Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Судбине свих народа су повезане, нико не сме да осигурава своју безбедност одвојено од безбедности целог света и на рачун других држава, поручују у заједничкој изјави Владимир Путин и Си Ђинпинг
КИНЕСКО ТРЖИШТЕ ЗА ПРОИЗВОЂАЧЕ ИЗ СРБИЈЕ За нашу земљу још значајнији сигнал је што је други сусрет уживо председника Сија био – са српским шефом државе Александром Вучићем. Оваква почаст коју је кинески лидер указао нашем председнику вероватно је многе изненадила, али потврђује да је велики посао урађен протеклих година. Председници Вучић и Си дали су додатни импулс закључењу споразума о слободној трговини, од кога се очекује да отвори кинеско тржиште за наше произвођаче и Србију учини једном од најпожељнијих инвестиционих дестинација. Ако се у дипломатији ствари могу посматрати (и) по редоследу састанака великог светског лидера с пријатељима и савезницима, онда је јасно да су Русија и Србија међу најближима. Посебно ако се у обзир узму Сијеве речи да је „челично пријатељство Кине и Србије издржало тест времена“, а да је Вучић његов „стари пријатељ“, не само због тога што је то био њихов седми сусрет.
А када се томе дода и садржај преговора кинеског шефа државе с Путином, од преко два и по сата, а затим и заједничке изјаве двојице лидера којом много више обухватају глобалну политику и односе у читавом свету него питања билатералне агенде, где готово да нема ни најмање тачке спорења, онда је јасно да значај Београда – као и Пекинга и Москве – у светској политици веома брзо расте. Као и трговинска размена између Србије и Кине, која је од 2010. године увећана за невероватних 152 пута. Стога је јасно и да је Александар Вучић, представљајући нашу земљу, био сведок и учесник великог историјског догађаја и процеса, чије крајње домете ми сада, сасвим сигурно, не можемо до краја да сагледамо.
Главни актери били су Владимир Путин и Си Ђинпинг, а током њиховог самита Русија и Кина потписале су 16 докумената, укључујући и заједничку изјаву двојице председника на двадесетак куцаних страница. У изјави се указује да су односи Пекинга и Москве надмашили војнополитичке савезе из времена Хладног рата, да је њихово пријатељство без граница, а у сарадњи нема забрањених зона. Путин је током разговора нагласио да је руско-кинеско партнерство без преседана, док је Си указао на јачање политичког и стратешког поверења између Кине и РФ и посебно подвукао да су праведни захтеви Москве за безбедносне гаранције од САД и НАТО-а, пренео је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.
РУСКО-КИНЕСКО ПАРТ-НЕРСТВО ЧВРШЋЕ ОД НАТО-а Овим ставовима двојица лидера су указала да је руско-кинеско стратешко партнерство, иако формално немају војни савез, чвршће и поузданије од НАТО-а, што је савез „из времена Хладног рата“. Ова оцена је на месту, ако се анализира неколико чинилаца. НАТО је умногоме превазиђен и по форми и по суштини, што је, рецимо, и француски председник Емануел Макрон више пута подвлачио, рекавши чак да је ова алијанса у стању „мождане смрти“. НАТО је одавно претворен у својеврсни бизнис клуб и продавницу и магацин америчког наоружања, имајући у виду да је комерцијални ефекат пакта одавно за Вашингтон стекао највећу важност – посебно од распада СССР-а, када су се сви „мало опустили“. Сада их је тешко „утерати у бразду“ и стварати ефикасну војну силу. Последњи покушај јесте распиривање хистерије око наводне руске инвазије на Украјину, али је све мање „савезника“ вољних да се, због одбране „украјинске демократије“, играју рата с Москвом.
С друге стране, Русија и Кина граде односе сасвим другачије врсте, с посебним нагласком на сарадњи у домену информационе и космичке безбедности, и за многе је изненађујуће да две суперсиле не стационирају војне јединице чак ни у близини заједничке границе. То је у пракси „руско-кинеско партнерство без преседана“ о коме говори Путин, односно „политичко и стратешко поверење“, на шта указује Си. Шта још поручују свету Си Ђинпинг и Владимир Путин? Они најављују нову епоху и велике промене. И истичу да ће још упорније на томе заједно радити – насупрот светској мањини која се томе противи.
„Данас свет пролази кроз велике промене, човечанство улази у нову епоху убрзаног развоја и крупних трансформација. Ситуација у области међународне и регионалне безбедности сваким даном постаје све компликованија, глобални изазови и претње се множе. Неке снаге, које представљају мањину на светској сцени, настављају да заговарају једностране приступе решавању међународних проблема и прибегавају политици силе, практикују мешање у унутрашње ствари других држава, нарушавајући њихова легитимна права и интересе, провоцирајући противречности, несугласице и конфронтацију, ометају развој и напредак човечанства, што изазива неприхватање од стране међународне заједнице“, истичу Путин и Си.
Они се залажу да у интересу свеопштег благостања јачају дијалог и међусобно поверење, продубљују међусобно разумевање, подржавају универзалне вредности као што су мир, развој, једнакост, правда, демократија и слобода, да се поштују права народа да самостално бирају пут развоја својих земаља, као и суверенитет и интересе држава у области безбедности и развоја, да штите међународни систем заснован на централној улози УН, светски поредак заснован на међународном праву, тежећи истинском мултилатерализму са централном и координирајућом улогом УН и Савета безбедности, доприносећи демократизацији међународних односа, обезбеђујући постизање мира, стабилности и стабилног развоја на земљи.
