Globalno liderstvo Rusije i Kine

Sudbine svih naroda su povezane, niko ne sme da osigurava svoju bezbednost odvojeno od bezbednosti celog sveta i na račun drugih država, poručuju u zajedničkoj izjavi Vladimir Putin i Si Đinping

Otvaranje zimskih olimpijskih igara u Pekingu nije bio samo sportski istorijski događaj već i politički. Tog dana, 4. februara 2022, predsednik Kine Si Đinping održao je i bilateralni sastanak s ruskim kolegom Vladimirom Putinom – prvi „živi“ susret kineskog lidera s nekim šefom države od kako je počela pandemija korone, početkom 2020. godine! Ovo ukazuje na to s kakvom se pažnjom i brigom Narodna Republika Kina odnosi prema ovoj zarazi, ali i koliko neguje svoje odnose s Moskvom. Tačno je da su Putin i Si imali više neposrednih kontakata u poslednje dve godine, što svedoči o najtešnjim partnerskim i savezničkim odnosima dve globalne sile, ali su to bili razgovori putem video-linka. Ovaj put, posle dve godine „fizičke distance“, Si i Putin demonstrirali su svetu najveći stepen (geo)političke bliskosti. [restrict]

KINESKO TRŽIŠTE ZA PROIZVOĐAČE IZ SRBIJE Za našu zemlju još značajniji signal je što je drugi susret uživo predsednika Sija bio – sa srpskim šefom države Aleksandrom Vučićem. Ovakva počast koju je kineski lider ukazao našem predsedniku verovatno je mnoge iznenadila, ali potvrđuje da je veliki posao urađen proteklih godina. Predsednici Vučić i Si dali su dodatni impuls zaključenju sporazuma o slobodnoj trgovini, od koga se očekuje da otvori kinesko tržište za naše proizvođače i Srbiju učini jednom od najpoželjnijih investicionih destinacija. Ako se u diplomatiji stvari mogu posmatrati (i) po redosledu sastanaka velikog svetskog lidera s prijateljima i saveznicima, onda je jasno da su Rusija i Srbija među najbližima. Posebno ako se u obzir uzmu Sijeve reči da je „čelično prijateljstvo Kine i Srbije izdržalo test vremena“, a da je Vučić njegov „stari prijatelj“, ne samo zbog toga što je to bio njihov sedmi susret.
A kada se tome doda i sadržaj pregovora kineskog šefa države s Putinom, od preko dva i po sata, a zatim i zajedničke izjave dvojice lidera kojom mnogo više obuhvataju globalnu politiku i odnose u čitavom svetu nego pitanja bilateralne agende, gde gotovo da nema ni najmanje tačke sporenja, onda je jasno da značaj Beograda – kao i Pekinga i Moskve – u svetskoj politici veoma brzo raste. Kao i trgovinska razmena između Srbije i Kine, koja je od 2010. godine uvećana za neverovatnih 152 puta. Stoga je jasno i da je Aleksandar Vučić, predstavljajući našu zemlju, bio svedok i učesnik velikog istorijskog događaja i procesa, čije krajnje domete mi sada, sasvim sigurno, ne možemo do kraja da sagledamo.
Glavni akteri bili su Vladimir Putin i Si Đinping, a tokom njihovog samita Rusija i Kina potpisale su 16 dokumenata, uključujući i zajedničku izjavu dvojice predsednika na dvadesetak kucanih stranica. U izjavi se ukazuje da su odnosi Pekinga i Moskve nadmašili vojnopolitičke saveze iz vremena Hladnog rata, da je njihovo prijateljstvo bez granica, a u saradnji nema zabranjenih zona. Putin je tokom razgovora naglasio da je rusko-kinesko partnerstvo bez presedana, dok je Si ukazao na jačanje političkog i strateškog poverenja između Kine i RF i posebno podvukao da su pravedni zahtevi Moskve za bezbednosne garancije od SAD i NATO-a, preneo je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

