NAJVEĆA KINESKA NOĆNA MORA

PRETNJA OD BANKROTA KOMPANIJE EVERGRANDE

Verovatno bi sasvim logična asocijacija na naslov mogla biti – Bajden, pandemija, Indija, Tajvan ili Ujguri, međutim, nije tako. U ovom trenutku najveću zebnju u kineskom društvu izaziva „Evergrande“, industrijski konglomerat čiji finansijski bilansi prete da poremete bilanse čitave kineske ekonomije. A možda i sveta

Lična karta kompanije „Evergrande“ mogla bi da izgleda ovako: biznismen Hui Ka Jan osnovao je „Evergrande“, ranije poznat kao „Hengda group“, 1996. godine u Guangžu, u južnoj Kini. Ova kompanija trenutno sprovodi preko 1.300 projekata u više od 280 gradova Kine. Šira grupa kompanija povezanih sa „Evergrandeom“ sada obuhvata mnogo više od samog razvoja nepokretnosti. Poslovi grupe se kreću od upravljanja investicijama, proizvodnje električnih automobila, hrane i pića, do vlasništva nad FK Guangžuom, jednim od najvećih fudbalskih klubova u Kini. Gospodin Hui je nekada bio najbogatiji čovek Azije i, uprkos tome što je njegovo bogatstvo naglo opalo poslednjih meseci, ono i dalje, prema „Forbsu“, iznosi zavidnih 10 milijardi dolara. Ukratko, „Evergrande“ je predstavljao simbol kineskog preduzetništva, rapidne ekspanzije i motor unutrašnjeg razvoja Kine. [restrict]

Kada i kako je suštinski došlo do kraha kineske kompanije za primer jeste pitanje na koje odgovor verovatno traži i kinesko ministarstvo državne bezbednosti. Jedan od mogućih odgovora dobijen je septembra 2020. godine. Vest da je „Evergrande“ tražio od lokalnih kineskih vlasti u Guandongu da ga podrže u postupku tzv. zaobilaznog listiranja (back-door listing), odnosno u postupku izlaska na šenžensku berzu, uzdrmala je redom kineske građane, kineske vlasti, investitore, berze… Ovakvo obraćanje menadžmenta „Evergrandea“ i upozorenje da može doći do nesagledivih posledica po građevinski sektor u Kini, izazvano je zahtevima investitora usmerenih ka „Evergrandeu“, da se vrati 19 milijardi dolara ukoliko „Evergrande“ ne uspe da dovrši postupak listiranja u predviđenom roku. Radi sklapanja šire slike vredi reći da je u tom trenutku suma koju je „Evergrande“ bio dužan da vrati predstavljala 92% njihove ukupne novčane efektive.

Za kineske uslove logično i očekivano, za zapadnjačke blasfemično, u sve se umešala i kineska država. Kao i u slučaju kompanije HNA, brata blizanca po finansijskim problemima, samo u manjem obimu, organi provincije Guandong poslali su „tim eksperata“ u sedište kompanije „Evergrande“ sa ciljem da nađu rešenje i model rešavanja nagomilanih ekonomskih problema. Za sada obe strane medalje, državna i kompanijska, pozivaju na strpljenje

