ИЗЛОГ КЊИГЕ

Радоје Јанковић, Даница Оташевић
КАКО ЈЕ УБИЈАНА КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈA
Прометеј, Градска библиотека Чачак

Књига закаснелих успомена Радоја М. Јанковића неће променити историју Краљевине Југославије уочи Другог светског рата, јер од те државе није остао ни камен на камену, али ће је додатно осветлити и допунити. На темељу чињеница и новог рата који је запалио Европу, настају успомене осведоченог борца за југословенску заједницу, доброг познаваоца прилика у земљи и у свету, учесника Мајског преврата 1903. године, официра у ослободилачким балканским ратовима (1912‒1913) и Великом рату, сведока две руске револуције, дипломате у Америци и Албанији и писца – Радоја М. Јанковића. Оне могу да буду недостајућа карика у склапању сложеног мозаика прошле епохе, корак ближе заокруживању историјских процеса из првих деценија 20. века и заостали прилог колективном памћењу српског народа. Без намере да буде судија и стане у одбрану изнетих чињеница и Јанковићевих ставова, приређивач ово писано налазиште, читав век прекривено заборавом, предаје оцени историчара, социолога, истраживача живота под немачком окупацијом, економиста и радозналих читалаца. У сваком случају, ово веродостојно сведочење и слике из минулог времена спречавају кривотворење многих историјских догађаја и аболирање неких личности одговорности за учињена дела.       

 

 

Гилберт Кит Честертон
ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ БИО ЧЕТВРТАК
Службени гласник, Београд

Викторијански Лондон, у којем се одвија већи део приче и завршни чин Динамитера, код Честертоновог „Човека који је био Четвртак“, већ је едвардијански, успоренији, али прича није мање динамична. И колико се представа о терористима (вероватно ирским, премда се нигде не каже изричито) код Стивенсона ограничава на једну групу, код Честертона се она претвара у идеју о целом свету који прелази на страну анархиста. Овакав парадокс према речима рецензента Милана Милетића, можда може да изненади, али треба знати да је Честертон био познат и као „принц парадокса“, па су и нека друга његова дела из области фикције право врело парадокса, те, да је то је посебно уочљиво у Клубу уврнутих заната, који претходи Човеку који је био Четвртак, али и касније, у лику оца Брауна, Честертоновог детектива, који би такође могао да се назове „принцем парадокса“.         

 

 

Момчило Пудар
КО ДОМИНИРА СВЕТОМ?
Службени гласник, Београд

Према речима проф. др Дарка Танасковића, несмирена духовна живост, интелектуална радозналост и способност да се реалистички приступи појавама у свету у коме су системски доведене у питање темељне вредности, етичка начела, па и идеали („Мир је увек тежња људи, али рат је вечита истина“) у младости су надахњивали покољења којима припада аутор ове књиге. „Та драгоцена ментална својства Мома Пудара омогућила су да се у његовом писању реализује плодоносан спој одлика старе добре новинарске школе, њених реда и начина, с пулсирањем била модерних и постмодерних времена.“

 

 

Анђелко Анушић
ЖИВ СИ, КАЖЕШ
Културни центар Нови Сад

Живот лирског субјекта Анушићевог рукописа „Жив си, кажеш“ може да се одреди као немртви, или неусмртив – како истиче немачки филозоф корејског порекла, Бјунг-Чул Хан, који у свом делу Преморено друштво даје извештај о патологији савременог друштва. Уморан од напора самопотврђивања и превазилажења обележености бездомника да буде оно што јесте и припада самом себи, Анушићев субјект принуђен је да живи недостајање и лишеност као своју непосредну истину, с обзиром да је суочен са недостатком везивања и растућом фрагментацијом социјалног сегмента – која се дâ сагледати и на формалном плану песама. Тако немртав, лирски субјект чини једино што још може – чека. У међувремену, денаративизација света наглашава осећај стрепње и пролазности, као другу важну песникову тематску преокупацију која заузима средишњи део рукописа (Бранислав Живановић).