RUSKO-KINESKO PART-NERSTVO ČVRŠĆE OD NATO-a Ovim stavovima dvojica lidera su ukazala da je rusko-kinesko strateško partnerstvo, iako formalno nemaju vojni savez, čvršće i pouzdanije od NATO-a, što je savez „iz vremena Hladnog rata“. Ova ocena je na mestu, ako se analizira nekoliko činilaca. NATO je umnogome prevaziđen i po formi i po suštini, što je, recimo, i francuski predsednik Emanuel Makron više puta podvlačio, rekavši čak da je ova alijansa u stanju „moždane smrti“. NATO je odavno pretvoren u svojevrsni biznis klub i prodavnicu i magacin američkog naoružanja, imajući u vidu da je komercijalni efekat pakta odavno za Vašington stekao najveću važnost – posebno od raspada SSSR-a, kada su se svi „malo opustili“. Sada ih je teško „uterati u brazdu“ i stvarati efikasnu vojnu silu. Poslednji pokušaj jeste raspirivanje histerije oko navodne ruske invazije na Ukrajinu, ali je sve manje „saveznika“ voljnih da se, zbog odbrane „ukrajinske demokratije“, igraju rata s Moskvom.
S druge strane, Rusija i Kina grade odnose sasvim drugačije vrste, s posebnim naglaskom na saradnji u domenu informacione i kosmičke bezbednosti, i za mnoge je iznenađujuće da dve supersile ne stacioniraju vojne jedinice čak ni u blizini zajedničke granice. To je u praksi „rusko-kinesko partnerstvo bez presedana“ o kome govori Putin, odnosno „političko i strateško poverenje“, na šta ukazuje Si. Šta još poručuju svetu Si Đinping i Vladimir Putin? Oni najavljuju novu epohu i velike promene. I ističu da će još upornije na tome zajedno raditi – nasuprot svetskoj manjini koja se tome protivi.
„Danas svet prolazi kroz velike promene, čovečanstvo ulazi u novu epohu ubrzanog razvoja i krupnih transformacija. Situacija u oblasti međunarodne i regionalne bezbednosti svakim danom postaje sve komplikovanija, globalni izazovi i pretnje se množe. Neke snage, koje predstavljaju manjinu na svetskoj sceni, nastavljaju da zagovaraju jednostrane pristupe rešavanju međunarodnih problema i pribegavaju politici sile, praktikuju mešanje u unutrašnje stvari drugih država, narušavajući njihova legitimna prava i interese, provocirajući protivrečnosti, nesuglasice i konfrontaciju, ometaju razvoj i napredak čovečanstva, što izaziva neprihvatanje od strane međunarodne zajednice“, ističu Putin i Si.
Oni se zalažu da u interesu sveopšteg blagostanja jačaju dijalog i međusobno poverenje, produbljuju međusobno razumevanje, podržavaju univerzalne vrednosti kao što su mir, razvoj, jednakost, pravda, demokratija i sloboda, da se poštuju prava naroda da samostalno biraju put razvoja svojih zemalja, kao i suverenitet i interese država u oblasti bezbednosti i razvoja, da štite međunarodni sistem zasnovan na centralnoj ulozi UN, svetski poredak zasnovan na međunarodnom pravu, težeći istinskom multilateralizmu sa centralnom i koordinirajućom ulogom UN i Saveta bezbednosti, doprinoseći demokratizaciji međunarodnih odnosa, obezbeđujući postizanje mira, stabilnosti i stabilnog razvoja na zemlji.
Kako se navodi, pokušaji pojedinih država da nametnu svoje „demokratske standarde“ drugima, a sebi prisvoje monopolsko pravo da procenjuju demokratije, da povuku linije podele po ideološkim osnovama, uključujući i kroz stvaranje uskih blokova i situacionih alijansi, predstavljaju primer gaženja demokratije i odstupanja od njenog duha i istinskih vrednosti. Ovakvi pokušaji delovanja u ulozi hegemona, dodaju Putin i Si, predstavljaju ozbiljnu pretnju globalnom i regionalnom miru i stabilnosti i podrivaju stabilnost svetskog poretka. Uvereni su da zaštita demokratije i ljudskih prava ne treba da se koristi kao sredstvo pritiska na druge zemlje. Predsednici Kine i Rusije podvlače da sve države treba da imaju jednak pristup pravu na razvoj. Ovaj deo njihove izjave važan je u svetlu tendencije da se razvoj pojedinih zemalja veštački sputava, uključujući i sprečavanje „nepoželjnih investicija“, kao što su kineske i ruske. Time se ubija „pravo na budućnost“ naroda, na šta pažnju skreće kineska diplomatija.
Strane nameravaju da intenziviraju rad na povezivanju razvojnih planova Evroazijskog ekonomskog saveza i inicijative „Jedan pojas, jedan put“ u cilju produbljivanja praktične saradnje između EES i Kine u različitim oblastima i da povise nivo uzajamne povezanosti azijsko-pacifičkog i evroazijskog regiona. Strane potvrđuju svoju orijentaciju na paralelno i koordinirano formiranje Velikog evroazijskog partnerstva i izgradnju „Pojasa i puta“, ističu dvojica predsednika.
Duboko su zabrinuti zbog ozbiljnih izazova u oblasti međunarodne bezbednosti i polaze od činjenice da su sudbine naroda svih zemalja međusobno povezane. Ističu da nijedna država ne može i ne sme da osigurava svoju bezbednost odvojeno od bezbednosti celog sveta i na račun bezbednosti drugih država. Međunarodna zajednica mora aktivno učestvovati u globalnom upravljanju u interesu obezbeđivanja sveopšte celovite, nedeljive i stabilne bezbednosti. Rusija i Kina, navodi se, protive se delovanju spoljnih sila na podrivanju bezbednosti i stabilnosti u zajedničkim susednim regionima, nameravaju da se odupru njihovom mešanju u unutrašnje stvari, protive se „obojenim revolucijama“ i zato će povećati saradnju u navedenim oblastima. Strane smatraju da pojedine države, vojnopolitičke alijanse ili koalicije teže ostvarivanju direktne ili indirektne jednostrane vojne prednosti na štetu bezbednosti drugih.