POČETAK SLOMA Tada je ekspresno reagovao i jedan od svetskih finansijskih inkvizitora „Standard end Purs“, smanjivši kreditni rejting sa stabilnog na negativan uz obrazloženje da „likvidnost „Evergrande grupe“ slabi usred stalnog povećanja kratkoročnih dugova i potencijalnih problema u finansiranju njenih kineskih strateških investicija“. Naposletku, panična i napeta situacija, kao i potencijalni finansijski nokaut privremeno je amortizovan pristankom investitora da se pomeri rok za listiranje, što je „Evergrandeu“, ali i kineskoj ekonomiji dalo mogućnost da predahne iako su već tada isplivali podaci da ukupan dug „Evergrandea“ iznosi astronomskih 300 milijardi dolara. Rukovodstvo „Evergrandea“ je pokušalo da potraži rešenje u prodaji imovine, dok su kineske vlasti otvoreno pozivale vlasnika ove kompanije da dugove vrati „iz svog džepa“. Ništa od navedenog, međutim, nije dalo konkretne rezultate. Brojevi, a oni su u svetu finansija odraz krvne slike, pokazivali su stravične rezultate. Zaustavljena gradilišta širom Kine, pretnje tužbama za naknadu štete, nagomilani dugovi s jedne strane i ispražnjena konta u finansijskim knjigama s druge, ukazivali su da će doći do sloma. U tom trenutku oko 1,5 miliona Kineza uložilo je u stanove koje je zidao „Evergrande“, a koji su ostali nedovršeni bez jasnih naznaka kada će se njihova izgradnja nastaviti. Slike prevarenih i izneverenih kineskih građana koji prete samoubistvom ukoliko im „Evergrande“ ne vrati uloženi novac, neodoljivo su podsećale na fijasko stare devizne štednje i ovde dobro poznat narodni gnev izazvan kolapsom finansijske piramidalne šeme. Za kineske uslove logično i očekivano, za zapadnjačke blasfemično, u sve se umešala i kineska država. Kao i u slučaju kompanije HNA, brata blizanca po finansijskim problemima, samo u manjem obimu, organi provincije Guandong poslali su „tim eksperata“ u sedište kompanije „Evergrande“ sa ciljem da nađu rešenje i model rešavanja nagomilanih ekonomskih problema. Za sada obe strane medalje, državna i kompanijska, pozivaju na strpljenje. Rukovodstvo „Evergrandea“ obratilo se međunarodnim investitorima s „molbom da im daju više vremena kako bi poradili na planu restrukturiranja, imajući u vidu veličinu ’Evergrandea’, broj akcionara i kompleksnost situacije“. Pored toga, zamolili su investitore da „pokažu strpljenje i ne preduzimaju agresivne pravne radnje, jer bi takvi postupci mogli rezultirati strahovitim posledicama“, međutim ovakve očajničke molbe nisu sprečile jednog od najvećih poverilaca kineske kompanije, američki „Ouktri kapital“ da na ime duga od milijarde dolara preuzme dragulj „Evergrandeove“ imovine – „Veneciju“ na Južnom moru, kapitalni rezidencijalni projekat u blizini Šangaja. Za sada „Evergrande“ pronalazi način da pliva, kombinujući javne i nejavne metode odlaganja plaćanja dospelih obaveza prema inostranim poveriocima, prodajući imovinu i prepuštajući državi da uđe u strukturu kompanije, dok na volšeban način uspevaju da otplate neodložne za obaveze prema domaćim investitorima. Iako su se nekoliko puta pojavljivale vesti da je „Evergrande“ zvanično bankrotirao, „crni labud“ kineske ekonomije uspeva da spreči nesagledive posledice po građevinski sektor koji kineskom BDP-u doprinosi sa 30%. Kineska država je već naglasila da neće dozvoliti poremećaje na domaćem tržištu, kao i da su kineski građani koji su platiti za svoje stanove a nisu se u njih uselili prioritet kineskih vlasti, s obzirom na to da, kako je pojasnio kineski ministar stanovanja i urbano-ruralnog razvoja: „istrajavanje na završetku građevinskih projekata i zaštiti sredstava za život predstavlja jedan od glavnih ciljeva kineske vlade kada je reč o kontroli rizika u građevinskom sektoru u ovoj godini“.

