IZLOG KNJIGE

Radoje Janković, Danica Otašević
KAKO JE UBIJANA KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
Prometej, Gradska biblioteka Čačak

Knjiga zakasnelih uspomena Radoja M. Jankovića neće promeniti istoriju Kraljevine Jugoslavije uoči Drugog svetskog rata, jer od te države nije ostao ni kamen na kamenu, ali će je dodatno osvetliti i dopuniti. Na temelju činjenica i novog rata koji je zapalio Evropu, nastaju uspomene osvedočenog borca za jugoslovensku zajednicu, dobrog poznavaoca prilika u zemlji i u svetu, učesnika Majskog prevrata 1903. godine, oficira u oslobodilačkim balkanskim ratovima (1912‒1913) i Velikom ratu, svedoka dve ruske revolucije, diplomate u Americi i Albaniji i pisca – Radoja M. Jankovića. One mogu da budu nedostajuća karika u sklapanju složenog mozaika prošle epohe, korak bliže zaokruživanju istorijskih procesa iz prvih decenija 20. veka i zaostali prilog kolektivnom pamćenju srpskog naroda. Bez namere da bude sudija i stane u odbranu iznetih činjenica i Jankovićevih stavova, priređivač ovo pisano nalazište, čitav vek prekriveno zaboravom, predaje oceni istoričara, sociologa, istraživača života pod nemačkom okupacijom, ekonomista i radoznalih čitalaca. U svakom slučaju, ovo verodostojno svedočenje i slike iz minulog vremena sprečavaju krivotvorenje mnogih istorijskih događaja i aboliranje nekih ličnosti odgovornosti za učinjena dela.       

 

 

Gilbert Kit Česterton
ČOVEK KOJI JE BIO ČETVRTAK
Službeni glasnik, Beograd

Viktorijanski London, u kojem se odvija veći deo priče i završni čin Dinamitera, kod Čestertonovog „Čoveka koji je bio Četvrtak“, već je edvardijanski, usporeniji, ali priča nije manje dinamična. I koliko se predstava o teroristima (verovatno irskim, premda se nigde ne kaže izričito) kod Stivensona ograničava na jednu grupu, kod Čestertona se ona pretvara u ideju o celom svetu koji prelazi na stranu anarhista. Ovakav paradoks prema rečima recenzenta Milana Miletića, možda može da iznenadi, ali treba znati da je Česterton bio poznat i kao „princ paradoksa“, pa su i neka druga njegova dela iz oblasti fikcije pravo vrelo paradoksa, te, da je to je posebno uočljivo u Klubu uvrnutih zanata, koji prethodi Čoveku koji je bio Četvrtak, ali i kasnije, u liku oca Brauna, Čestertonovog detektiva, koji bi takođe mogao da se nazove „princem paradoksa“.         

 

 

Momčilo Pudar
KO DOMINIRA SVETOM?
Službeni glasnik, Beograd

Prema rečima prof. dr Darka Tanaskovića, nesmirena duhovna živost, intelektualna radoznalost i sposobnost da se realistički pristupi pojavama u svetu u kome su sistemski dovedene u pitanje temeljne vrednosti, etička načela, pa i ideali („Mir je uvek težnja ljudi, ali rat je večita istina“) u mladosti su nadahnjivali pokoljenja kojima pripada autor ove knjige. „Ta dragocena mentalna svojstva Moma Pudara omogućila su da se u njegovom pisanju realizuje plodonosan spoj odlika stare dobre novinarske škole, njenih reda i načina, s pulsiranjem bila modernih i postmodernih vremena.“

 

 

Anđelko Anušić
ŽIV SI, KAŽEŠ
Kulturni centar Novi Sad

Život lirskog subjekta Anušićevog rukopisa „Živ si, kažeš“ može da se odredi kao nemrtvi, ili neusmrtiv – kako ističe nemački filozof korejskog porekla, Bjung-Čul Han, koji u svom delu Premoreno društvo daje izveštaj o patologiji savremenog društva. Umoran od napora samopotvrđivanja i prevazilaženja obeleženosti bezdomnika da bude ono što jeste i pripada samom sebi, Anušićev subjekt prinuđen je da živi nedostajanje i lišenost kao svoju neposrednu istinu, s obzirom da je suočen sa nedostatkom vezivanja i rastućom fragmentacijom socijalnog segmenta – koja se dâ sagledati i na formalnom planu pesama. Tako nemrtav, lirski subjekt čini jedino što još može – čeka. U međuvremenu, denarativizacija sveta naglašava osećaj strepnje i prolaznosti, kao drugu važnu pesnikovu tematsku preokupaciju koja zauzima središnji deo rukopisa (Branislav Živanović).