НАЈВЕЋА КИНЕСКА НОЋНА МОРА

ПРЕТЊА ОД БАНКРОТА КОМПАНИЈЕ ЕВЕРГРАНДЕ

Вероватно би сасвим логична асоцијација на наслов могла бити – Бајден, пандемија, Индија, Тајван или Ујгури, међутим, није тако. У овом тренутку највећу зебњу у кинеском друштву изазива „Евергранде“, индустријски конгломерат чији финансијски биланси прете да поремете билансе читаве кинеске економије. А можда и света

Лична карта компаније „Евергранде“ могла би да изгледа овако: бизнисмен Хуи Ка Јан основао је „Евергранде“, раније познат као „Хенгда гроуп“, 1996. године у Гуангжу, у јужној Кини. Ова компанија тренутно спроводи преко 1.300 пројеката у више од 280 градова Кине. Шира група компанија повезаних са „Еверграндеом“ сада обухвата много више од самог развоја непокретности. Послови групе се крећу од управљања инвестицијама, производње електричних аутомобила, хране и пића, до власништва над ФК Гуангжуом, једним од највећих фудбалских клубова у Кини. Господин Хуи је некада био најбогатији човек Азије и, упркос томе што је његово богатство нагло опало последњих месеци, оно и даље, према „Форбсу“, износи завидних 10 милијарди долара. Укратко, „Евергранде“ је представљао симбол кинеског предузетништва, рапидне експанзије и мотор унутрашњег развоја Кине.

[restrict]

Када и како је суштински дошло до краха кинеске компаније за пример јесте питање на које одговор вероватно тражи и кинеско министарство државне безбедности. Један од могућих одговора добијен је септембра 2020. године. Вест да је „Евергранде“ тражио од локалних кинеских власти у Гуандонгу да га подрже у поступку тзв. заобилазног листирања (back-door listing), односно у поступку изласка на шенженску берзу, уздрмала је редом кинеске грађане, кинеске власти, инвеститоре, берзе… Овакво обраћање менаџмента „Еверграндеа“ и упозорење да може доћи до несагледивих последица по грађевински сектор у Кини, изазвано је захтевима инвеститора усмерених ка „Еверграндеу“, да се врати 19 милијарди долара уколико „Евергранде“ не успе да доврши поступак листирања у предвиђеном року. Ради склапања шире слике вреди рећи да је у том тренутку сума коју је „Евергранде“ био дужан да врати представљала 92% њихове укупне новчане ефективе.

За кинеске услове логично и очекивано, за западњачке бласфемично, у све се умешала и кинеска држава. Као и у случају компаније ХНА, брата близанца по финансијским проблемима, само у мањем обиму, органи провинције Гуандонг послали су „тим експерата“ у седиште компаније „Евергранде“ са циљем да нађу решење и модел решавања нагомиланих економских проблема. За сада обе стране медаље, државна и компанијска, позивају на стрпљење

ПОЧЕТАК СЛОМА Тада је експресно реаговао и један од светских финансијских инквизитора „Стандард енд Пурс“, смањивши кредитни рејтинг са стабилног на негативан уз образложење да „ликвидност „Евергранде групе“ слаби усред сталног повећања краткорочних дугова и потенцијалних проблема у финансирању њених кинеских стратешких инвестиција“. Напослетку, панична и напета ситуација, као и потенцијални финансијски нокаут привремено је амортизован пристанком инвеститора да се помери рок за листирање, што је „Еверграндеу“, али и кинеској економији дало могућност да предахне иако су већ тада испливали подаци да укупан дуг „Еверграндеа“ износи астрономских 300 милијарди долара. Руководство „Еверграндеа“ је покушало да потражи решење у продаји имовине, док су кинеске власти отворено позивале власника ове компаније да дугове врати „из свог џепа“. Ништа од наведеног, међутим, није дало конкретне резултате. Бројеви, а они су у свету финансија одраз крвне слике, показивали су стравичне резултате. Заустављена градилишта широм Кине, претње тужбама за накнаду штете, нагомилани дугови с једне стране и испражњена конта у финансијским књигама с друге, указивали су да ће доћи до слома. У том тренутку око 1,5 милиона Кинеза уложило је у станове које је зидао „Евергранде“, а који су остали недовршени без јасних назнака када ће се њихова изградња наставити. Слике преварених и изневерених кинеских грађана који прете самоубиством уколико им „Евергранде“ не врати уложени новац, неодољиво су подсећале на фијаско старе девизне штедње и овде добро познат народни гнев изазван колапсом финансијске пирамидалне шеме. За кинеске услове логично и очекивано, за западњачке бласфемично, у све се умешала и кинеска држава. Као и у случају компаније ХНА, брата близанца по финансијским проблемима, само у мањем обиму, органи провинције Гуандонг послали су „тим експерата“ у седиште компаније „Евергранде“ са циљем да нађу решење и модел решавања нагомиланих економских проблема. За сада обе стране медаље, државна и компанијска, позивају на стрпљење. Руководство „Еверграндеа“ обратило се међународним инвеститорима с „молбом да им дају више времена како би порадили на плану реструктурирања, имајући у виду величину ’Еверграндеа’, број акционара и комплексност ситуације“. Поред тога, замолили су инвеститоре да „покажу стрпљење и не предузимају агресивне правне радње, јер би такви поступци могли резултирати страховитим последицама“, међутим овакве очајничке молбе нису спречиле једног од највећих поверилаца кинеске компаније, амерички „Оуктри капитал“ да на име дуга од милијарде долара преузме драгуљ „Еверграндеове“ имовине – „Венецију“ на Јужном мору, капитални резиденцијални пројекат у близини Шангаја. За сада „Евергранде“ проналази начин да плива, комбинујући јавне и нејавне методе одлагања плаћања доспелих обавеза према иностраним повериоцима, продајући имовину и препуштајући држави да уђе у структуру компаније, док на волшебан начин успевају да отплате неодложне за обавезе према домаћим инвеститорима. Иако су се неколико пута појављивале вести да је „Евергранде“ званично банкротирао, „црни лабуд“ кинеске економије успева да спречи несагледиве последице по грађевински сектор који кинеском БДП-у доприноси са 30%. Кинеска држава је већ нагласила да неће дозволити поремећаје на домаћем тржишту, као и да су кинески грађани који су платити за своје станове а нису се у њих уселили приоритет кинеских власти, с обзиром на то да, како је појаснио кинески министар становања и урбано-руралног развоја: „истрајавање на завршетку грађевинских пројеката и заштити средстава за живот представља један од главних циљева кинеске владе када је реч о контроли ризика у грађевинском сектору у овој години“.