PRIMER POTROŠENOG MODELA Takav stav i ne čudi, budući da su kineske građevinske kompanije visokozadužene, s mnoštvom inostranih dugova denomiranih u dolarima, što ih čini ranjivom metom američkih Federalnih rezervi i njihove najave povećanja kamatnih stopa. Čini se da je jeftini američki dolar bio sir u mišolovci, postavljen da namami gladne pokretače kineskog civilizacijskog buma. Jer je priča o „Evergrandeu“ priča o pogonskom gorivu vrtoglavog privrednog rasta u Kini u poslednjih 30 godina. Struktura poslovnog funkcionisanja kompanija poput „Evergrandea“ sastojala se u piramidalnoj šemi, zasnovanoj na zalaganju postojeće imovine kao vid kolaterala za kredite, kojima su kupovani novi posedi i stanovi, a koji su kasnije ponovo korišćeni kao kolaterali za nove kredite. Tako je stvorena dužnička spirala čiji je spiritus movens bilo socijalno kretanje i transformisanje kineskog društva i sve brojnije migracije na relaciji selo–grad. To je prouzrokovalo nezajažljivu potražnju za krovom nad glavom i to je suštinski omogućilo etabliranje kompanija poput „Evergrandea“, kao nosilaca razvoja i ključnih stubova kineske ekonomije.
Gotovo je neverovatno koliko je taj model podsećao na one zapadne modele, čija je uspešnost testirana nekoliko puta u istoriji, a naročito 2008. godine. Poučeni tim iskustvom kineske vlasti su pokušale da uvedu red u sektor građevinarstva i spreče vrtoglavo zaduživanje i napumpavanje mehura, ali upravo to je dovelo da slučaja „Evergrande“. I ne samo to, sve više kineskih kompanija koje posluju u sferi građevinskog sektora suočava se s finansijskim pritiskom, dok prodaja i cene nepokretnosti u Kini naglo padaju. Kineska vlada, zabrinuta da motor razvoja gubi snagu, bori se da održi sektor nepokretnosti na površini. Ipak, kineske mere spasavanja su uglavnom kratkoročna rešenja koja ne rešavaju strukturalne modele na duže staze. U stvari, „Evergrande“ je vodeći pokazatelj da je kineski model razvoja zasnovan na tržištu nepokretnosti neodrživ i da treba da se promeni.
Stoga, po mišljenju određenih analitičara, epizoda s „Evergrandeom“ predstavlja simboličnu transformaciju kineske ekonomije i skok u jednu novu kvalitativnu drugačiju ekonomiju, koja neće biti zasnovana na enormnom zaduživanju i izgradnji kula na peščanom temelju. Kako oni pojašnjavaju, model poslovanja koji je od 1990-ih sprovodio vlasnik „Evergrandea“, zasnovan na „izgradnji na dugu“, dolazi do svog kraja. Po njihovom verovanju Kina se pretvara u nešto novo, ali u nešto što još uvek niko ne razume.

Kineske građevinske kompanije su visokozadužene, s mnoštvom inostranih dugova denomiranih u dolarima, što ih čini ranjivom metom američkih Federalnih rezervi i njihove najave povećanja kamatnih stopa. Čini se da je jeftini američki dolar bio sir u mišolovci, postavljen da namami gladne pokretače kineskog civilizacijskog buma. Jer je priča o „Evergrandeu“ priča o pogonskom gorivu vrtoglavog privrednog rasta u Kini u poslednjih 30 godina

CRNI LABUD SVETSKE EKONOMIJE Svetski mediji uveliko izveštavaju da od epizode sa „Evergrandeom“ zavisi dalji razvoj Kine, ali i stidljivo nagoveštavaju da bi krah kineskog giganta prouzrokovao potrese na tržištima širom sveta. Kada bi „Evergrande“ zvanično bankrotirao, to bi dovelo do tzv. kreditne krize, što bi predstavljalo veoma lošu vest za nezvanično najveću svetsku ekonomiju. U tom slučaju gotovo izvesno bi došlo do domino efekta i bujica nepoverenja i nelikvidnosti bi se prelila i na druge meridijane. Iznurena posledicama pandemije, s narastajućom inflacijom, zastojem u logističkim operacijama, svetska ekonomija je isuviše ranjiva za urušavanje kompanije poput „Evergrandea“. Stoga mnogi ovu kinesku kompaniju smatraju „prevelikom da bi propala“ i veruju da kineska država neće dozvoliti takav apokaliptičan scenario. Ne treba pak zaboraviti da Kina nije država planske ekonomije i da konce na finansijskom planu u Kini vuku iste one strukture poreklom iz Frankfurta i londonskog Sitija.
Imajući to u vidu, „Evergrande“ se vrlo lako može posmatrati kao na podvodni vulkan čija erupcija preti da izazove globalni cunami. I to dok svetska ekonomija još uvek sedi u baru na plaži i ispija koktele novcem bez pokrića, nesvesna da može biti potopljena talasom na kojem jaše kineski „crni labud“.
[/restrict]