education and Training Command) Бо Дауни објаснио је заинтригираној руској јавности, у изјави за РИА новости, да Центар за молекуларна истраживања поменуте јединице спроводи „мускулоскелеталне студије ради идентификовања различитих биомаркера повезаних с повредама“. А ДНК искључиво Руса је тобоже тражен „због интегритета студије“, шта год то тачно значило, а не зато што су у питању Руси.

Четири године касније, 8. октобра прошле 2021, Русија и Кина без видљивог повода објављују заједничко саопштење у коме изражавају забринутост због тога што су се Сједињене Државе две деценије раније унилатерално повукле из преговора о „потпуном искључивању могућности да биолошки агенси буду употребљени као оружје… Због тога, и у светлу убрзаног напретка на пољу науке и технологије с дуалном наменом, повећан је ризик употребе биолошких агенаса као оружја“.

У том контексту, наведено је даље, „наглашено је да војне биолошке активности Сједињених Држава и њихових савезника у иностранству (преко 200 америчких биолошких лабораторија отворено је ван територије САД, функционишући на непрозиран и нетранспарентан начин) изазивају озбиљну забринутост… Две стране деле став да такве активност представљају озбиљан ризик за националну безбедност Русије и Кине, и имају штетан утицај на безбедност региона. С обзиром на чињеницу да Сједињене Државе и њихови савезници не пружају било какве смислене информације о овим војним биолошким активностима (…), Руска Федерација и Кина позивају САД и њихове савезнике да делују на отворен, транспарентан и одговоран начин, тако што ће на прописан начин пружити информације о војним биолошким активностима спроведеним у иностранству и на сопственој територији“.

После овог обраћања – које није имало пропагандне сврхе, а то знамо зато што није био учињен напор да му се да публицитет у светској јавности – уследио је и изненадни захтев Русије за безбедносним гаранцијама САД и НАТО-а који је добио подршку Кине.

Потом се догодио (неуспели) покушај обојене револуције у Казахстану у коме (као и у Украјини, о томе сасвим ускоро) постоје америчке лабораторије с опасним биолошким патогенима.

Затим су председници Русије и Кине Путин и Си Ђинпинг разговарали у четири ока на отварању зимске олимпијаде у Пекингу.

А онда  је уследила руска интервенција у Украјини.

ПАТОГЕНИ И БИОЛОШКО ОРУЖЈЕ У прилици смо да исказане руско-кинеске бојазни око америчких биолошких активности на њиховим границама употпунимо признањем самих актера тих опасних активности да су оне заиста и постојале.

Споменути амерички Билтен нуклеарних научника, наиме, 25. фебруара објавио је текст под насловом „Званичник САД: Руска инвазија Украјине ствара ризик од пуштања опасних патогена“.

Званичник чије се упозорење у том тексту цитира је Роберт Поуп, директор Кооперативног програма умањивања претњи (Cooperative Threat Reduction Program – CTRP) у склопу Одбрамбене агенције за умањивање претњи (Defense Threat Reduction Agency), која је пак проистекла из Пројекта Менхетн и функционише у оквиру Пентагона.

„’Руска инвазија Украјине могла би да угрози мрежу лабораторија повезаних са САД које раде са опасним патогенима’, рекао је Роберт Поуп“, наводи Билтен, уз тврдњу да „лабораторије у Украјини нису постројења за биолошко оружје“.

У наставку текста, међутим, потврђује се сасвим супротно. Два су кључна податка. Први, да се у тим америчко-украјинским лабораторијама заиста налазе опасни патогени организми. И други, још алармантнији, да међу њима има и биолошког оружја.

Уосталом, ево цитата: „Патогени с којима раде CTRP лабораторије у начелу се чувају замрзнути, како не би могли да се репродукују и постану инфективни… ’Мислим да Руси знају довољно о врстама патогена који су похрањени у лабораторијама за биолошка истраживања, тако да не верујем да би намерно гађали лабораторију’, рекао је Поуп. ’Али брине ме шта би се десило ако би оне биле случајно оштећене током ове руске инвазије.’“

Осим тога, као да покушава да направи алиби због онога што би у тим лабораторијама могло да буде пронађено, „Поуп страхује да би Руси ’потенцијално могли да оду у неко од тих постројења и да исфабрикују нешто што ће потом назвати доказом злочиначких активности у том постројењу’“.