Како се наводи, покушаји појединих држава да наметну своје „демократске стандарде“ другима, а себи присвоје монополско право да процењују демократије, да повуку линије поделе по идеолошким основама, укључујући и кроз стварање уских блокова и ситуационих алијанси, представљају пример гажења демократије и одступања од њеног духа и истинских вредности. Овакви покушаји деловања у улози хегемона, додају Путин и Си, представљају озбиљну претњу глобалном и регионалном миру и стабилности и подривају стабилност светског поретка. Уверени су да заштита демократије и људских права не треба да се користи као средство притиска на друге земље. Председници Кине и Русије подвлаче да све државе треба да имају једнак приступ праву на развој. Овај део њихове изјаве важан је у светлу тенденције да се развој појединих земаља вештачки спутава, укључујући и спречавање „непожељних инвестиција“, као што су кинеске и руске. Тиме се убија „право на будућност“ народа, на шта пажњу скреће кинеска дипломатија.
Стране намеравају да интензивирају рад на повезивању развојних планова Евроазијског економског савеза и иницијативе „Један појас, један пут“ у циљу продубљивања практичне сарадње између ЕЕС и Кине у различитим областима и да повисе ниво узајамне повезаности азијско-пацифичког и евроазијског региона. Стране потврђују своју оријентацију на паралелно и координирано формирање Великог евроазијског партнерства и изградњу „Појаса и пута“, истичу двојица председника.
Дубоко су забринути због озбиљних изазова у области међународне безбедности и полазе од чињенице да су судбине народа свих земаља међусобно повезане. Истичу да ниједна држава не може и не сме да осигурава своју безбедност одвојено од безбедности целог света и на рачун безбедности других држава. Међународна заједница мора активно учествовати у глобалном управљању у интересу обезбеђивања свеопште целовите, недељиве и стабилне безбедности. Русија и Кина, наводи се, противе се деловању спољних сила на подривању безбедности и стабилности у заједничким суседним регионима, намеравају да се одупру њиховом мешању у унутрашње ствари, противе се „обојеним револуцијама“ и зато ће повећати сарадњу у наведеним областима. Стране сматрају да поједине државе, војнополитичке алијансе или коалиције теже остваривању директне или индиректне једностране војне предности на штету безбедности других.
ФОРМИРАЊЕ НОВЕ БЕЗБЕДНОСНЕ АРХИТЕКТУРЕ – ЗАЈЕДНИЧКИ ПРЕДЛОГ Стране се противе даљем ширењу НАТО-а и позивају га да одустане од идеологизованих приступа из доба Хладног рата, да поштује суверенитет, безбедност и интересе других земаља. Стране се противе формирању затворених блоковских структура и супротстављених табора у Азијско-пацифичком региону, и остају веома опрезне у погледу негативног утицаја америчке индопацифичке стратегије на мир и стабилност у овом региону. Две земље, како се истиче, осим због ширења НАТО-а, озбиљно су забринуте и због стварања „трилатералног партнерства у области безбедности“ између САД, Велике Британије и Аустралије (АУКУС), које предвиђа продубљивање сарадње у областима које се тичу стратешке стабилности, а посебно у области нуклеарних подморница.
Сматрају, такође, да повлачење САД из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, убрзање истраживања и развоја копнених ракета средњег и кратког домета и тежња за њиховим размештањем у азијско-пацифичком и европском региону, као и њихово предавање савезницима, повећавају напетост и неповерење, ризике по међународну и регионалну безбедност, воде слабљењу међународног система неширења и контроле наоружања и подривају глобалну стратешку стабилност. Стране позивају САД да позитивно одговоре на руску иницијативу и одустану од планова за размештање копнених ракета средњег и кратког домета у азијско-пацифичком региону и Европи.
Пажњу Вашингтона свакако ће привући и део заједничке изјаве у коме се наводи да ће „стране и надаље бити у контакту и јачати координацију о овом питању“, као и да се „кинеска страна односи с разумевањем и подржава предлоге РФ о формирању дугорочних правно-обавезујућих гаранција безбедности у Европи“. Још се додаје да отказивање низа важних међународних споразума у области контроле наоружања од стране САД има изузетно негативан утицај на међународну и регионалну безбедност и стабилност, а изражава се забринутост због напретка америчких планова за развој глобалне противракетне одбране и распоређивање њених елемената у различитим регионима света, у комбинацији са изградњом потенцијала високопрецизног ненуклеарног оружја за разоружавајуће ударе и друге стратешке задатке.
Овај део изјаве треба да укаже Вашингтону и његовим савезницима да Москва није на своју руку изашла с предлогом о формирању нове безбедносне архитектуре у Европи већ је то део ширег, с Пекингом координисаног плана за развој нових стратешких односа и равнотеже у свету. Русија и Кина суочавају се деценијама с притисцима који долазе из истог центра и очигледно су проценили да сада треба да се томе супротставе заједничким снагама. Глобални поредак досегао је критичну тачку и постоји велико расположење у свету да се односи снага преиспитају у циљу постизања веће стабилности и предвидљивости даљег развоја. Кина и Русија више не желе да дају уступке онима које означавају као кривце за актуелну кризу, нити да се даље повлаче пред притисцима – јер се показало да то не даје резултате.