ПРИМЕР ПОТРОШЕНОГ МОДЕЛА Такав став и не чуди, будући да су кинеске грађевинске компаније високозадужене, с мноштвом иностраних дугова деномираних у доларима, што их чини рањивом метом америчких Федералних резерви и њихове најаве повећања каматних стопа. Чини се да је јефтини амерички долар био сир у мишоловци, постављен да намами гладне покретаче кинеског цивилизацијског бума. Јер је прича о „Еверграндеу“ прича о погонском гориву вртоглавог привредног раста у Кини у последњих 30 година. Структура пословног функционисања компанија попут „Еверграндеа“ састојала се у пирамидалној шеми, заснованој на залагању постојеће имовине као вид колатерала за кредите, којима су куповани нови поседи и станови, а који су касније поново коришћени као колатерали за нове кредите. Тако је створена дужничка спирала чији је spiritus movens било социјално кретање и трансформисање кинеског друштва и све бројније миграције на релацији село–град. То је проузроковало незајажљиву потражњу за кровом над главом и то је суштински омогућило етаблирање компанија попут „Еверграндеа“, као носилаца развоја и кључних стубова кинеске економије.
Готово је невероватно колико је тај модел подсећао на оне западне моделе, чија је успешност тестирана неколико пута у историји, а нарочито 2008. године. Поучени тим искуством кинеске власти су покушале да уведу ред у сектор грађевинарства и спрече вртоглаво задуживање и напумпавање мехура, али управо то је довело да случаја „Евергранде“. И не само то, све више кинеских компанија које послују у сфери грађевинског сектора суочава се с финансијским притиском, док продаја и цене непокретности у Кини нагло падају. Кинеска влада, забринута да мотор развоја губи снагу, бори се да одржи сектор непокретности на површини. Ипак, кинеске мере спасавања су углавном краткорочна решења која не решавају структуралне моделе на дуже стазе. У ствари, „Евергранде“ је водећи показатељ да је кинески модел развоја заснован на тржишту непокретности неодржив и да треба да се промени.
Стога, по мишљењу одређених аналитичара, епизода с „Еверграндеом“ представља симболичну трансформацију кинеске економије и скок у једну нову квалитативну другачију економију, која неће бити заснована на енормном задуживању и изградњи кула на пешчаном темељу. Како они појашњавају, модел пословања који је од 1990-их спроводио власник „Еверграндеа“, заснован на „изградњи на дугу“, долази до свог краја. По њиховом веровању Кина се претвара у нешто ново, али у нешто што још увек нико не разуме.

Кинеске грађевинске компаније су високозадужене, с мноштвом иностраних дугова деномираних у доларима, што их чини рањивом метом америчких Федералних резерви и њихове најаве повећања каматних стопа. Чини се да је јефтини амерички долар био сир у мишоловци, постављен да намами гладне покретаче кинеског цивилизацијског бума. Јер је прича о „Еверграндеу“ прича о погонском гориву вртоглавог привредног раста у Кини у последњих 30 година

ЦРНИ ЛАБУД СВЕТСКЕ ЕКОНОМИЈЕ Светски медији увелико извештавају да од епизоде са „Еверграндеом“ зависи даљи развој Кине, али и стидљиво наговештавају да би крах кинеског гиганта проузроковао потресе на тржиштима широм света. Када би „Евергранде“ званично банкротирао, то би довело до тзв. кредитне кризе, што би представљало веома лошу вест за незванично највећу светску економију. У том случају готово извесно би дошло до домино ефекта и бујица неповерења и неликвидности би се прелила и на друге меридијане. Изнурена последицама пандемије, с нарастајућом инфлацијом, застојем у логистичким операцијама, светска економија је исувише рањива за урушавање компаније попут „Еверграндеа“. Стога многи ову кинеску компанију сматрају „превеликом да би пропала“ и верују да кинеска држава неће дозволити такав апокалиптичан сценарио. Не треба пак заборавити да Кина није држава планске економије и да конце на финансијском плану у Кини вуку исте оне структуре пореклом из Франкфурта и лондонског Ситија.
Имајући то у виду, „Евергранде“ се врло лако може посматрати као на подводни вулкан чија ерупција прети да изазове глобални цунами. И то док светска економија још увек седи у бару на плажи и испија коктеле новцем без покрића, несвесна да може бити потопљена таласом на којем јаше кинески „црни лабуд“.
[/restrict]