Уосталом, кад се боље размисли, можда је управо то циљ овог Поуповог обраћања – стварање алибија и контрола штете која би могла да настане услед непланираних и непријатних открића.

А врхунац је споменуто признање да у америчким лабораторијама у Украјини нема само опасних патогена, већ и оних који су претворени у биолошко оружје: „Неке лабораторије, рекао је, могле би да чувају патогене ланце заостале од совјетског програма биолошког оружја, очуване у замрзивачима за истраживачке сврхе. ’Научници као научници, не би ме зачудило ако неке од ових колекција у неким од ових лабораторија још увек имају патогене низове који потичу још од почетака тог програма (биолошког оружја).’“

 

ЛАНАЦ ЛАБОРАТОРИЈА „Влада САД сарађивала је са 26 постројења у Украјини. Пре инвазије програм је пружао директну материјалну подршку за шест украјинских лабораторија“, наводи се даље у Билтену, и додаје да се слични партнери налазе и у „неколико бивших совјетских република као што су Јерменија, Азербејџан, Грузија, Казахстан и Узбекистан“.

И још једно посредно признање да није реч о безазленом проучавању вируса и бактерија већ да је нагласак на њиховом проучавању у безбедносно-политичке сврхе: „’После 11. септембра, CTRP програм почео је више да се фокусира на то како би терористи могли да злоупотребе биолошка истраживања’, рекао је Поуп. Данас, 62 одсто од 360 милиона долара буџета за ову фискалну годину фокусирано је на биолошка питања.“

О постојању овог програма говори се и на сајту Амбасаде САД у Украјини, међутим, занимљиво, све странице које воде ка детаљима тих лабораторија (у Дњепропетровску, Херсону, Кијеву, Харкову…) избрисане су са сервера. Копије су ипак сачуване у интернет-архивама, и, гле чуда, тамо видимо да је свима донатор Министарство одбране САД, уместо Министарства здравља на пример, што би било логичније ако им је намена цивилна. И све су имале, или су биле у процесу добијања, Дозволе за рад с патогенима…

Додајмо и да је Амбасада Русије у Сарајеву ових дана нашла за сходно да примети у саопштењу: „Управо су САД натрпале Украјину биолабораторијама, које су врло могуће коришћене за проучавање метода за уништавање руског народа на генетском нивоу.“

Али нарочиту пажњу привлаче две нове лабораторије – једна у Кијеву, друга у Одеси – за рад са „нарочито опасним патогеним претњама у Украјини“. Судећи по документацији о понуди за некакве додатне радове са сајта за јавне набавке Владе САД (sam.gov) од 28. јула 2021, ти додатни радови имали су рок трајања од седам месеци. Што значи да је било предвиђено да почну да раде пре неколико дана, то јест крајем фебруара. Руска акција у Украјини започела је 24. фебруара…

Да ли би из ових лабораторија потекла она непозната претња због које, како то рече Путин, „нико не зна како би држава опстала“?

То, наравно, не можемо да знамо, а питање је и да ли ћемо икада сазнати. Али после неспорних доказа да су Сједињене Државе у ово време заоштрених геополитичких односа створиле ланац лабораторија за рад с опасним патогенима, чак и с биолошким оружјем, и то на границама својих главних геополитичких противника, таква могућност не може да буде одбачена као теорија завере. Уосталом, мислите ли да су без ваљаног разлога Русија и Кина јесенас упозориле свет на нетранспарентне војне биолошке активности Америке и њених савезника у иностранству? Колико год то страшно или незамисливо звучало, Роберт Поуп из за то надлежног Cooperative Threat Reduction Program-а Пентагона јасно нам је показао, иако то сигурно није желео, да и Русија и Кина, па и сви ми, и те како имамо разлога да будемо забринути да је онај часовник Судњег дана наставио да откуцава…      

[/restrict]