FORMIRANJE NOVE BEZBEDNOSNE ARHITEKTURE – ZAJEDNIČKI PREDLOG Strane se protive daljem širenju NATO-a i pozivaju ga da odustane od ideologizovanih pristupa iz doba Hladnog rata, da poštuje suverenitet, bezbednost i interese drugih zemalja. Strane se protive formiranju zatvorenih blokovskih struktura i suprotstavljenih tabora u Azijsko-pacifičkom regionu, i ostaju veoma oprezne u pogledu negativnog uticaja američke indopacifičke strategije na mir i stabilnost u ovom regionu. Dve zemlje, kako se ističe, osim zbog širenja NATO-a, ozbiljno su zabrinute i zbog stvaranja „trilateralnog partnerstva u oblasti bezbednosti“ između SAD, Velike Britanije i Australije (AUKUS), koje predviđa produbljivanje saradnje u oblastima koje se tiču strateške stabilnosti, a posebno u oblasti nuklearnih podmornica.
Smatraju, takođe, da povlačenje SAD iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa, ubrzanje istraživanja i razvoja kopnenih raketa srednjeg i kratkog dometa i težnja za njihovim razmeštanjem u azijsko-pacifičkom i evropskom regionu, kao i njihovo predavanje saveznicima, povećavaju napetost i nepoverenje, rizike po međunarodnu i regionalnu bezbednost, vode slabljenju međunarodnog sistema neširenja i kontrole naoružanja i podrivaju globalnu stratešku stabilnost. Strane pozivaju SAD da pozitivno odgovore na rusku inicijativu i odustanu od planova za razmeštanje kopnenih raketa srednjeg i kratkog dometa u azijsko-pacifičkom regionu i Evropi.
Pažnju Vašingtona svakako će privući i deo zajedničke izjave u kome se navodi da će „strane i nadalje biti u kontaktu i jačati koordinaciju o ovom pitanju“, kao i da se „kineska strana odnosi s razumevanjem i podržava predloge RF o formiranju dugoročnih pravno-obavezujućih garancija bezbednosti u Evropi“. Još se dodaje da otkazivanje niza važnih međunarodnih sporazuma u oblasti kontrole naoružanja od strane SAD ima izuzetno negativan uticaj na međunarodnu i regionalnu bezbednost i stabilnost, a izražava se zabrinutost zbog napretka američkih planova za razvoj globalne protivraketne odbrane i raspoređivanje njenih elemenata u različitim regionima sveta, u kombinaciji sa izgradnjom potencijala visokopreciznog nenuklearnog oružja za razoružavajuće udare i druge strateške zadatke.
Ovaj deo izjave treba da ukaže Vašingtonu i njegovim saveznicima da Moskva nije na svoju ruku izašla s predlogom o formiranju nove bezbednosne arhitekture u Evropi već je to deo šireg, s Pekingom koordinisanog plana za razvoj novih strateških odnosa i ravnoteže u svetu. Rusija i Kina suočavaju se decenijama s pritiscima koji dolaze iz istog centra i očigledno su procenili da sada treba da se tome suprotstave zajedničkim snagama. Globalni poredak dosegao je kritičnu tačku i postoji veliko raspoloženje u svetu da se odnosi snaga preispitaju u cilju postizanja veće stabilnosti i predvidljivosti daljeg razvoja. Kina i Rusija više ne žele da daju ustupke onima koje označavaju kao krivce za aktuelnu krizu, niti da se dalje povlače pred pritiscima – jer se pokazalo da to ne daje rezultate.

[/restrict]